Šumadijski dan posle

Zaista, nakon katastrofalnih padavina koje su mnogim šumadijskim vinarima nanele ogromnu i za ovu godinu gotovo nenadoknadivu štetu, svanuo je prelep sunčan dan i obasjao okupano dvorište nacionalnog blaga, Kraljevske vinarije sagrađene 1931. godine po ugledu na one najbolje francuske. Na ovom mestu po peti put okupili su se šumadijski proizvođači vina da za trenutak brige sa čela zamene zdravicama i nekim dobrim vestima. A njih nije malo.

Onaj ko je ranije dolazio na ovaj festival mogao je odmah da uoči brojne novitete i razlike. Broj učesnika sve je veći, sve je više malih porodičnih vinarija koje se pridružuju ovoj šumadijskoj vinskoj porodici, a odmah iznad vinarije, gde su se nekada nalazili raskošni kraljevski vinogradi, formirano je ogledno dobro na kome će po prvi put pod budnim okom stručnjaka nicati razni klonovi sorte prokupac na način kako je to moralo odavno da se radi. Sa maksimalnom pažnjom.

I sve je više vinskih specijaliteta za stručnjake. Istina, ove godine nije bilo onih štandova s gastronomskim poslasticama, turističkim marketingom i slično, ali se pilo iz odličnih Riedel čaša, a sve je daleko više posvećeno konkretnoj vinskoj priči. Naravno, zvezda manifestacije bilo je obnovljeno krilo Kraljevske vinarije gde je svečano otvorena višenamenska sala za organizovanje zajedničkih aktivnosti vinara šumadijskog vinskog regiona, kao integralni deo projekta IMPULS wine. Velika sala sa bogato uređenom prodavnicom vina u susednoj prostoriji. Pa je i taj čin otvaranja imao mnogo simbolike budućnosti jer su čast da preseku crvenu vrpcu imali „pioniri“ u narodnim nošnjama koji su spletom kola i narodnih igara oduševili prisutne, od kojih je veliki deo bio iz inostranstva i kojima, sudeći po osmesima, Šumadija sa svojim vinima i običajima ubrzano prirasta srcu.

Priliku da otvori festival iskoristio je dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade kao i nagrade Meša Selimović, književnik Dragan Velikić, a pristuni i grupa novinara da se spuste u uređene podrume, vide arhivu koja se bliži devetoj deceniji i danas gotovo nezamislivu tehnologiju iz tog vremena.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Udruženja vinara Šumadije Veselin Despotović sumirao je trenutnu situaciju:

- Neprestano povećavamo aktivnosti što se tiče vidljivosti na tržištu tako što pripremamo dva nova projekta. Jedan je nacionalni i tiče se vinskih puteva i našeg mesta na tom putu, a drugi je međunarodnog karaktera u sferi održivog negovanja i obrađivanja poljoprivrednog zemljišta odnosno vinograda. Znači, bilo je nevreme, bilo je grada i teških trenutaka, ali od svih mana i nedostataka koji imamo kao ljudi, pojedinci i kao narod, imamo i mnogo kvaliteta. I zato se uopšte ne brinem za budućnost ove regije.

A pošto u dobrom raspoloženju vreme brzo teče, pohitali smo da probamo što više uzoraka vina. Uz jako dobro poznate palete po gabaritu i čuvenju vodećih vinarija Aleksandrović, Despotika, Radovanović, primetno je da šumadijski sovinjon ne samo opravdava čuvenje već dostiže i neke sasvim nove nivoe. To je uočljivo gotovo na svakom štandu, ali ni šardone, merlo, za koga kažu da je Šumadija bogomdana, pa i neke druge sorte nimalo ne zaostaju.

Podrum Stari hrast, kaberne vinarije Art Wine, Madžić, manastirska vinarija Ambelos, Tarpoš, Rogan, pa domaćini iz Kraljevske vinarije. Svako je oduševio po nečim, ali iskreno, zajednički projekat ovih vinara – Šumadijska ružica sad već generalno slovi kao jedno od najukusnijih vina podneblja.

A onda zalazimo lagano u zonu profesionalnog istraživanja. Kod Radovanovića čiji su vinogradi možda i najgore prošli u kataklizmi, probamo takozvani „slatki sovinjon 2015“, veoma pitko i ljubavno vino koje se neće naći u prodaji. Novi Trijumf Barrique 2016 Aleksandrovića, kojeg još nema na rafovima, nudi raskošne arome, puterastu strukturu i dugu aromatiku u završnici, a sve uz prijatne kiseline. Nova vinarija Zmajevac, koju nevreme nimalo nije poštedelo, nakon što je nedavno oduševila tamjanikom, sada otkriva i vrlo solidan prokupac, dok kod Arsenijevića, na koga se bes nebesa takođe punom silinom sručio, uživamo u snažnom ali elegantnom merlou. Vinarija Veličković poslednji put nudi finu belu kupažu Drugo Belo, šardone i muskat će ubuduće kao monosortna vina na tržnicu, dok je Podrum Pavlović jedina vinarija iz Račanskog vinogorja doneo novitet, crveni kuve kabernea i merloa Priča, iako njegova Istina oduševljava sočnim kiselinama.

Za kraj, dva potpuna ekskluziviteta u beloj i crvenoj boji: Vinarija Katanić dobila je brojne pohvale za vino Leon, barikirani sovinjon raskošnih aroma i barokne završnice, dok je DeLena dosad poznata po izvrsnim beli vinima izazvala pravu buru oduševljenja vinom 1903, kupažom merloa sa 15 procenata malbeka koje će nažalost doći u domet potrošača tek u oktobru ili novembru mesecu i to samo u vrhunskim restoranima. Ali je u najavi i sortni malbek narednih godina, što će biti dodatni mamac da se ponovo vidimo na ovom dragocenom vinskom festivalu.

Puni utisaka pozdravljamo se sa vrednim domaćinima koji će se, kada se narednog dana završi i manifestacija Otvoreni podrumi Šumadije, vratiti svojim kalkulacijama i brigama, a mi im najviše možemo pomoći tako, što ćemo piti njihova izvrsna vina.