Franc Arman: Elegantni otisak istarskog teroara

Franc Arman: Elegantni otisak istarskog teroara

Istra krije mnoga čuda. U seocetu Narduči, duboko u unutrašnjosti poluostrva, živi dvadesetak žitelja u ukupno četiri porodice, od kojih se dve bave proizvodnjom vina! Nas je put odveo do jedne od njih, one u čijem se vlasništvu nalazi vinarija Franc Arman, danas u samom vrhu istarske, a verovatno i hrvatske vinske scene.

Uzgajanje vinove loze i spravljanje vina oduvek je bilo jedno od glavnih uporišta opstanka istarskih porodica. Armani su prema postojećim svedočanstvima ovde u kopnenom zaleđu Istre uzgajali vinograde još od sredine 19. veka, a tu tradiciju u pet metara ispod zemlje ukopanom savremenom podrumu nastavljaju danas Franc i Oliver Arman, otac i sin u potpunosti posvećeni vinovoj lozi i vinima.

Nakon kratkog uspona kroz masno zelenilo na jedno od bezbrojnih brdašaca izbijamo u oazu mira koju remeti samo poj ptica. Stare kamene kuće lepo su obnovljene, a iza malog raskršća porodični grb ukazuje na vinariju Franc Arman. Na grbu su apstraktno predstavljeni vinogradi, trsovi okupani suncem pod okriljem obitelji Arman.

Franc Arman 50

Tu nas je u nedeljno prepodne, na uredno podšišanom zelenom travnjaku ispred vinarije, odakle se s visine pruža pogled na okolne vinograde i istarske brežuljke, dočekala i ekipa porodičnih prijatelja koji su iz Umaga, Poreča ili odakle već navratili da tu provedu dan. Opušteni razgovor uz laganu muziku, vrhunska vina u blistavim čašama koje se presijavaju na suncu, mnoštvo pasa svih rasa, jedna uglancana VW „buba“ stara više od pola veka... Čitav prizor nosio je taj vajb nepodnošljive lakoće življenja u Istri. Ovde se jasno videlo zašto je Istra nešto posebno u svesti mnogih, baš kao i vina Franc Arman – kao stvorena da nadograde tu sliku izuzetnosti!

- Vlasnik Franc Arman je na sastanku lovaca, ali doći će, a vi haj`te da kušamo neka vina – dočekuju nas Aida Glavinić, Oliverova devojka, inače magistar enologije, takođe maksimalno uključena u ovu porodičnu vinsku priču.

Franc Arman 96Aida i Oliver predstavljaju tandem za nove uspehe vinarije Franc Arman

Silazimo stepeništem ispod ravne travnate površine koja zapravo prekriva prostrani vinski podrum. Savremena tehnologija bez koje se danas ne može, lepo uređen barik odeljak, uglavnom slavonski hrast italijanske proizvodnje i velika burad u kojima je penušavac Perla Bianca. Ovaj savršeni welcome drink proizvode od 2012. godine, ali vrlo specifično. Rađen je charmat metodom ali ne kao prosecco, već refermentira osam do devet meseci u velikoj bačvi. Vrlo kompleksan, elegantan, mehurići su daleko finiji, zapravo je negde između klasične tehnologije i one brze. Prosecco najčešće prvo ode skroz u nos, a ovde je potpuno druga slika, ni reči o napadnosti:

- Penušavac smo krenuli iz berbe 2011 – objašnjava Oliver (31), koji je svoju vinsku edukaciju prošao u školi u Poreču. – Proizvodimo 10.000 boca ali smo hteli sopstvenu tehnologiju, jer kad idete u Italiju na šarmatizaciju to vino odleži dve-tri nedelje. Odlučili smo se za duže odležavanje, dugi šarmat za brut, a ove ćemo godine imati i extra brut jer vino ima ispod pet grama šećera.

Franc Arman 25Vino kao identitet, Adriana i Franc Arman u podrumu vinarije

Prošle godine hrvatski somelijer Klaudio Jurčić napravio je blind tasting istarskih malvazija iz 2016. godine na kojem je za najbolju iz te berbe proglašena Malvazija Franc Arman. Sada, godinu dana kasnije, i dalje u punoj snazi, to je verovatno još bolje vino. Karakteristične svetle slamnato žute boje s tragovima zelenkaste nijanse u čaši, zavodljivih cvetnih i voćnih aroma, osvežavajućih prijatnih kiselina ovo je ultimativni odraz onoga što svaki ljubitelj vina zamišlja kada se spomene sveža malvazija. Gotovo isto važi i za berbu 2017. Sve ostalo su nijanse...

Budući da smo se za malvazije pripremili u smislu visokih očekivanja, naše prvo pravo iznenađenje bio je Sauvignon Blanc 2016, znatno svedenije vino od mnogih regionalnih sovinjona, vino gde je sve u finim naznakama i savršenom balansu, s divnim limunastim kiselinama preko snažnih naleta dinje na nosu. Stil i elegancija kao autentični otisak Istre.

- Velika vina nastaju u vinogradu – postavlja stvari na svoje mesto Oliver Arman, koji defacto vodi vinariju, ali pod budnim okom oca Franca, koji je, opet, od svog oca preuzeo vinariju 1994. godine.

Franc Arman 40Vino se pravi u vinogradu, Franc i Oliver

Imali su tada četiri hektara vinograda i vino se uglavnom radilo za kućnu upotebu, otvoreno vino u bačvama od 2.000 litara. Inače, ideja da se vino proizvodi u vinogradu, a u podrumu samo čuva, bila je filozofija još Oliverovog dede Edoarda, čega se Armani i danas drže. I upravo su tradicija i bliskost s prirodom ostavili prepoznatljiv pečat na njihovim vinima koja su titule najboljih u Istri osvajala i pre nego je izgrađen novi podrum 2004. godine. Ali, da bi razumeli njihovu vinsku priču u potpunosti neophodno je vratiti se gotovo dva veka unazad.

Prvi Arman (Erman) Đakomo doselio se u selo 1850. godine iz Svetog Ivana, kod Grožnjana, najverovatnije negde iz Južnog Tirola. Prošavši kraj brojnih prelepih srednjevekovnih gradova koji i danas jednako krase gotovo svaki od stotinak brežuljaka u ovoj pitomini, želeo je da oženi devojku iz ovog kraja. Selo se Narduči tad zvalo Pastorčiči, a kako bi oženio izabranicu imena Katerina Pastorčič, Đakomo je morao da potpiše predbračni ugovor u kome stoji da će u roku od pet godina posaditi 60 stabala maslina, dva hektara vinograda, uzgojiti dve krave, desetak ovaca, što je ozbiljan rok za tako zahtevan posao, čisto da ne bude na teret obitelji. Ovaj svojevrsni „miraz-ugovor“ sastavljen na italijanskom i danas se može pročitati na zidu nevelike degustacione sale u vinariji Franca Armana. Inače, familija Arman bila je stara plemićka kuća koja je proizvodila štitove u srednjem veku, dok su se pod okupacijom Italije nazivali Armani.

Franc Arman 75Istarska nepodnošljiva lakoća postojanja, na travnjaku vinarije

- Znate kako su govorili za Istrijane, da su dobri vinogradari ali loši vinari. Jednostavno uvek su se takmičili ko će imati lepši vinograd, ne daj bože da je kakva trava između čokota – priča uz osmeh Oliver dok nam pokazuje njihove vinograde koji se sada prostiru na 19,6 hektara valovitih brežuljaka, nadmorske visine oko 250 metara, podignuti i održavani na način koji traži tek minimalne intervencije u zaštiti ploda. – Polovinu nasada zauzimaju malvazija i teran, a od sorti tu su još šardone, sivi pino, što je dosta zanimljivo za Istru, zatim sovinjon blan, muškat žuti i beli, kaberne fran i merlo. Ima posađeno i nešto pti verdoa i širaza, ali to je onako, za igranje... Da bi imalo pravi smisao, sve što radimo mora da bude i strast i zadovoljstvo. Evo, ja s ponosom mogu reći da poznajem svaku lozu u svom vinogradu, od kad je posadim dok ne završi u čaši. I želim da ostane tako, i upravo se zato ne želim dalje širiti. Kad prerastete neke okvire onda se sve pretvori u marketing, stalne prezentacije vina iz večeri u veče. To nam ne treba!

Trenutno u vinariji prave 12 etiketa belih i crvenih vina, sve sortna, dok je jedino ukusni i mirisni roze kupaža kaberne frana i dve trećine terana. Ukupno su prošle godine spakovali 97.000 boca, a ove očekuju da će preći stotku. Ali nipošto, kažu, neće ići više od toga.

Franc Arman 5Ovako je izgledalo na početku, Franc Arman sa starim etiketama

Želeli smo da čujemo malo i o travama koje se sade u vinogradu između čokota, što je postalo gotovo nepisano pravilo danas u Istri. Kod Armanijevih u vinogradima to je mešavina uljane repice, deteline, divljeg graška, žitarica, sve što bube vole. Svake druge sezone tretira se svaki drugi red i tako je od 2010 godine.

- Ako ste u stanju da bez mineralnih đubriva u vinogradu proizvodite dobro i zdravo grožđe, to će vam se vratiti višestruko. Kod mene je vinograd pun insekata, što je znak da su loze zdrave, jer buba-mare, recimo, jedu grinje. Naravno, ako je pojačani napad neke bolesti moraš nekako da se zaštitiš, ali ako ne moraš, ne moraš. Zato je bitno izabrati dobar položaj za podizanje vinograda. Kad dođete u naš bilo da je šest uveče, ponoć ili podne, uvek duva vetar. Kad padne kiša lišće je za dva sata suvo. Zato neko tretira lozu tuce puta na godinu, a ja ukupno pet.

S ovakvim pristupom proizvodnji, vina Franc Arman osvajala su do sada mnoga priznanja i za teran i za malvaziju, između ostalih i za Najbolji teran na Vinistri 2004. i 2008. godine za njihovi vino Teran Barrique. Sada ih, međutim, takav vid preiznanja sve manje interesuje.

- Već četiri godine ne dajemo vina na Vinistru, ali šaljemo na Decanter i IWC – objašnjava Oliver. – Najveći uspeh na tim ocenjivanjima imali smo na Decanteru 2014 kada smo dobili zlato za Teran Barrique 2012.

Franc Arman 60U vinogradima između redova neguje se bujna vegetacija raznovrsnog bilja

Kad je reč o teranu, ovaj njihov najnoviji iz berbe 2015 veoma je živo, iskričavo i ujedno elegantno vino.

- Ima vinara ovde u Istri koji se zalažu da se teran pije kao mlado vino. Ne slažem se s tim, da bi dao makismalne rezultate teran mora da odležava godinu-dve, pa i više ako ima mogućnosti. Tek tada postaje veliko vino. Inače, koliko god ga tretirali drvetom on će uvek zadržati taničnost, ali njemu su kiseline zaštita da ga drže dugo živog, pa je ugodan i posle deset godina, dok recimo sanđoveze propadne u tom roku.

U priču o vinima i vinariji Franc Arman sada ulazi i tek pristigli vlasnik Franc. Gledamo zidove degustacione sale prekrivene plaketama, trofejima, tu su i prve flaširane boce kada je vinarija krenula ozbiljno s radom... Šta se promenilo od tad?

- Mnogo toga – kaže Franc. – Malo po malo, kako se zarađivalo tako se i ulagalo. Svaki početak je težak, kasnije treba održavati i kvalitet i odnos s ljudima, sve ima svoju priču. Treba verovati u sebe da valja to što radiš i nastojati da napraviš bolje. Dok je moj otac bio živ radili smo otvoreno vino i do 1992. godine gotovo sve prodavali u Sloveniju, a potom smo nešto toga švercali u Sloveniju (smeh). Od maja te godine ipak sve prodajemo u Istri, Rijeci. Po četiri vagona godišnje, sve dok je moglo. Tad je proizvodnja u troškovima pojela sama sebe i odlučili smo ići pomalo na flaširano, normalno sa drugom cenom. Dok smo se naučili u vinogradu, krenulo se dalje i sve se povećavalo, i proizvodnja, i tržište, pa i zaduženje. Ipak, nikada nismo došli u rizične situacije i mislim da je to veliki uspeh.

Franc Arman 43
Ugodna, intimna degustaciona sala za pun užitak

Za razliku od 1996. godine, kad je u Istri bilo ukupno oko petnaestak vinara koji su vino punili u boce, danas ih je deset puta toliko, ali mesta izgleda ima za sve. Ili što kaže: „Svaka roba nađe svog kupca i vredi onoliko za koliko je možeš prodati.“

- U restoranu uvek pijem vina drugih vinara, volim kupiti u trgovini i skuplja i jeftinija od naših, i crvena i bela. Ja sam kao policajac, sve to pratim da vidimo gde smo mi, uvek u službi (smeh). Volim teran ne samo zato što je autohton, ali i malvaziju odležanu, a ima ih puno dobrih. Praktično ne možete reći da u Istri ima loših vina, ali ima malo boljih i malo lošijih, neko voli ovaj ili onaj tip, sve je pitanje ukusa – zaključuje Franc Arman.

Kada smo kod malvazije, najprepoznatljivijeg vinskog brenda Istre, barikirana Malvazija Classic 2015 Franc Arman bez mnogo razmišljanja spada u sam vrh istarskih belih vina. Nakon dve nedelje maceracije na divljim kvascima sadrži oko 14 procenata sjajno uklopljenog alkohola. Raskošna, pravi tečni kolač, „savršen par hobotnici ispod peke sa krompirima i mrkvom“, dobacuje Oliver dok s uživanjem ispijamo gutljaje ovog izuzetnog vina.

Franc Arman 89U samom vrhu hrvatskih belih vina, Malvazija Classic 2015 Franc Arman

- Vidite koja nam je koncepcija? Penušac, malvazija, malvazija barik, da se ljudima pokaže kako se od jedne te iste sorte mogu napraviti tri potpuno različita proizvoda uz pomoć tehnologije. Velika drvena bačva, inoks, sur lie, jedna te ista sorta a različita vina, različit doživljaj, različita priča – zaključuje Oliver.

Suština je u pristupu i nijansama. A priča o vinariji Franc Arman sazdana je upravo od toga, od poštenog pristupa zemlji i vinu, pa do svih tih nijansi koje danas izdvajaju vina Franc Arman od brojnih drugih istarskih vinarija.

Teran je naš!

Franc Arman ant 42

Hrvatski vinari neko vreme nisu smeli da na boce stavljaju naziv sorte teran jer su je Slovenci prvi registrovali u EU kao svoju sortu. Ipak, 2017. godine nepravda je ispravljena, a vinari Franko Katunar i Franc Arman prvi su krenuli u boj za ovu vrednu sortu koja je vekovima na ovom tlu. I posle puno borbe uspeli u tome, potvrđuje Franc Arman:

- Dosta smo dizali bunu, reportaže u Italiji, čak u Sloveniji, svašta smo probali što se konačno rešilo odlukom Evropske komisije da se teran može prodavati pod nazivom „teran hrvatska Istra“. To smo predlagali Slovencima i ranije, nažalost nisu imali sluha, no mi smo svejedno i kad je bilo zabranjeno pisali na boci „teran“ pa na kraju nije bilo konsekvenci. Samo nismo prodavali vina na slovenačkom tržištu, ali ih ni sada ne prodajemo!

Vino u ritmu bubnja

Na silasku u vinski podrum slike bubnjara, najave festivala. Petar Curić, profesor bubnjeva na Berkliju veliki je prijatelj Armana, a vinarija Franc Arman, iako nevelikih gabarita, čest je sponzor kvalitetnih muzičkih i drugih dešavanja.

Rokenrol u traktoru

Od svih poslova oko vina, od proizvodnje do prodajem, Oliver Arman najviše uživa kada sedne za volan traktora:

- Ne patim od žudnje za materijalnim stvarima, ali obožavam traktore. I gušt mi je da kupim nov pa čim ga dovezem kući da ga ruknem u vinograd i krenem. Pa to je tako... dušu vam dere! Ceo dan ne vidiš nikoga, ni devojku, ni roditelje, ni prijatelje, ni rođake... Pustim muziku u kabini i čist vinogradarski rokenrol. Dok je moj tata pravi Istrijan koji samo gleda kako da puno radi i ušpara, ja sam srećniji kad malo više potrošim. Pritom, nikad nisam kupio nov auto, imam staru „bubu“, starog golfa, starog džipa i stari kombi. To mi ima dušu i daje zadovoljstvo.

Izvoz

Vina Franc Arman izvoze se u Crnu Goru, Kanadu, SAD, Nemačku, Austriju. Čak 40 procenata proizvodnje ide u izvoz, ali i u vinariji se dosta toga proda inostranim turistima, najviše onima iz Austrije.

Inače, u Crnu Goru ide malvazija i malvazija klasik, uglavnom sveža vina, dok Kanađani traže gotovo isključivo samo teran.

Foto: Ivana Čutura i arhiva

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama