Rijeka vina na drugom izdanju WineRi

Pretposlednjeg aprilskog vikenda zahvaljujući drugom izdanju međunarodnog eno-gastro festivala WineRi ovim šarmantnim gradom potekle su i brojne vinske priče zalivane podjednako dobrim vinima.

U impozantnom zdanju Guvernerove palate, u centru grada, gde se sada smestio „Pomorski i povijesni muzej hrvatskog primorja“ vina je izložilo šezedesetak vinarija, uglavnom hrvatskih, najviše iz Istre i Slavonije. Sve u svemu oko 400 etiketa, što je otvaralo dilemu: Da li probati vina dobro znanih vinarija ili istraživati nove snage? Na kraju smo ipak nekako stigli i jedno i drugo!

Otvaranju je prisustvovao i gradonačelnik Rijeke Vojko Obersnel (levo), ovde u društvu organizatora Žarka Stilina i kuvara Časlava Matijevića (desno)

Po onome što se dalo videti tokom ta dva dana na WineRi, reklo bi se da se u Hrvatskoj užurbano razvija proizvodnja penušavaca. Malobrojni su bili štandovi na kojima nije mogao da se proba barem jedan. Nas su prvo zaintrigirali oni iz vinarije Misal, nadomak Višnjana u Istri. Njihov Millenium Brut od malvazije, te posebno Extra Brut od šardonea, s pino noarom i malo malvazije, vrhunska su vina koja ove godine verovatno neće mimoići ni nagrade na Decanteru.

Svako svoju vinariju, bračni par Katarina Peršurić i Marko Bernobić

Posebno zanimljivo u toj priči bilo je saznanje da vinariju danas vodi Katarina Peršurić, čiji surpug Marko Bernobić odmah u komšiluku vodi jednu drugu vinariju – Vicinim! Oboje školovani vinari, poznavaoci struke, iz porodica gde su roditelji u stvari pokrenuli obe vinarije, očigledno su se sudbinski spojili kroz vino, s tim što su u vinariji Vicinim okrenuti mirnim vinima, pre svega lokalnim sortama malvaziji i teranu.

Kada je o penušavcima na WineRi reč, prava ekskluziva bilo je vino Grof Millenium Brut 2000, poznatog hrvatskog vinara Davora Zdjelarevića, proizvedeno klasičnom metodom i čuvano na talogu punih 18 godina! Primer neiscrpne kreativne energije ovog vinara.

Vinarija Pavlomir iz okoline Novog Vinodolska ponudila je među svojim vinima i lokalnu žlahtinu

U sećanju je ostao i penušavac San Marino od žlahtine Vinske kuće Pavlomir iz Vinodolske doline, gde uz lokalnu žlahtinu prave i izvanrednu graševinu koja dolazi iz njihovih vinograda čak iz Slavonije!

Ipak, po nama, posebnu pažnju zaslužuje vinarija Franc Arman iz istarskog seoceta Narduči. Njihov iskorak ka penušavim vinima sa stoprocentnom malvazijom Perla Bianca, svežom i lepršavom, s mnoštvom finih mehurića, a istovremeno punog ukusa, već u startu nagoveštava uzbudljivu priču koja će tek da se razvija iz berbe u berbu. Ali, ono što je fascinantna sadašnjost ove moderne vinarije su pre svega njihove malvazije, pogotovo one iz classic linije. U stvari, Malvazija Classic 2015 Franc Arman jedna je od najupečatljivijih koja trenutno može da se nađe na tržištu, dok se njihov Merlot Superior 2012, ne samo po našem sudu, već i nekolicine uticajnih vinskih kritičara, nalazi u grupi najreprezentativnijih crvenih vina Hrvatske danas!

U žiži interesovanja, vina iz vinarije Franc Arman

Ako su penušavci od nedavno postali mali trend među hrvatskim vinarima, promocija i unapređenje autohtonih sorti uveliko predstavljaju strategiju razvoja hrvatske vinske scene. Uz nezobilazne malvazije i terane, koji su dominirali salonom WineRi, a odmah zatim i lokalne žlahtine, na štandovima je bilo i sijaset graševina, te nekoliko nedovoljno poznatih a veoma zanimljivih sorti. Tako nas je Nenad Prainer iz vinarije Prainer apsolutno iznenadio dobrim vinom Silvanac zeleni i usput pozvao na manifestaciju Urbanovo u Međumurju, gde se u maju održava skup 25 najznačajnijih vinara, zapravo festival sorte pušipel za koju stoji tvrdnja da je jedna od najperspektivnijih hrvatskih autohtonih sorti u poslednjem trenutku otrgnutih od izumiranja.

I Ivica Forijanović vlasnik vinarije Florijanović predstavio je škrlet, autohtonu sortu poreklom iz Moslavine. Centar škrleta je inače u Popovači, oko Kutine i Ivanić grada, a vino od ove sorte pravi svega osam vinarija! Zanimljivo da je to prva hrvatska sorta na kojoj je izvršena klonska selekcija, sa čime se krenulo pre 12 godina. Inače, Forijanović ima ukupno sedam hektara vinograda, polovinu pod škrletom, ostalo su graševina, šardone, moslavac, takođe autohtona sorta, a uzgajaju i krajnje raritetnu sortu dišeća ranina.

U slavu škrleta, Ivica Forijanović

- Škrlet se prodaje prvenstveno kao mlado vino, a tek nekoliko nas krenulo je sa malo kompleksnijim vinima od te sorte na bazi surlie metode i dobili smo lepa, zaokružena vina koja prate i malo kompleksniju hranu. U svakom slučaju pokazali smo da možemo raditi nekoliko stilova ovog vina, a jedan je kolega otišao tako daleko da je dokazao kako je moguće dobiti i oranž škrlet – tvrdi Ivica dok probamo njegov Škrlet 2017, izrazito voćno-floralni s lepom svežinom.

Ali, tu nije kraj priče o škrletu. Zanimljive etikete i neobična priča sestara Petre i Vane privukla nas je na štand vinarije Agris, koja se nalazi kraj Zagreba. Porodica vlasnika vinarije Borisa Lešića proizvodi vina samo od autohtonih sorti iako nemaju vinograde. Ali nije reč o prostoj kupovini tuđe sirovine:

- Uzimamo grožđe samo sa najboljih položaja i vino proizvodimo u srcu Hrvatske – objašnjava Petra koja je u vinsku priču ušla slučajno jer se zaljubila u vina.

Vinarija postoji tek tri godine i rade samo tri sorte, ukupno 12.000 boca. Konkretno, istarsku malvaziju uzimaju sa čuvenog istarskog položaja Santa Lucia, graševinu iz Kutjeva i Venja, dok najnovije vino od sorte škrlet stiže iz Moslavačke Slatine.

Autentična vinska priča s Krka, predstavnici vinarije Šipun

Od brojnih malih authotonih priča ispričanih na WineRi, vredna pomena je i vinarija Šipun iž Vršnika s ostrva Krk. Tu smo našli pitku žlahtinu ali i rose od trojšćine, još bez etikete iz berbe 2017 koji dolazi u prodaju za par meseci i koji na prvi kontakt kao da sadrži nešto od penušavih vina. Crvena trojšćina je inače sorta nepoznatog porekla koja se od davnina gaji na kvarnerskom ostrvcu Susku, te na Lošinju i Cresu. Fond loze sveden je bio na svega stotinak čokota, ali je porodica Dobrinčić koja vodi vinariju Šipun stvorila dovoljne količine sortnog materijala i time spasila sortu od odumiranja, baš kao i sortu sansigot pre toga čije je crveno vino danas uključeno u portfolio ove vinarije.

Za one koji vole slatkoću ili makar vrhunsku slast u vinu, za štandom Ritoša vina čak četiri izrazito aromatična i vešto urađena poluslatka i desertna vina, posebno ona od sorti žuti muškat i muškat ruža.

Vrhunska slast, Ritoša vina

Iz vinarije Medea u Vodnjanu, odakle dolaze i dobra maslinova ulja, napominju da je u njihovim bocama specijalni klon tipične istarske loze malvazije, a ne ona koju su pre mnogo vekova u Istru doneli Grci. Vinogradi stari 35 godina nalaze se u Medulinu, iz kojih ova autohtona loza sa lokaliteta Montiron dostiže nenametljivih 14 procenata alkohola u lepo zaokruženom vinu, za šta je zaslužna i praksa da manji deo vina odležava u drvenim bačvama.

Recimo još da su među brojnim prisutnim vinarima iz Slavonije i Baranje najviše pažnje s razlogom privlačila vina poznate vinarije Kauthaker, te ona iz vinarije Jasne Antunović Turk, čija se graševina prošle godine okitila platinastom nagradom na Decanteru!

Dobra atmosfera na sve strane, WineRi je okupio brojnu mladu publiku

Celokupni utisak upotpunjen je i vrhunskom ponudom sireva i suhomesnatih proizvoda, tartufa i ostalih lokalnih delicija, a u sklopu festivala organizovani su i prateća dešavanja poput predavanja, radionica i ostalih izložbenih aktivnosti. Sve skupa, Wine Ri nas je ostavio u uverenju da je Rijeka doista dobila respektabilnu vinsku manifestaciju.

- Veoma sam zadovoljan. Verujem da smo publici ponudili odličan izbor vina i da su Riječani to prepoznali. Stvari se ovde užurbano razvijaju, prošle godine smo bili jedini, a sada već ima četiri vinska sajma na Kvarneru, što je možda i razumljivo ako se uzme u obzir da ovaj deo jadranske obale nosi čak petinu celokupnog hrvatskog turističkog potencijala – kaže Žarko Stilin iz aha marketing, jedan od organizatora ovog mladog festivala uz napomenu da su već utvrdili datume za naredne dve godine!

Valja napomenuti i da je festival imao humanitarni karakter, jer je prihod od manifestacije doniran udruženju roditelja dece s poteškoćama u razvoju „Hoću-mogu“, te da je jedan od sponzora koji su učinili da se i festivalski gosti Rijeke osečaju kao kod kuće bio Jadran Hoteli d.d.

Belo na belo, glavni urednik Vino.rs Viktor Čikeš u društvu vinara Davora Zdjelarevića i Milijana Jelića

I dok su svetla poslednjeg dana lagano trnula, pažnju nam je privukla boca od nekih pola litre iz vinarije Nada s Krka, za koju smo bili ubeđeni da je reč o nekakvom aromatičnom ili desertnom vinu. Inače, ova poznata konoba sa vinskim podrumom proizvodi žlahtinu i, što je veoma zanimljivo, prošek, ali nam je ovo neobično crveno i ekstremno elegantno vino od sorte brajda, izrazito mineralno i gotovo slankasto, otvorilo na samom kraju manifestacije potpuno novo poglavlje. Ali, time ćemo se pozabaviti nekom drugom prilikom, možda baš na sledećem WineRi 2019. godine.

Foto: Ivana Čutura