Doja: Prokupac za ceo svet

Iako osnovana pre samo pet leta, 2013. godine, Doja je savršen primer ostvarenja raznih vinskih interesovanja i znanja dvoje agronoma, Gorana i Slavice Todić, koji su prepleli profesionalnu i ljubavnu priču gradeći istovremeno bazu i budućnost, ne samo sopstvene porodice već i verovatno najznačajnije vinske sorte Srbije.

Tandem za vrhunska vina, Goran i Slavica Todić

Nagli uspon prokupca s etiketom Doja, koji je prošle godine poneo i nagradu za najbolje crveno vino od autohotone sorte na The Balkan International Wine Competition u Sofiji, u Bugarskoj, došao je pomalo neočekivano za one koji ne znaju čitavu priču, ali sve bitne postavke bile su već tu. Bračni par Todić ima višegodišnje iskustvo s vinogradima i vinima, Slavica je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, a Goran se u svojoj firmi Tody godinama bavi uvozom i prodajom vrhunskih vinskih brendova, pri čemu je i poreklom upravo iz kraja odakle je prokupac i potekao i gde je podigao veliku, modernu, vrhunski opremljenu vinariju Doja, tu gde je već decenijama stari porodični vinograd prokupca.

Na nekih 300 kilometara od Beograda, plodnu kotlinu Toplice sa svih strana okružuju planine. GPS vam ovde ne pomaže mnogo da bi došli do vinarije, nekoliko kilometara udaljene od Goranovog rodnog sela Donje Jošanice.

- Kad smo rešili da kupimo zemlju i podignemo vinograd – priča Goran na veličanstvenoj terasi sa koje puca pogled preko valovitih, besprekorno uređenih vinograda nalik na one u Toskani – govorili su mi da nisam normalan. Jeste, kažu, tvoj je deda ovde imao vinograd, ali čak je i advokatica preko koje smo radili te kupovine otvoreno rekla: „Nemoj da se ljutiš, ali ti si budala! Svi su odavde pobegli, a ti si jedini došao.“ Međutim, obilazeći vinarije, tragajući sa Slavicom za dobrim vinima po svetu, na mene je poseban utisak ostavila Južna Afrika. Prolazeći kroz njihove vinograde lepo vidim kako tamo može svašta da te pojede. Klima polupustinjska, a ja tad pomislim koje mi pitomine imamo! I tu ne mislim samo na ovaj kraj, na Prokupac, već na veći deo Srbije. I uvek sam na tim putovanjima govorio Slavici: „Moja je Jošanica bolja za vinograde od ovih predela.“ Ja osećam biljke, osećam zemlju, minerale, kiselost. Takođe, ima nekad nešto što osećam a ne umem da objasnim i onda vidim da baš ovde kod nas može neki Novi svet da se napravi. Ili Stari, svejedno. Pa ja sam recimo Antinorija, Tinjatelo i Solaju prošao unakrst i kažem: „Možemo da se merimo!“

 Doja poseduje najveći vinograd prokupca u Srbiji

A onda je krenulo spajanje parcela, teška muka kako to u Srbiji na kraju bude. Kupljeno je preko 60 hektara, praktično sva zemlja do Prokuplja, a prvi vinogradi prokupca, kabernea i merloa posađeni su 2010. godine, dok je tri godine kasnije nikla i ozbiljna vinarija na vrhu brega. Tu na grebenu kud je nekada vodio stari rimski put, iste je godine podignuto još osam novih hektara prokupca, a 2016. ispod vinarije vinograd tamjanike, gde su još šardone i pino griđo od kojih se radi prvo belo vino kuće DOJA Belo. Tako je Doja definitivno stekla status „šatoa“.

Prokupac tek sad treba da napravimo jer on potencijal ima, u to nemojte ni najmanje da sumnjate!A kako je dobila ime?

U čitavoj priči nastanka vinarije veliku ulogu odigrao je Radojko Todić, Goranov brat od strica koji i danas živi u Donjoj Jošanici.

- Kad sam odlučio da dođem ovde, Radojko, koga zovu Doja, bio je veoma srećan i imao veliku želju da moje snove pretoči u stvarnost. Kako bi vratili i oživeli tu seosku atmosferu nije mu bilo teško da obilazi ljude, da vidi da li bi neko prodao zemlju, pa da ga potom vodi kod notara, u opštinu i slično. To je jako mnogo sitnih gluposti na terenu, makar samo da se nađe buldožer da očisti šta treba. Sve u svemu jako težak pionirski posao ali koji te ponese i nosi.

Kao znak zahvalnosti, tradicije, bratstva, porodice, svega što je nekada krasilo srpsko selo ali i ovaj kraj pogotovo, vinarija je nazvana po Radojku – Doja. Već taj gest govori kako Goran nema problem sa sujetom.

Kad preko mostića u Donjoj Jošanici krenete uzbrdo uskim nasutim kamenim putem, pored šume gde se još lepo vide dejstva jakih ovogodišnjih kiša, nije vam svejedno ako ne vozite terenca. No, kilometar kasnije ukažu se simetrični „pod konac“ redovi loze i veliko četvrtasto zdanje vinarije iznad njih. Desni, viši deo je još nedovršen, ali je tu nekih desetak apartmana pri kraju. Onaj levi će vas očarati jasnim, pravilnim linijama, svedenom arhitekturom, dugom degustacionom salom sa džinovskim stolom za nekih tridesetak gostiju i bukvalno stakleni zid ka jugu gde se „u sinemaskop tehnici“ prikazuju valoviti vinogradi koji se nižu pred zidom planina. Mali i Veliki Jastrebac, Pasjača, Vidojevica, pa onda obronci Kopaonika... A dole, u prizemlju, veliki magacin gotovih proizvoda, preko dvadeset velikih buradi od 500 litara, mnogo klasičnog barika. Hrast francuski, američki, mađarski, ali najviše ipak ima srpskog.

Vrhunska oprema u podrum

Potom ulazimo u proizvodni deo kojim dominira inoks, veliki delastaž tankovi i najozbiljnija Bucher oprema. Sve je kompjuterizovano, a visoko gore platforma s koje će se vino ubuduće spuštati silom gravitacije da se što manje deranžira. Zanima nas ko ima poslednju reč kad je rad u vinogradu i vinariji u pitanju?

- Mi se u toj priči oko svega dogovaramo, cela porodica odlučuje šta će se saditi u vinogradu, koja će se linija ili pravac u vinu pratiti - objašnjava Goran. - Tamjanika nije bila predviđena za sadnju, ali tržište to vino iziskuje. Jednom prilikom mi je ćerka Mina, koja je na master studijama u Bordou a trenutno je u jednoj biodinamičkoj vinariji u Sloveniji na praksi, rekla: „Tata, ne možeš da gajiš sorte i praviš vino kakvo ti voliš da piješ, već ono kakvo tržište hoće.“ Trenutno imamo oko hiljadu čokota širaza i izuzetno dobru ekspresiju topličkog teroara u grožđu i vinu od ove sorte, i verovatno da ćemo sledeći vinograd podizati upravo sa ovom sortom. Ali mi pritom imamo prokupac i jasnu priču šta nameravamo s njim da radimo.

 Vino o kome se govori, Prokupac 2015 Doja

Prokupac iz 2017 probali smo direktno iz tanka. Proveo je više od pola godine u bariku i vratiće se tu još malo. U ovom trenutku to je vino već elegantno, balansirano, prepuno crnog i crvenog, uglavnom bobičastog voća koje se u više slojeva i talasa vraća u završnici. Interesovalo nas je u tom smislu kako je izgledao prokupac koji su njegovi roditelji i deda pravili?

- Prokupac iz detinjstva pamtim onako kako se sećamo naše mladosti, kad smo svi bili lepi, mladi i najbolje igrali fudbal, bili najbolji u svemu. No, to nije bilo baš tako, a prokupac je tada bio neko lepo vino koje nisam mogao da uporedim ni sa čim jer se ništa drugo nije ni pilo. Uostalom, i ja sam bio mali pa ga nisam puno ni pio. A kakav je bio? Iako se tada nije imala oprema i mnoge druge stvari, bila su to korektna vina i to je bilo to. E, mi prokupac tek sad treba da napravimo jer on potencijal ima, u to nemojte ni najmanje da sumnjate. Samo to neće biti kaberne sovinjon već nešto između pino noara i merloa, drugačiji po snazi, po telu, po svemu bitno drugačiji. Mi dodajemo pet procenata širaza i isto toliko merloa, ali nikada više od toga – priča Goran i napominje da će ovaj iz 2017. godine biti najbolji do sada iz vinarije Doja. 

Najiskrenije mislim da je prokupac najveća srpska šansa i da se to već danas vidi.Kako bi upoznali i druga vina penjemo se u degustacionu dvoranu na spratu gde je temperatura izuzetno prijatna bez ikakvog veštačkog hlađenja iako je napolju veoma toplo. To je rezultat dosta hladnih noći u ovom kraju, ali nas usput Goran vodi iza objekta i otkriva dubok usek oblika amfiteatra gde je prvobitno započeta izgradnja vinarije pa se odustalo, a sad se jasno vide slojevi na preseku veoma specifičnog tla u visini od nekih deset metara. Dole je izrazito posna zemlja, nešto glinovita, pri površini gotovo crvenica. Tako je i u vinogradu tamjanike i belih sorti. Gornji viši deo je crvenkast, donji kamenit i peskovit.

- U vinogradu imamo i malu poljsku laboratoriju, jedan student radi doktorsku disertaciju na temu proučavanja mehanizma usvajanja fosfora iz zemljišta. Analize zemljišta i biljke su ukazale na izražen deficit fosfora u zemljištu, dok folijarne analize pokazuju da ga biljka ima dovoljno. Interesantno je ispitati i utvrditi koje mehanizme biljka koristi kada je u pitanju usvajanje ovog veoma važnog elementa - ukazuje Slavica i dodaje da se dole niže nalazi vinograd prokupca i plovdine stariji od osamdeset godina koji su uspešno revitalizovali. 

I dok se kapacitet vinarije lagano diže na oko 130.000 boca, ukupno je od ove godine u rodu oko 25 hektara većinom zatravljenih vinograda na pozicijama Visoka i Srednji breg. Od toga je deset hektara prokupca, što predstavlja čak 40 procenata ukupne količine loze u vinogradu, a ubrzano se planira pripajanje i ostalih tridesetak hektara površina na kojima je trenutno detelina.

U degustacionoj sali zatičemo prijatelje porodice, kolege iz čitavog sveta koji dolaze ovamo da probaju vina i razmene saznanja iz oblasti agronomije, enologije, genetike. Tako je nedavno u vinariji boravila i mlada Argentinka Sofija Kalad. Rezultati takve saradnje danas su vidljivi od Novog Zelanda do Čilea, recimo, a savremeni sistemi koje u postavci vinograda Slavica upravo inkorporira na nekim od najvećih srpskih zasada, najčešće su provereni prvo ovde u vinariji Doja.

Vinarija je i mesto okupljanja dragih prijatelja, Todići s gostima

Vino Belo 2016, koga ima još samo malo i koje će na tržištu ubrzo smeniti berba 2017, blend je istih delova šardonea i pino griđa. S osvežavajućim zelenkastim odbljescima i oko 13 % alkohola pravo je gastronomsko vino čije telo lako podnosi svaku domaću kuhinju.

Doja Rose 2017 se prvi put predstavlja u kupaži od 60 % prokupca i ostatak merloa. Čini se da je namenjen najširem krugu ljubitelja rozea, pa i onima koji tek ulaze u taj svet. Suv ali slastan aromatski, vuče na još.

Novi Chardonnay Barrique 2016 je barikirani šardone koji je proveo šest meseci u hrastovini. To je složeno, sortno belo vino lepog tela s odlično uklopljenih blizu 14 % alkohola, ali opet lako razumljivo.

Za kraj uživamo u kupaži Merlot & Cabernet Sauvignon 2016 sa 14% alkohola iz vinograda koji su prvi posađeni 2010. godine i odakle potiče i šampionski prokupac. Ovo je takođe idealno pitko vino uz jela od mesa ili hladnu srpsku zakusku kome začini nimalo ne smetaju. 

I na kraju, naravno, ponovo prokupac. Pitamo Gorana kako objašnjava ovako nagli uspeh tog vina iz svoje vinarije?

- Umemo vrlo dobro da slušamo i pamtimo ko je šta rekao. A prokupac, to je kao neka naša Šampanja, kao tempraniljo za Španiju, to je ta naša osobenost već više od hiljadu godina ovde u Južnomoravskom regionu Toplice i Donje Jošanice. Ali, priča o prokupcu mora da ide dalje, da se razvija ako želimo doista nešto značajno da napravimo. Uostalom, prokupac je kao i tempraniljo ili sanđoveze bio masovno vino od kog su se maltene pravile neke ružice i tako pile sve dok nije počeo ozbiljno da se redukuje rod. Najiskrenije mislim da je prokupac najveća srpska šansa u budućnosti i da se to već danas vidi.

Ovaj iz Doje izgleda da upravo to potvrđuje!

Foto: Ivana Čutura