Otisci Beogradskog salona vina
- Tekst Sergej Petrov
- Objavljeno u Reportaže
-
Još jedan prođe Beogradski salon vina. Petnaesti, znači mali po broju ali značajan za novu vinsku tradiciju Srbije. Tradiciju koja se ne meri bocama od kilo i kanisterima.
I dok je BSV iz godine u godinu rastao u dvoranama i salama hotela Hyatt brojem izlagača, širio se po okolnim salama uvodeći institucije masterklasa i radionice, dodavao gastronomiju u fokus vinoljubaca, začinjavao aukcijama i licitacijama, pa konačno izneo i žestoka pića na izvolite za kupljenu ulaznicu, ovogodišnji je imao, kako to obično biva, i dobrih i manje dobrih karakteristika.
Naime, po proceni izlagača prvog dana je bilo manje posetilaca nego lane. Da li je to samo utisak ili je doista bilo tako, nismo uspeli da proverimo kod organizatora. Generalno, nama je izgledalo da interesovanje publike i dalje postoji, što je veoma dobro s obzirom na sve veći broj ovakvih vinskih manifestacija u Srbiji.
Ono što je nesumnjivo, jeste da je na spisku izlagača nedostajalo nekoliko onih koji su proteklih godina bili redovni, što je manje značajno, te da je kod publike sada već lako prepoznati vidljiv napredak u smislu vinske kulture. Drugim rečima, u masi prosečno dobrih etiketa prosečni posetilac je našao meru i pio odgovorno. Nije grabio sa svakog štanda po principu „naspite do vrha“, već se raspitivao šta da proba i zašto, ne retko odlučivao sam da istražuje, otkriva. Ako je taj korak bio cilj svih dosadašnjih salona, uspeh nije izostao!
Možda boli činjenica da organska proizvodnja nije bila apostrofirana kao prethodne godine i tu bi mogao doći znak pitanja, ali većina velikih, značajnih vinara iznela je novitete iz podruma. Dakle, bilo je dovoljno toga za „istraživanje“, kako kod velikih, tako i kod malih vinarija.
U najkraćem, iz vinarije Lastar bila je dostupna nova etiketa Triangl Sauvignon-Viognier 2016, što je uz njihova već etablirana bela vina od šardonea i tamjanike, te prepoznatljivi, burgundski „obojeni“ Pinot Noir 2015, bilo dovoljno da sve vreme budu pod „opsadom“ znatiželjne publike.
Fruškogorska vinarija Deurić predstavila je s nestrpljenjem iščekivani Aksiom 2016, kupažu probusa, merloa, marselana i pti verdoa, te većinu svojih etiketa koje su ove godine pobrale mnoštvo nagrada na takmičenjima u svetu. Bez dileme vinarija koja se krupnim koracima svrstava u red najrespekatbilnijih u Srbiji!
Već tradicionalno veliki štand vinarije Kovačević bio je krcat i novitetima i raritetima. Praktično mini-sajam za sebe! U obilju etiketa, posebnu pažnju zaslužuje novo veliko vino ove vinarije iz Iriga – Pinot Noir Reserva 2015, koje će uskoro na tržište. Odlično se iskazuje i Rajnski rizling 2017 u pravom alzaškom pakovanju, te bele selekcije Sauvignon S Edicija 2016 i Chardonnay S Edicija 2015, dok je cenjena kupaža kabernea i merloa Aurelius sada obogaćena S Edicijom iz berbe 2015.
Manastir Bukovo nas je prosto oduševio najnovijom verzijom crne tamjanike, a vidno istaknuta priznanja s Decantera na bocama privukla su pažnju i poznatog vinskog novinara Darela Džozefa, koji sve više postaje prepoznatljiv ambasador srpskih (ali i regionalnih) vina u svetu.
Negotinska vinarija Matalj uz Kremen Kamen 2015, poslednju flaširanu berbu ovog kabernea koji je postao njihov Trade mark, privukla je pažnju i prvom sortnom bagrinom, a pravu malu senzaciju među stručnom publikom izazvalo je vino od sorte začinka, još bez etikete. Potencijalno velika priča u najavi!
Vinarija Virtus je ovo godine možda pokupila i najviše svetskih priznanja od svih srpskih vinarija, a njihov Marselan 2016 jedan je od bisera ovogodišnjeg BSV.
Izuzetno raduje novi talas župske tamjanike koja je kod Spasića ili Ivanovića čista, jako ekstraktna, muskatna na način da baš svako razume tu reč i lako prepozna sortu. I vinarija Čokot je pokazala da su njihove tamjanike iz prošlogodišnje berbe, baš kao i prokupci iz 2016. godine i dalje u samom vrhu najboljih srpskih vina od dve najpoznatije sorte ovih krajeva.
Što se domaćeg sortnog terena još tiče, Smederevka 2018 vinarije Janko otvara nove kvalitetne prostore za sortu donedavno totalno degradiranu industrijskom proizvodnjom iz vremena Jugoslavije. Po očekivanju, najveću pažnju publike za ovim štandom i dalje privlače velike crvene kupaže Zavet 2016 i Stari zavet 2015, koje su ovu smederevsku vinariju i učinile prepoznatljivom u čitavom regionu, ali i njihov sortni prokupac koji se pojavio prvi put na tržištu pre par godina.
Zatim Grašac, novitet u fruškogorskoj liniji Quet, čime se ova sorta poznata i kao italijanski rizling vrtoglavo penje na lestvici kvaliteta, pogotovo ako ste imali sreće da probate i vino White Reserve 2012 iz stare vinarije novog imena Vista Hill, nekadašnjeg Molovina.
Apsolutni novitet bio je i prvi penušavac od kadarke vinarije Tonković, gde ste uz već veoma ozbiljna vina od te sorte Fantazija 2012 i Rapsodija 2013 mogli da probate i raritetno vino od bele kevedinke.
Kada smo kod penušavih noviteta, tu je verovatno najveću pozornost privukla promocija penušavog vina od tamjanike iz vinarije Temet, o kojem će u narednom periodu sigurno biti mnogo toga izrečeno i napisano.
Onaj segment proizvodnje vina u Srbiji koji se bavi organskom proizvodnjom ili barem tome teži, bio je zastupljen na poslovično najelegantnijem štandu Đorđa Bikickog, čija su vina zaista toliko drugačija od svega što se na BSV može videti da ne čudi što su upravo tu posetioci postavljali na hiljade pitanja. Idealna stanica za vinsko putešestvije u nepoznato!
Što se gostiju izvan Srbije tiče, vina iz hercegovačke vinarije Podrumi Vukoje 1982 i makedonske Chateau Kamnik iz godine u godinu jedna su od najvećih atrakcija ovog salona. Tako je bilo i sada. Isto važi i za crnogorskog giganta Plantaže koji je, zamislite, tek ove godine izbacio na tržište prvi roze u premijum liniji! Inače, kada smo kod crnogorskih rozea maksimalnu pažnju zaslužuje vinarija iz Herceg Novog Castel Savina i valjda jedini roze s ovih prostora u kojem je osnovna sorta grenaš.
Maksimalno uzbudljivo bilo je i za štandom male skopske vinarije Brzanov, gde je posetioce dočekalo mnoštvo vina bogatih aroma i ukusa, slika i prilika vrelog makedonskog teroara. Iz tog dela regiona Bovin je upotpunio sve raznovrsniju i kvalitetniju makedonsku vinsku scenu vinima među kojima su bila i tri vanserijska vranca, A'gupka, My Way i Era, baš kao i vinarija Tikveš čija su crvena vina iz linija Barovo i Bela Voda među najboljima u regionu.
Vinarije iz Hrvatske i Slovenije bile su manje zastupljene nego prethodnih godina, što je verovatno posledica i sve većeg interesovanja vinske publike u Srbiji za domaća vina. Ipak, bilo je pravo zadovoljstvo probati vina s etiketama Kozlović, Capo, Goriška Brda...
Sve u svemu, vredno i zanimljivo iskustvo. Upravo ono što se od jednog sajma vina ovakvog renomea očekuje.
Kovačevićevi šardonei
Vinarija Kovačević dobro je poznata u regionu po šardoneu. Na njihovoj radionici u okiviru BSV somelijer Vuk Vuletić maestralno nas je vodio kroz vina vinarije Kovačević sve do daleke 2004. godine, iz koje je na degustaciju stiglo i dalje veoma živo vino.
Probali smo i dve godine mlađi šardone koji je Miroslav Kovačević morao da kupi u Francuskoj jer ga on više nema (!), zatim onaj iz 2007. godine koji je svojevremeno jedan inostrani žiri izdvojio kao najbolje belo vino Srbije, pa iz 2013, ali nas je (izgleda) sve prisutne posebno oduševio elegancijom i punoćom ukusa Chardonnay 2010. Kao mali zaključak te radionice, treba izdvojiti i to da će berba 2017 možda otići i korak dalje u ovom nizu odličnih šardonea.
Svi Virtusovi marselani
Vertikalna degustacija vina od sorte marselan iz vinarije Virtus, pravi doživljaj za sebe. Bilo je zbilja poučno proučiti razvoj ove sorte iz godine u godinu na teroaru Viteževa, a iskustvo čarobno uz vrhunske specijalitete koji su ukomponovani. Marselan je, inače, sorta koja se daleko više sadi u Kini ili Španiji, pa i kod nas, nego u Francuskoj odakle potiče! Otporna, blagorodna i u lošim godinama, a Virtusu je već donela bronze sa Decantera i ove godine zlato iz Beča sa AWC nadmetanja. I to je samo početak ako se ostavi do kilogram ipo na čokotu, slažu se Vuk Vuletić, koji je vodio radionicu, i Danijel Sokolović, enolog manastira Hilandar u publici, gde takođe neguju marselan u vinogradu.
Probamo prvo berbu 2016 koja se topi uz pačije grudi na sosu od suve šljive, majstoriju glavnog kuvara restorana La Teniza Branka Šušića. Ili je obrnuto? A marselan miriše na vina Marine Cvetić. Ili na Abruzzo? Pametno upotrebljeno Seguin Moro drvo dodatno apostrofira razlike među berbama: kafa, čokolada, začini u berbi iz 2015. godine, a zrela voća, ribizle, beli biber i mekši tanini u 2014. Loša godina za sve sorte, ali ne i za marselan! Svinjski file na sosu od marselana podupire prvi Marselan 2013, kad je vinograd Virtusa bio u drugoj godini. I vino i meso puterasti, aromama zreli i bogati, iako su to samo prase i praktično vinsko novorođenče. I za kraj najnovije vino, berba 2017 za nas je apsolutni pobednik kome je topli sir brie dodatno istakao svežinu aroma na podlozi ozbiljnih tanina.
A zašto je Virtus odabrao da sadi baš marselan pored toliko lepih sorti?
- Malo me sramota, ali priznajem, niko ga nije ovde gajio, čista tržišna odluka – kaže Dejan Stanković iz Virtusa.
Kraljičino vino
„Kraljičino vino“, tako je vinarija Plantaže najavila dugo iščekivani novitet, premijum roze od kaberne sovinjona, tačnije bakarno vino Regina 2017.
Vodeći oficijelni deo, somelijer Miroslav Radojčin podsetio nas je da Plantaže u ogromoj paleti etiketa skoro nikada nisu imale roze vino, ali da je ovo, posvećeno Jeleni Petrović Njegoš ili Eleni Savojskoj, zbilja nešto izuzetno. I zaista, divne boje, sa 13,5 % alkohola i finih šarmantno štipkavih kiselina, te punih usta uz arome narandžine korice ili kumkvata, Regina nas je momentalno očarala, iako je bila u društvu dva opasna crvena kavaljera – kupaže Epoha 2012, i Vranac Reserva 2011!
Dok je dr. Vesna Maraš držala izuzetno zanimljivo komprimovano predavanje o vrancu i kratošiji, diverzitetu i genotipovima ovih sorti kroz najnovija naučna otkrića, mi smo otkrili da Regina podjednako savršeno ide uz terin od kozjeg sira sa tartufima, praseću bajaderu sa sosom od rena, te tartar od lososa sa mangom. Praktično uz svaku hranu, čemu ova druga, inače velika vina, nisu u potpunosti parirala! Eto primera da ono što ne može „muški“ vranac, može „ženski“ roze!
Vista Hill, nova zvezda
Vinarija Vista Hill iz Šida, nekadašnji Molovin, nova je zvezda na domaćem nebu, koju su pod novim brendom pokrenuli nekadašnji i sadašnji suvlasnik Aleksandar Vinčić, te Stefan Živojinović, sin tenisera Bobe Živojinovića, čiji je roze Bobo publika već imala prethodnih godina priliku da upozna.
U nestvarno dobroj igri uparivanja sa specijalitetima restorana Avalica šefa i vlasnika Igora Beloševića, enolog vinarije Tanja Grubišić otkrila nam je Vista Hill vina iz vinograda za koji se tvrdi da ima najbolji grašac (graševinu) pa i traminac u Evropi. Upravo je to razlog što smo prvo probali takvu, veoma pitku i bogatu kupažu iz 2017. godine, iako je ideja da iz podruma izlaze uglavnom sortna vina kakav je pomenuti sofisticirani roze od pino noara, koji sada nosi naziv Rose Premium. Nekadašnji Crveni Inat, blend kabernea i merloa, sada se zove Red Reserva 2010. Vino je osvojilo zlato u Beču na AWC pre dve godine, a nastalo je bukvalno iz inata jer je u godini kada je proizvedeno grad satro sve u vinogradu osim kabernea!
Red Selection 2017 je inače prvo vino koje je u vinariji samostalno iznedrila Tanja Grubišić. Izvanredan mirisni, voćni merlo sa 14 % alkohola, nakon 40 dana maceracije nudi osvežavajući kiseli i slasni sok višanja u završnici koji dugo ostaje u sećanju.
Za kraj neplanirano probamo i čudesni grašac iz berbe 2012, pod imenom White Reserve. Iz vinograda starog preko pola veka, vinograda u kome je zapravo nastao najčuveniji klon ove sorte SK 54, pijemo još uvek zelenu esenciju ozbiljnog vina čije slojeve treba dugo razmotavati.
