Najveća žurka u vinogradu

Na preko sedamdeset hektara besprekorno uređenih vinograda na blagim padinama Fruške gore ima svega – od grašca ili italijanskog rizlinga starog preko pedeset godina, preko vrhunskih nasada pino noara, merloa, oglednog dobra na kojem se ispituje stotinak sorti i klonova. pa do tek izniklih stabljičica probusa na više od dva hektara. A na jednoj od padina, potezu površine preko 16 hektara, lepo se vidi ozelenjeno tlo koje će uskoro primiti još brojne nove sorte.

Kakvu vezu to negde „gore“ imaju ovi iz Fruškogorskih vinograda nije nam jasno, međutim ponovila se slična situacija iz prethodne berbe. Naime, ove subote na polasku iz Beograda nebo se provalilo, potoci teku autoputem Beograd-Zagreb, gotovo sve do skretanja kod Sremske Mitrovice, odakle ima još 25 kilometara do našeg cilja u Banoštoru, gde su vinogradi i vinarija. A onda negde usput pljusak staje, neki delovi asfalta suvi, ima nade. U Banoštoru, ni kapi! Prethodne godine, kiša je pljusnula dok su se ljudi okupljali na prvoj stanici u vinogradu, oko parkinga i ispod strehe, gde je i ove godine dunja u tečnom agregatnom stanju, te domaća mast i aleva paprika namah povratila rumenilo u obraze. Nazdravljamo vinom Fruškać svih boja – belo, roze, crveno. A posle je i lane bilo lepo i sunčano...

Užurbani gosti, mnogi od njih iz Azije, brojna dečica, pa domaćini, od vlasnika vinarije, preko tehnologa, vinogradara, berača spremnih da posle odlaska rekretaivne radne snage navale na redove loze onako kako se to profesionalno radi. Pridošli gosti se grabe za majice, ove godine bele boje, i neku pitu savijaču sa zeljom ili sirom. Te majice će kasnije otkriti i statistiku, više od 300 prijatelja vinarije i ljudi željnih dodira prirode i dobrih vina, uglavnom iz Beograda i Novog Sada, okupilo se uprkos jutarnjoj nemilosrdnoj kiši.

Gordan Bašić označava početak pohoda na brdo grašca

 I dok sunce odjednom nemilosrdno prži, vlasnik vinarije Gordan Bašić penje se na jednu od spremnih traktorskih prikolica, oglašava početak berbe i najavljuje težak uspon. Ko ne može, neka skače na prikolice! Oni koji su bili na prošloj berbi očekivali su uspon do terase gotovo u vrhu brda, na kome je pino noar i merlo koji smo tada brali, tik uz plato na kome se kasnije uživa, gde je hladovina, hrana, vino, i muzika. Ali domaćini nisu tako zamislili jer je neko drugo grožđe došlo na berbu, a crveno još skuplja šećere i fenolnu zrelost. Duga kolona svih uzrasta u belim majicama sa prikazom banoštorskih brda na grudima, penje se prašnjavim vijugavim putevima duž beskonačnih redova zrelog grožđa prekinuta samo traktorima gde neki dečaci za trenutak ponosno i uzbuđeno drže volan u rukama. Znoj curka, žeđ se gasi slatkim bobicama. Vazduh se hvata na krivinama, a duh osvežava pogledom na modre krivine Dunava i ovde večito naslikane oblake.

Konačno smo u areni zlatnožutog i slasnog grašca, sorte za koju Italijani nikada nisu čuli da se zove italijanski rizling i čiji sok lepi prste kao super lepak. Dve velike kutije prepune makaza za sečenje loze u trenu su razgrabljene, kreće trka s gajbicama. Cilj je nabrati jednu tonu grožđa, čim se postigne uslediće dug i naporan put nazad, na susedno brdo gde se roštilji već ozbiljno dime, a koncertna oprema montira na bini. Naravno, to vidim samo ja sa zumom na objektivu koji uvećava dvesta puta. Ostali, verujem, okupani znojem samo sanjare o tome.

Bukvalno za petnaest minuta, na iznenađenje domaćina sve su gajbice pune do vrha. Vrućina je bila dodatni stimulans pa se ekipa penje u prikolice, a kolona užurbano kreće nizbrdo. Za trenutak pomislim da će neko i zapevati psihološki se spremajući za novi, konačni uspon koji će uslediti pre zasluženog predaha.

Fruškać, ozbiljno vino za sve uslove i događaje

Na cilju oni umorniji zauzimaju što pre drvene klupe ispod velike senice, drugi još umorniji grabe sunđeraste podmetače za ležanje i ćebencad i love mesta na padini. Oni koji su sačuvali nešto snage, staju u red za lepinje i mesne čarolije, čudesne praseće bajadere ili makar samo osmeh devojčica iz kuvarske škole koje dele hranu i mladića zaduženih za vino. Dok bend svira domaće i strane hitove koje zbilja dugo nismo čuli, kreću razgovori, nazdravljanja. Pale se prve velike cigare, nameštaju fensi naočare u hiljadu boja, a Fruškać konstantno i neumorno dokazuje da je idealno vino za svaku priliku i svaki ukus, bilo da je u boci od dva litra ili klasičnoj buteljci. Biće posle i već čuvenog Quet Pino Noara, ali veliki frižideri jednostavno ne mogu da ohlade dovoljno belih buteljki kako bi vrhunska vina imala neophodne uslove da zasijaju punim sjajem.

I dok se sunce lagano spušta ka zapadu, sve više žena zanosno pleše i nazdravlja. Odjednom čarolija, neko je doneo kiblu suvog leda koji izaziva ključanje i dim kad se ubaci u čašu, pravi vulkan crvenih i belih vina iz velikih čaša. Prilika da se naprave jedinstvene fotografije i usput pozovu ljudi na novi susret dogodine, što svi s oduševljenjem odmah prihvate.

A kako smo u međuvremenu nezvanično saznali da će naredne jeseni potpuno nova moderna vinarija najverovatnije već biti podignuta u podnožju ovih vinograda, pokušavamo da saznamo od Gordana Bašića da li će i ta činjenica sledeću najveću srpsku zabavu u pojedinačnom vinogradu i okupljanje učiniti još veličanstvenijim?

- Imam retku sreću da prijatelji koje ovde dolaze svake godine zovu i pitaju da li mogu da pozovu još nekog svog na berbu. Sa radošću kažem: Naravno, ko god dođe dobro je došao. Voleo bih iskreno da ovamo dođe svako ko voli vino i vinograd i ko će se tu sa nama dobro osećati. A što se priča tiče oko nove vinarije, potpuno sam siguran u tu viziju i jedino ne smem da dam obećanje pošto su vremena takva kakva jesu.