Castel Savina: Vinarija u rajskom vrtu

Moderna vina od internacionalnih sorti i fantastično imanje koje okružuje vinariju, odakle se s visine pruža pogled na ulaz u Bokokotorski zaliv, dovoljan su preduslov da Castel Savina postane ekskluzivna turistička destinacija, ne samo Crne Gore, već čitave jadranske obale.

Neverovatno zvuči podatak, ako je doista tačan, da je neveliki vinograd iz kojeg dolazi grožđe za ovu vinariju zapravo jedini danas na crnogorskoj obali! A gotovo čitava istorija tog dela tesno je povezana s vinom i vinogradima, od srednjeg, pa sve do tamo negde sredine 20. veka, pre nego što se krenulo u ekspanzivno podizanje turističkih objekata.

Priča o vinariji Castel Savina zapravo je priča o jednom imanju i vizionarskoj želji Zorana Obradovića da napravi vrhunsko vino po svetskim standardima, onakvo kakvo je imao prilike da pije u poznatim vinskim regijama Italije i Francuske.

Zoran i Gordana Obradović u podrumu svoje vinarije

- Moja supruga Gordana i ja zaljubili smo se u vina putujući po svetu i kada sam krenuo u obnovu ovog starog porodičnog imanja, razrušenog zemljotresom 1979. godine, poželeo sam da obnovimo vinograd i počnemo s proizvodnjom vina samo za nas, za kućne potrebe. Nismo imali nikakvog iskustva, ali ovde je tradicija da ljudi prave neko svoje vino, da imaju malo vinograda oko kuće – priča Zoran, ekonomista po struci, uspešan poslovni čovek koji je život danas podelio između Londona, gde vodi svoju firmu, i ovog rajskog vrta koji okružuje renoviranu kuću i vinariju. – Prve vinograde posadili smo pre 25 godina, oko dva hektara internacionalnih sorti kabernea, merloa, širaza, grenaša i šardonea, a od pre pet godina imamo i nešto malo stare lokalne sorte žižak, veoma slične dubrovačkoj malavziji.

U nameri da obnove vinograd ohrabrilo ih je i otkriće venecijanske mape iz sredina 18. veka na kojoj se jasno vidi da je čitava padina pored manastira Savina nekada bila pokrivena vinogradima.

Obradovići su više od jedne decenije pravili vino samo za sebe i prijatelje, sve dok na nagovor nekolicine iz vinskog sveta nisu počeli da razmišljaju kako bi to mogao da bude i dodatni biznis koji će, pre svega, pomoći lokalnoj zajednici, ali i manastiru Savina, koji je takođe nekada pravio vino. Napravljen je dogovor da se deo manastirske parcele iskrči za još jedan manji vinograd koji su zatim uzeli u dugogodišnji zakup i s kojeg sada dolaziti sirovina za novo manastirsko vino Savina, prošireni su kapaciteti vinarije na nekih 30.000 litara, kupljena savremena oprema, angažovani vrhunski mladi stručnjaci u podrumu i vinogradu. I priča o novoj vinariji je zaživela.

- Želja nam je da našem boravku na ovom, za nas specijalnom mestu, damo neki veći smisao. Zato smo i krenuli s komercijalnom proizvodnjom vina, da ljudima koji dolaze ovamo ponudimo vrhunski lokalni proizvod. Izuzetno mi je drago što su nas pojedini ekskluzivni hoteli na Svetom Stefanu i u Crnoj Gori odmah prepoznali u toj nameri i uvrstili na svoje vinske karte. Iz istog razloga krenuli smo i u zajedničku priču s manastirom Savina, za koji pravimo praktično ista vina, samo se flaširaju s drugačijom etiketom i oni ih prodaju u svojoj prodavnici.

Suština je da mi nikuda ne žurimo, da smo postavili smernice u kom pravcu želimo vinariju da razvijamo i sada samo treba istrajati na tom putu.Castel Savina je prva vina iznela na tržište 2014. godine i te iste četiri etikete ima i danas. U pitanju su šardone i roze od grenaša, oba vina naglašeno elegantna, kao stvorena za leto i ovo podneblje, ali i strukturno kompleksna, te dve crvene etikete, merlo i kaberne, svaka s 20 procenata širaza. Vina izražene voćnosti, prijatnih kiselina i ozbiljnog potencijala za odležavanje.

U pripremi je i peta etiketa, slatko vino od pomenute sorte žižak. To je bela sorta koja kasno sazreva i nju su u Boki kroz istoriju koristili najviše za prošek, desertno vino.

- Još ga nismo flaširali, već dve godine je u buretu, i želimo da dobijemo lagano belo slatko vino, nešto kao francuski sotern – kaže Gordana Obradović, koja je najzaslužnija što ovo imanje na 3,5 hektara poseduje i jedan od najlepših vrtova u regionu.

Interesujemo se kako to da se nisu odlučili da krenu i u proizvodnju vranca, vina koje dominira praktično svim crnogorskim podumima?

- Nismo hteli vranac jer njega pre svega nikada u Boki nije ni bilo, tu je bila plavke, kadaruna, žižka... A iskreno, nismo hteli ni da pravimo vranac koji bi bio inferioran u odnosu na onaj iz okoline podgorice i Skadarskog jezera, tamo je on ipak tradicionalno uzgajan i daje najbolje rezultate. Konačno, mi smo u sve ovo ušli iz ljubavi, kao amateri, a najviše smo voleli kaberne i merlo. To je presudilo – kaže Zoran.

Inače, o kvalitetu vina stara se mladi enolog Mario Radić, iz Dubrovnika, iz uspešne konsultantske enološke laboratorije Vinolab iz Zagreba.

Na ogromni drveni astal na terasi koja služi i kao otvorena degustaciona sala za posetioce i najavljene posete, prvo stiže Chardonnay 2017, upravo „zakićen“ Decanterovom bronzom. Ova etiketa iz berbe 2016 proglašena je prošle godine i najboljim belim vinom Crne Gore na smotri Montevino i bez mnogo dileme ulazi u red najboljih šardonea ovog kraja. Diskretne citrusne arome i omamljujući talasi svežine predstavljaju uvod u besprekorno izbalansirano vino punog tela i završnice koja se pamti, a krije čak 13,7 procenata alkohola. Deo strukturalne tajne ovog vina leži u dužoj maceraciji, te činjenici da nakon nje oko 20 procenata vina ide na odležavanje u francuski barik i tu ostaje na talogu još tri meseca, dok ostatak prolazi kroz isti tretman samo u čeličnim inoks sudovima. Rezultat je elegantno, sadržajno vino, savršeni pratilac brojnih zalogaja, od ribe i morskih plodova, preko obrok salata i jela od peradi, pa do roštilja. Ali i mirne meditativne večeri tokom koje vam pogled bludi po pučini.

Eto deo odgovora zašto je pre četiri godine baš ovo vino izabrano za svečano otvaranje luksuznog hotela Regent Porto Montenegro!

A onda pred nas stiže Rose 2017, pravi biser vinarije i svojevrsni raritet u regionalnim okvirima. Naime, sorta grenaš, ili kako je Španci (odakle je verovatno i potekla) zovu grenača, jedna je od najzastupljenijih u svetu, ali je kod nas u okolini gotovo uopšte nema. A upravo od nje nastaju najpoznatiji rozei iz doline Rone i s juga Francuske, koji su očigledno bili „mustra“ za ovaj vrhunski crnogorski roze. To je sorta koja kasno sazreva, što znači da traži produžena leta, baš onakva kakva nudi okolina Herceg Novog. Nežno na palatu, obično nosi visoke kiseline i alkohole, kao i ovo iz vinarije Castel Savina koje sadrži 13,5 procenata, ali je nakon tri dana maceracije i fermentacije u inoksu sve to besprekorno spakovano u vibrantnu aromatičnu strukturu odličnog tela i u čijim se gutljajima, uz voćne ukuse maline, naziru herbalni i ljutkasti začinski tonovi. Ili se barem nama tada to tako učinilo... U svakom slučaju, izvanredno i moderno vino kom, kao i u slučaju šardonea, možda nedostaje pečat teroara, ali ne i skladnost i elegancija.

Uz ovaj roze, te još nekoliko koji su poslednjih godina takođe izašli na tržište iz mladih crnogorskih vinarija, reklo bi se da će konkurencija iz Hrvatske i Srbije imati ozbiljan marketinški zadatak ako želi da bude evidentnije primećena u Crnoj Gori.

Na drugoj strani, dva crvena vina, Cabernet i Merlot za sada uglavnom ukazuju na potencijal koji će se s vremenom razviti. Na to upućuju i dve uzastopne bronze na Decanteru za Merlot 2013 i Merlot 2015, pogotvo ovaj poslednji koji je u čaši još mlado, živo vino, ali punog tela, zavodljivih voćnih tonova,  i s nešto povišenim alkoholima, preciznije, sa 14,2 procenta.

- Suština je da mi nikuda ne žurimo, da smo postavili smernice u kom pravcu želimo vinariju da razvijamo i sada samo treba istrajati na tom putu. Sve ostalo će doneti vreme, jer ovo podneblje i ovaj lokalitet od vajkada su kao predodređeni za vrhunska vina. Ako Castel Savina uspe da pokrene obnovu te tradicije, onda smo napravili veliku stvar – kaže Zoran Obradović.

I doista, posle svega što je u nekoliko godina ostvareno jasno je zašto je Castel Savina više od nove moderne vinarije i zašto je ovo iz mnogo razloga pionirski poduhvat u novoj istoriji crnogorskog vinarstva.

Foto: Ivana Čutura