Svetkovina oranž vina u Izoli
- Tekst Viktor Čikeš
- Objavljeno u Reportaže
-
Bez mnogo dileme jedan od najinteresantnijih vinskih događaja u regionu, Orange Wine Festival u Izoli bio je 26. aprila, osmu godinu za redom, stecište proizvođača belih vina dobijenih nakon duže maceracije, zahvaljujući čemu takva vina poprimaju narandžasto-zlatastu boju po kojoj su postala prepoznata i priznata kao četvrta boja vina – oranž.
U pitanju su specifična vina čiji se način proizvodnje oslanja na hiljadugodišnju tradiciju i koja su do pre desetak godina često bila obeležena svakojakim nedostacima, ali zahvaljujući usavršenim tehnologijama i predanim eksperimentima vinara posvećenih ovakvoj proizvodnji danas predstavljaju prefinjena i kompleksna vina bogata aromama i ukusima. Uz to, budući da su oslonjena na tradicionalne metode prerade, iza njih po pravilu stoji mala i organska proizvodnja nefiltriranih vina s minimalnom ili nikakvom upotrebom sumpora. Ukratko, specifična vina, gotovo zanatski i ručno pravljena za probranu publiku koja traži i očekuje nešto novo.
A u Izoli je toga bilo toliko da ni najuporniji nisu uspevali sve da provere. Više od 60 vinarija iz sedam država, među kojima je bila i srpska vinarija Bikicki s Fruške gore predstavilo je mnogo toga vrednog pažnje. Bukvalno za svakim štandom čekao je novi izazov.
Đorđe Bikicki je ponudio tri etikete – CU 2017, pino griđo intenzivno bakarne boje napravljen u tradicionalnom ramato stilu, zatim netipičan sovinjon SO 2016, te macerirani traminac Uncensored 2017 koji će se pojaviti na tražištu ove jeseni. Sudeći po gužvi koja je vladala ispred jedinog srpskog vinara na ovoj manifestaciji, publiku je očigledno zanimalo da proba nešto njima nepoznato.
Valja napomenuti da je prošle godine na OWF zapažen nastup imala i vinarija Kovačević, što pokazuje da Srbija hvata priključak s razvijenijim vinskim tržištima i u ovom specifičnom segmentu.
Ipak, glavni igrači na svetskoj oranž sceni dolaze iz slovenačkih Goriških brda i italijanske Friulije, odmah s druge strane Brda. To je ujedno i epicentar modernih oranž vina u svetu danas, uz Gruziju, gde se tradicija pravljenja ovakvih vina neguje hiljadama godina.
Već puko nabrajanje svih vina koja su ove godine u Izoli zaslužila pažnju da se o njima nešto kaže zahtevalo bi poprilično prostora i vremena. Izdvojićemo zato samo nekoliko proizvođača koji mogu da posluže kao vrhunska referenca za onoga ko želi da zakorači u svet oranž vina. Tu svakako spadaju legendarni Aleš Kristančič i njegov kolega Marjan Simčič, obojica iz Goriških brda, inače nesumnjive zvezde i nedavno odražanog prvog Grand Tastinga ua Beogradu. Kristančič je izneo čak sedam vina s njegovom etiketom Movia, od najnovijih Malvazija 2017 i Rebula 2016, pa do kultnih penušavaca od pino noara Puro 2010 i Puro 2011, a tu su bili i rebula Lunar 2014, Chardonnay 2014... Marjan Simčič se ograničio na dva vina – Rebula cru selection 2017 i Rebula opoka Medana jama cru 2011 u magnum pakovanju, od kojih je ovo poslednje jedno od najcenjenijih vina u regionu.
Kada smo kod učesnika Grand Tastinga, u Izoli je bio i italijanski vinar Franko Terpin s istim vinima kao i u Beogradu – Bianco Jakot 2012, Sauvignon 2012 i Ribolla Gialla 2011 – sva tri visoko na listi najboljih oranž vina u svetu danas!
To je, međutim, samo vrh „ledenog oranž brega“ koji je dočekao posetioce festivala. U stvari, deo vrha, jer tu svakako spadaju i vina s etiketom Kabaj, još jedne slovenačke vinarije koja je klasa za sebe u kategoriji vina produžene maceracije, zatim Dario Prinčič, Burja, Bordon, Svetlik, Clai, Erzetič, Jure Štekar, Korenika & Moškon, Štemberger, Kmetija Ussai...
Ovde bi dodali još prvi pošip iz amfore koji je napravio mladi vinar s Korčule Ante Milina i čije je vino Amfora Milina 2015 možda i najprijatnije iznenađenje čitava regionalne oranž scene u poslednjih godinu dana!
Konačno, bilo je iznimno zadovoljstvo probati vina Terra Initia iz Gruzije, prapostojbine dugo maceriranih vina u amforama, koji su u Izolu doneli tri etikete – Rkatsiteli 2017, Kisi 2017 i Mtsvane 2017, sva tri dosta različita od većine drugih vina.
Posebna priča Orange Wine Festivala je publika koja je ispunila mali trg i sve spratove, hodnike, sale i ćoškove Manziolijeve kuće, građevine u venecijansko-gotičkom stilu iz 15. veka u centru Izole. Uglavnom mlada, vinski edukovana, radoznala, ali ujedno i nekako relaksirana, bez loših vibracija, koja u opuštenoj atmosferi pijucka vina i čini se veoma dobro zna šta traži. Sve u svemu, rekolo bi se da oranž vina imaju lepu budućnost!
Svetlik za najbolje restorane sveta
Iako spada u pionire modernih oranž vina, Edvard Svetlik iz sela Kamnje u Vipavskoj dolini, za razliku od nekih drugih slovenačkih vinara nedovoljno je poznat u Srbiji.
U njegovoj vinariji svake godine nastaje tek oko 6.000 buteljki ćilibarski obojenog vina od lokalne sorte rebula, koje posle produženog kontakta s pokožicom i bez upotrebe dodatnih kvasaca odležava još dve godine na talogu u velikim hrastovim buradima od 5.000 litara pre nego što postane spremno za flaširanje. Rebula 2015 Svetlik izrazito je elegantno vino jasne mineralnosti, svežih kiselina u savršenom balansu s pristojnim telom, punog ukusa u kojem se prepliću med, karamela, suva smokva, kruška, te mnoštvo cvetnih i voćnih aroma, sve ono što vrhunsko oranž vino može da ponudi. Uz prijatne tanine i produženu završnicu, ova rebula je verovatno u stanju da ostane u punoj snazi još desetak godina i dodatno razvije nove tercijalne note.
Uostalom, ne bez razloga, Rebula Svetlik se nalazi na vinskim kartama apsolutno najprestižnijih restorana u svetu: Restaurant St. Hubertus u San Kasianu u Italiji koji ima maksimalne tri Mišlenove zvezdice, Taubenkobel u Austriji, koji se našao i na Forbsovoj listi 16 najboljih restorana sveta, pa L’Argine a Vencò i Agli Amici u blizini Udina, oba takođe označena Mišlenovim zvezdicama, Zur Hube u Austriji, a tu su, naravno, i najbolji slovenački restorani poput Gostilna As, J&B, Maxim...
