MonteVino: Pečat crnogorske vinske scene
- Tekst Nenad Basarić
- Objavljeno u Reportaže
-
Dvodnevni vinski salon MonteVino održan je sredinom marta u velikoj dvorani hotela Hilton Podgorica, ali je zapravo počeo još tri dana ranije veoma posećenim radionicama, te je u odnosu na odlične utiske sa prethodne manifestacije, dodatno ispunio sva naša očekivanja.
Mnogo novih uspešnih imena crnogorske vinske scene, a oni od prošle godine u još boljem ruhu. Očarava mladost vlasnika vinarija, entuzijazam, kvalitet sirovine, sve uspešnija tehnologija, hrabrost da se više ulaže u ono netipično za crnogorski teroar - bele sorte gde je sve više i sve boljih tamjanika, žilavke, autohtone sorte žižak, pa čak i smederevke. I naravno, nezaobilazne priče koje prate gotovo svako vino a ona, šampiona kvaliteta MonteVino, iz vinarije Rakčević, kao kupaža istorije, porodične tradicije, sporta i ljubavi prema lozi, zavređuje poseban odeljak teksta.
Boba Živojinović u centru pažnje i nepodeljenih simpatija baš kao i vina Vista Hill
Sve u svemu, organizacija kao podmazana, vina sve bolja, publike barem trećina više nego lane što je učinilo da raskošna sala hotela na trenutke izgleda kao uzavreli mravinjak. Pobrojanih 125 vinarija sa oko 600 etiketa u bogatom besplatnom katalogu jedva da je stalo po jedna boca od svake na sve štandove. Iz Srbije čitava plejada velikih: Kovačević, Janko, Lastar, Cilić, Zvonko Bogdan, Virtus, Trivanović, Radovanović, Pusula. Posebnu pažnju domaćina privukle su nove vinarije Komuna i Vista Hill na čelu sa vlasnikom, teniskom legendom Bobom Živojinovićem sa kojim su mnogi poželeli da se fotografišu.
Druge su predstavili distributeri, poput kombinacije Tonković, Deurić, Despotika, uz prisustvo Zlatka Živanića iz fruškogorske vinarije koja se pohvalila novim dizajnom vina Pinot Noir.
Hrvatska vina su većinom prezentirana preko uvoznika i distributera, baš kao i Kamnik, ili Italijani, Francuzi, Slovenci i mnoge druge poznate vinske nacije. Najveće štandove zauzeli su tradicionalno Plantaže gde je uz novo vino Regina, te Malvaziju, svečano upriličen i zlatni sa Decantera Stari Podrum 2012 od sorte kaberne sovinjon, ali i vinarija Tikveš sa velikim brojem proizvoda.
Stari Podrum Plantaža je uz Reginu, Malvaziju i Epohu izazivao uzbuđenje i pre zvaničnog otvaranja salona vina
Ono što pada u oči je najmanja gužva ispred brojnih čuvenih i vrhunskih vinarija iz sveta, od chablis vina, preko Bordoa, do nekih sa najvrednijim međunarodnim medaljama iz regiona, a razlog je upravo ogromno interesovanje profesionalaca za domaće proizvođače u usponu kojima najčešće nedostaje samo kvantitet proizvodnje. Uz sve to treba sagledati činjenicu da je dvadesetak domaćih i stranih vinarija, od kojih i neke velike iz regiona, ostalo bez mesta na salonu zbog nedostatka prostora ili zakasnele prijave, ili pak nedovoljnog kvaliteta vina što opet ukazuje na cilj Danijele Radeč, glavnog organizatora da pečatira ideju ekskluzivne i visoko kvalitetne manifestacije MonteVino na uštrb kvantiteta.
U čemu je nedvosmisleno uspela pogotovo sa novitetom u koncepciji da se ocenjivanje vina i zanimljive radionice održe nekoliko dana ranije. Time je znatiželjnima, te posebno medijima, dato dovoljno vremena da na salonu opušteno pokupe utiske o onom najvažnijem, vinima i vinarima gde je domaćih bilo u velikom broju. Uostalom, ako se zna da je u opticaju bilo 2.000 čaša a da ih u pojedinim trenucima nije bilo u ponudi, jasno je koliko je interesovanje vladalo za ovu vinsku smotru.
- Apsolutno smo zadovoljni konceptom. Naredne godine trudićemo se da manifestaciju dodatno programski proširimo, da preraste u čitavu MonteVino sedmicu vinskih zbivanja jer interesovanje je evidentno a mi da gabarite sale i broj učesnika povećavamo, nećemo. Samo kvalitet i ekskluzivnost, zbog čega je MonteVino, sad je evidentno, prerastao u jedan od najznačajnijih ovakvih događaja u regionu - podvlači Radeč dok joj posetioci i učesnici salona na rastanku uz stisak ruke najiskrenije i jednostavno kažu „hvala“. A to mnogo znači.
Ono najznačajnije: u toj ogromnoj masi sveta, nad hedonistima i vinoljupcima, po broju daleko prednjače profesionalci, vlasnici restorana, veletrgovci, razni menadžeri i distributeri, vinski stručnjaci. Kao kakav business to business skup gde se umesto pečata firme za overu posla kuca i nazdravlja vinom. Pazare i dogovaraju kupci iz regiona, Italije, Afrike, Amerike, na zadovoljstvo izlagača koji su odgovorili upečatljivim vinima pa i sajber novitetima. Vinarija Mola koja je prošle godine iznenadila vinom sa dna Skadarskog jezera, ove godine uz bronzom nagrađenu biodinamičku kupažu dve trećine merloa i ostatak kabernea Doris 2017 u magnum izdanju, nudi pregled sopstvenog vinograda uz pomoć naočara za virtuelnu realnost.
Čak i one najmanje vinarije sa svega dve-tri hiljade čokota izazivaju punu pažnju, šta više, baš su takve pretplaćene na iznenađenja kad je ocenjivanje etiketa u pitanju. Zlato za poluslatko vino Baron 2017, koje je zbog šećera bilo van konkurencije dobila je kupaža vranca i kratošije, praktično mikro-vinarije Đukić poznate po lozovači ali koja vino radi iz ljubavi o čemu svedoče zlatne i srebrne medalje iz regiona. Uz razmišljanja o vinskom turizmu u budućnosti, i slatku etiketu Vitez tu su i dve boce bez etikete. Pravo blago, čista i suva kratošija iz 2018. te suva i barikirana varijanta zlatnog Barona, koje nažalost još nemaju etiketu.
A do njega puno uzbuđenja: s jedne strane vinarija Rajković i divna sveža kupaža šardonea, župljanke i smederevke uz roze Stup od kabernea i 30% sanđovezea, te poznati vranac. S druge, veliko iznenađenje, potpuno nepoznati vinar Mladen Rakčević, ali šampion salona MonteVino 2019 sa zlatom za kupažu vranca i kabernea Pečalbar 2018 i srebrni vranac Smokovac 2018, sve u konkurenciji crvenog vina do 15 evra.
- Stavio sam cenu na butelje 10 evra što svakako nije realno za kvalitet - smeje se iskreno istetovirani i po izgledu supermen Mladen, vlasnik vinarije Rakčević koji u selu Smokovci, na đedovini ima 1.500 čokota na duplo više kvadrata. Neki stari pola veka, drugi novoposađeni od kad je nedavno iza sebe ostavio karijeru čuvenog rukometaša i vratio se u rodno selo. A vina gusta, harmonična uprkos 15% alkohola, sa dugom, bogatom i jako zrelom završnicom.
Van konkurencije je i zlato za vinariju Lipovac koja širi paletu vina iz amfore. Oranž Gea 2017, kupaža morave i žižka je jedna od sedam etiketa o kojima već godinu dana brine simpatična riđokosa Ruskinja Anastasia Kačurina koja je diplomu agronoma iz Rusije nadogradila u Monpeljeu i Nemačkoj. Crveno vino Tammuz, gle sličnog imena kao i onaj Jelićev, je takođe iz amfore. Čista kratošija okitila se bronzom u kategoriji preko 15 evra, inače je iz malo ranije berbe sa malo manje tanina i antocijanina, da „damama više prija“ napominje enolog Anastasia dok uživamo u čak dve varijante rozea, jedan sa osvrtom na Provansu, drugi na ružicu, ali samo bojom.
Anastasia Kačurina, zadužena za dug život vina Lipovac iz amfora
Tri brata iz vinarije Brajović, koje smo istakli lane i njihov vinograd pradedova, dohvatili su zlato za najbolje belo vino sa etiketom Bonazza-Tamjanika 2018 što je jedna od brojnih svežih tamjanika sa izraženim individualnim integritetom koji potcrtava raznolikost teroara u Crnoj Gori iako su sve ove vinarije praktično u krugu od pedesetak kilometara od centra Podgorice. Istina, bela bronza ode u vinariju Dabović za žilavku iz 2018. na samu granicu sa Hercegovinom što je negde po difoltu i garancija kvaliteta za ovu sortu.
A prošlogodišnji šampion salona Simo Knežević iz vinarije Knežević, popeo se ove stepenicu više kod belih vina srebrom za Chardonnay Limited 2017, dok je vranac Monte Grande Limited 2015 takođe srebrni.
Posebna je priča vinarija Vujošević koju smo takođe apostrofirali na prošlom izdanju salona. Samo dve Mondios etikete vranca, zlatna i srebrna od kojih se obe prodaju gotovo isključivo u Njujorku. Ona zlatna, Mondios Selection 2013 sa 15% alkohola, stilski jasna i dovršena, upečatljivo drugačija i elegantna, zbilja se i pozlatila kao najbolje crveno vino preko 15 eura.
Verujem da smo pomenuli sve slavodobitnike što ne znači da vinskih majstorija nije bilo još. Daleko od toga. Gotovo ujednačen i visok kvalitet istakli su članovi međunarodnog žirija koji je vina ocenjivao a nama se posebno dopala svežina etiketa vinarije Castel Savina kao i vinarije Priča čiji je vlasnik jedan od organizatora salona, somelijer Luka Bešić. U selu Martinići do sad se u ovoj maloj vinariji radio isključivo vranac koji potpisuju Danijela Radeč i njena koleginica iz Srbije Ljubica Radan a od ove godine Priču pričaju belo i roze vino od sorte kaberne, dok je jedna crvena kupaža vranca i kabernea iz 2015. godine na odležavanju pa će uskoro u magnum boce, isključivo.
- Sa 5.000 boca osnovne linije belo, crveno, roze vino skačemo na 12 hiljada i lagano pripremamo premium liniju. Imamo ukupno oko 3,5 hektara vinograda u zakupu na dve različite lokacije radi mogućnosti kombinovanja uticaja podloge - objašnjava Luka dok s ponosom posmatra naslednika Balšu kako iz dekantera naliva vranac iz tri razne berbe zadovoljnim posetiocima.
Odmah do Priče je i vinarija manastira Prevlaka. Etikete Ljubav, Vera (čisti vranac), Nada i perjanica Crveni Kedar su ozbiljne i lepe, tehnološki odrađene kupaže vranca, kabernea i merloa, a Danijela Radeč takođe je imala udeo u izradi ovih vina.
Izraz „porodično“ ovde se doslovno shvata pa gotovo uvek neko iz familije predstavlja vina. Tako Vinariju Boža Metkovića iz malenog Molunata vešto promoviše kći Gerda. Mnoštvo etiketa, ne zna se šta je zanimljivije, da li Malvazija dubrovačka, vrhunsko i moćno crveno vino od plavca 1001 Noć 2018, čudnovata uljasta Rose kupaža više sorti, ili neko drugo.
- Uzeli smo dingač sa vrhunskog položaja iz jako kasne berbe, pa tome dodali malo našeg plavca iz Molunata, da ga dodatno osveži - objašnjava Gerda tajnu zamamnosti crvenog nektara iz 1001 noći.
I na kraju, zbilja je šteta ne pomenuti još mnoga izvrsna vina od Krgovića kao što je Rose od montepulćana i sanđovezea, portfolio vinarije Zenta, pa vina od Kotora i vinarije Giljača, onda svež Bandićki vranac Jokaš koji čak i pakovanje u obliku tradicionalne crnogorske nošnje ima.
Nema svemu tome gotovo ni broja, a posebno raduje što ovaj salon vinari sve više cene, pa mnogi svoje premijere i najbolje iz podruma ostavljaju baš za njega.
- To postaje sve više praksa - tvrdi Radeč. - Takođe, uz ministarstvo poljoprivrede uključile su se sad u organizaciju i turističke organizacije i ministarstvo trgovine jer je konačno prepoznato da mi ne veličamo samo vino, već uz sve ove posetioce iz celog sveta radimo i na uzdizanju turističke priče Crne Gore. I zato obećavam, naredno jubilarno, deseto izdanje salona, biće novi korak ka vrhu.
Šampionski šampion
portret sa šampionom salona i šampionkom organizacije, Mladen Rakčević, Danijela Radeč i Nenad Basarić
Mladen Rakčević je rukometna legenda. Do 2018. godine igrao je deceniju u Grčkoj, Rumuniji, osvojio duplu krunu Srbije sa Kolubarom da bi se vratio u Riječku nahiju i vinograd. Tu gde ga je đed kao dete prvi put ponudio vinom i kad se u božansko piće zaljubio. A vinsko je znanje stekao igrajući u Makedoniji za tim vlasnika vinarije Stobi gde mu je enolog Andon Krstevski otkrio mnoge tajne zanata pa danas kad dokupljuje grožđe, traži samo ono autohtono od stare sorte i jako sitnog zrna. Tako je i u šampionsko vino Pečalbar, nazvano po dedi koji je iz Amerike slao novce za današnju porodičnu kuću, dodao malo kabernea da umiri oporost vranca.
Nikola Vučinić distributer kotorske firme BNM wine traders predstavio vina Despotike, Deurića, Tonkovića: Sjajna Morava, fascinantna Kadarka, i sad Talas beli, Enigma i Pinot Noir, još da komentare isprati i prodaja
- Imao sam sreće da napravim dobro vino, 3.000 butelja od čega je trećina sklonjena za barike koje sam naručio iz Francuske. Kažu ljudi, sjajna ti sirovina, samo još malo da je štipne drvo. I kažu da je cena niska, ali cilj mi nije da zaradim, već da živim od vina i ostavim nešto deci i familiji. I radije ću ga sam popiti ili dati onima koji se razumeju nego da ga po svaku cenu prodajem.
Vera za nevericu
Vinarije Vera, novo čudo trebinjsko, enolog Jelena Koković sa porodicom Vasiljević, Dušan, Nada i Vera
Možda je najzanimljivija priča premijernog nastupa vinarije Vera iz Hercegovine. Porodica Vasiljević se tradicionalno bavi proizvodnjom grožđa u Namibiji dok u Popovom polju kraj Trebinja poseduju čak 105 hektara pod vinskom lozom. Poznati po dobroj sirovini, do sad su prodavali grožđe, ali od ove godine oformili su sopstvenu liniju 260 koja označava broj sunčanih dana u Trebinju. Lagano, lepo belo i roze vino iz inoksa, te crveni kuve koji nisu otvarali jer mora još malo da odleži na drvetu, na štandu su pored kamenitog preseka podloge na kom loza uspeva.
Vinarija je nazvana po majci Veri koja je izrodila desetoro dece, jedna ćerka već ima osmoro, a u Namibiji ova porodica uzgaja grožđe na 100.000 hektara! U Hercegovini planiraju da lagano šire kapacitete vinarije dok kompletno ne preuzmu svu sirovinu iz svojih vinograda u preradu, ali najvišeg kvaliteta. U Podgorici je vina Vera 260 predstavljala ćerka Nada, kao i enolog Jelena Koković koja je master studije završila u Novom Sadu, a dodatne u Francuskoj, Italiji i Kaliforniji.
