U Šumadiji svašta novo

Ove godine preovladala je bela boja garderobe posetilaca, valjda zbog jakog sunca koje je posle mnogo kišnih dana bogato darovalo Oplenac. A na štandovima pravo bogatstvo, odlična vina već poznatih imena: Aleksandrović , Radovanović, Despotika, Tarpoš, i naravno domaćina, Kraljevske vinarije, pa sve boljih Arsenijević, Stari Hrast, Ambelos, Art Wine... I da ne nabrajamo dalje, jer kvalitet je visok i ujednačen, dok je sve ostalo pitanje ukusa i vremena da se što više toga proba u toku tri sata trajanja festivala.

Ovaj put posebnu pažnju smo posvetili novitetima, kojih je bilo mnogo i koji dosta obećavaju.

Vinarija Eden ima velike ambicije

Premijerni nastup imala je vinarija Eden iz Ranilovića, za koju se priča da iza nje stoji gejming kompanija Nordeus. Ono što je sigurno, jeste da njihov sovinjon blan i šardone iz praktično prve berbe 2017. godine već sada predstavljaju respektibilna vina sa finim dodirom drveta, pri čemu je šardone nešto zaokruženiji. Moderan i upečatljiv roze od merloa biće rame uz rame sa „lososastim“ srpskim vinima renomiranih proizvođača na tržištu ovog leta, dok kupaža kabernea i merloa posle osam meseci u čuvenim Seguin Moreau buradima predstvalja ozbiljno vino u najavi. Za sad je u masivnoj boci, a etikete još nema jer će na tržište tek krajem godine, možda i kasnije.

Hektar jedan ali vredan, Sandra Živanović

Još jedan novi član Udruženja Šumadinaca je vinarija Vladimir, Vladimira i Sandre Živanović, koja postoji od 2014. godine, kad je u Banji kod Topole kupljen zapušteni vinograd koji su obnovili. Koliki je vinograd? Pa to se vidi na etiketi 1 Hektar, kako se zove upečatljiva kupaža merloa, kaberne sovinjona i frana. Eksperimentalna berba je bila 2015. godine iz koje su uslužno napravili oko 500 litara za sopstvenu upotrebu. A onda naredne godine nastaje i prva etiketa od koje poseduju 3.600 boca. Vino je divnih kiselina i strukture, aromatski lepo, dok će se sa starenjem vinograda i završnica produžavati. Kako se vlasnik pohvalio, već postoji interesovanje za izvoz ovog vina.

Crvena Istina u boci, adut vinarije Pavlović 

Još jedna je vinarija iz Banje sa dobrim vinima i takođe mlad član Udruženja, ali Trilogija nije nepoznata na domaćoj sceni, pa ni na balkanskoj, gde već ima zapažene rezultate. Sa druge strane, Vinarija Pavlović iz Rače nije nova, ali je šteta ne pomenuti njenu novu kupažu Istina 2016 u kojoj merlo iz berbe 2016 i kaberne iz naredne godine savršeno pristaju jedno uz drugo.

Probajući, degustirajući, razgovarajući sa prisutnima, malo je njih koji nisu ostavili proizvode vinarije DeLena da se zaslade na kraju festivala, posebno crvenim vinom 1903, što predstavlja i godinu formiranja Vinarske zadruge u Topoli. No, i druga njihova „vina s brojevima“, kupaža sovinjona i semijona 70/30, te traminac 100 Jazz, uveliko postavljaju etalon kvaliteta.

Zajedničkim snagama do novog kvaliteta, Marko Malićanin, glavni enolog Rubina, i Veselin Despotović, vlasnik vinarije Despotika i predsednik Udruženja vinara Šumadije

Gotovo novo ime na vinskom nebu, Zmajevac, ili šumadijska vizija ljubavi prema vinu u crnogorskoj porodici Krgović, sudeći po gužvi oko štanda, istinski je hit. Bilo da je reč o upečatljivom šardoneu, klasičnoj tamjanici ili onoj blago „prodrvljenoj“ koja ima mnogo lica. A šta reći za njihov novi roze od merloa i 10% crne tamjanike? Kad zatvorite oči imate utisak da pijete snažno crveno vino bogate teksture.

Na tom istom štandu, gotovo stidljivo u kofi sa ledom, boca vina od malo poznate češke sorte palava? Vinarija Draganić je već dve godine član Udruženja, iako praktično još ne postoji, a u boci je prvo vino iz prve berbe.

- Palava 2018 još nema ime vinarije na etiketi jer će izgradnja objekta sa početnim kapacitetom od oko 60.000 litara početi na jesen – kaže Srđan Draganić vlasnik vinarije.

Šumadijsko vino od češke sorte palava, Srđan Draganić 

Palava koju probamo je belo, izuzetno mirisno i strukturno vino, gotovo gusto i uljasto, slasno ali suvo istovremeno, sa neobično dugom završnicom za prvu berbu. Ova palava je verovatno jedinstvena u Srbiji, a nastala je 50-ih godina prošlog veka ukrštanjem sorti Muller turgau i crveni traminac. Osim Češke, ima je u Slovačkoj i na jednom mestu u BiH, a Draganić kaže da se kod njega pokazala kao izdašna sorta.

Nema šta, u Šumadiji mnogo toga uspeva, a poslednjih decenija posebno vina! Velike zasluge za to ima agilno Udruženje vinara Šumadije, koje i organizuje ovu tradicionalnu manifestaciju. |