BLAŽ: Putokaz ka vinskom blaženstvu

ponedeljak, 09 septembar 2019 08:12
Tekst Nenad Basarić
Objavljeno u Reportaže

Blatina i žilavka kao brend Hercegovine, Andrija Vasilj, organizator manifestacije BLAŽ

Međugorje, epicentar verskog turizma Hercegovine dobilo je u enološkom performansu BLAŽ 2019 još jedan turistički adut. Naime, kraj koji je vekovima živeo od duvana i loze, vraća se sopstvenim korenima, vinu od sorti žilavka i blatina. I dodatno trnku (trnjaku), plavini (plavki), plavcu malom, širazu, kaberneu, šardoneu… Sjajne medalje lokalnih vinara sa svetskih takmičenja dokazano je da nisu slučajne i svi se slažu – ovde više nema loših i tehnološki neispravnih vina.

Dok je veče lagano padalo na sportski centar i burad pretvorena u likovnu galeriju kao odraz održane slikarske kolonije, a negde u daljini ozbiljno sevalo, puno smeha i izrazi blaženstva ocrtavali su se na licima mase sveta oko bazena Sportskog centra Međugorje i bine sa koje su dopirali prijatni zvuci. Čaše su se visoko uzdizale oko štandova gotovo svih ozbiljnih hercegovačkih vinara, a u slavu žilavke i blatine. I ponešto specijaliteta kuvara Nihada Mameledžije...

Iako gotovo svaka kuća u Međugorju pravi svoje vino (ima svoj hotel) vinska scena je tek sad u punom zamahu. Uz kvalitetne etikete tu su i specijalizovani vinski hoteli kakav je Cesarica, pa vinski bar u hotelu Villa Regina, gde uz brojna vina možete dobiti ukusne plodove mora, ribu, ili recimo puter-mekani aromatični rasmtek. Uz čuvene hercegovačke sireve i agrume. Gastronomsko uživanje imali smo i u restoranu Garden gde su uz zalogaje sa grila služena vina s etiketom Carska vina podruma Grge Vasilja, koji sa sinom Andrijom po četvrti put organizuje ovaj ambiciozni skup hercegovačkih vinara u Međugorju.

- Širiti brend blatine i žilavke, to je jedini put da se od istočne i zapadne Hercegovine napravi Hercegovina kao vinska regija – ističe Andrija Vasilj. – Da je ne delimo ni po čemu, gde bi BLAŽ bio marketinški pristup i platforma toj promociji. Istra je daleko otišla brendiranjem malvazije i od njih se može puno naučiti. Tu su i Pelješac, Hvar, Slavonija, takođe i Srbija ima dobrih vina, ali smatram da je Hercegovina mikro lokalitet gde se mogu dobiti fantastični proizvodi. To je naša snaga, trenutno radimo na kvalitetu, a uspeh će brzo doći kao posledica rada.

O daljoj sudbini i razvoju ideje BLAŽA slaže se i jedini prisutni vinar iz istočnog dela BiH, Radovan Vukoje.

- Dva su velika događaja u mesec dana u Hercegovini, Salon žilavke u Trebinju, koji promoviše jedinu našu autohtonu sortu koje ima od krajnjeg istoka do krajnjeg zapada Hercegovine, i BLAŽ gde se pokazuje snaga i ostalih sorti koje posedujemo. Obe dižu pozitivnu sliku o Hercegovini kao regionu gde, možda nismo najveći, ali smo svakako jedan od najkvalitetnijih. Imamo tu i vranca, ali i odlične internacionalne sorte. A šta uraditi za dalji razvoj vinske Hercegovine? Treba nam velika državna strategija jer mi već imamo od EU dozvolu za sadnju 10.000 novih hektara vinograda. To treba biti opredeljenje države, da ide u smeru vinogradarstva i maslinarstva, a verujem da će država imati sluha jer loza u Hercegovini daje vrhunski rezultat već 2.000 godina unazad.

Kako vidi BLAŽ narednih godina uz činjenicu da je sve više plavca malog u bocama, pitamo Josipa Brkića koji se sprema da krene u berbu narednih dana i po običaju planira svašta novo?

- Ovde se skupila skoro cela vinarska scena BiH, oni koji se ozbiljnije bave vinom. Neće se BLAŽ previše širiti, bolje ostati u intimnim granicama. Eto, i plavac mali se sve više učvršćuje kao pridruženi član blatine i žilavke, ima sve više njih koji ga rade, ali ovde je trnjak sorta sa velikim potencijalom koja će, neću reći zaseniti blatinu, ali će joj se primaći dosta blizu. Više nego plavac jer je naša autohtona sorta.

Specijalni gost iz Slovenije, harizmatični Stojan Ščurek čiji je Pinot Sivi naišao na oduševljenje baš kao i crveno vino Stara Brajda, dao je kompletnu analizu događaja:

- Sa Grgom Vasiljem sam već 15 godina prijatelj i rado sam došao na poziv iako mi danas počinje berba u vinogradu, a promocija mojih vina me ne zanima. Dobra je prodaja u Sarajevu i Banja Luci, međutim, pratim ovu scenu pomno i oduševljen sam razvojem. Nema više slabih vina kao pre svega nekoliko godina, mladi se uče. Jedino su mi oranž vina, osim naravno Brkićevih i još par njih, daleko od cilja. Žilavka je jako lepa osnovna, mlada, dok barik i odležale samo Vukoje i još nekoliko njih umeju uspešno da rade. Ostali vino stave u barik i misle da je to dovoljno. Ali nije, za drvo žilavka mora biti drugačija, isto kao i kod crnih vina. Kad probam tu neku blatinu, pitam ih: ‚Šta si to uradio? Pa to nije blatina već neko sušeno grožđe! Kod blatine smatram da treba poraditi još u vinogradu, a ne u podrumu. Ne smeta meni drvo, već to malo šećera koji dodaju u sortu koja ima svoju lepu kiselinu i prava je šteta prikrivati je. A organizacija i sve drugo bilo je vrhunsko.

Tu prirodnost u vinima magično je očuvao Pera Buntić, pomalo tajanstveni vinar koji svoju žilavku i blatinu (ali i rakije), o kojima se priča i prepričava, ne šalje na nadmetanja. Ali zato fotografije u vinariji svedoče da ih rado piju i Eni Lebovic, i Sergej Trifunović, i Žerar Depardje, i Peti Smit i mnoge druge poznate ličnosti.

Slična prijatnost i pitkost je u vinima obiteljskog podruma Sušac Cerno kraj Ljubuškog. Gazda Jure čak i leti najradije pije blatinu, a sa 7.200 loza proizvodi klasičnu, barikiranu i naravno žilavku u podrumu kapaciteta do 30.000 litara.

Uz već čuvenu Vilinka blatinu X-Line Cuvee Red, koja za ovu relativno mladu vinariju dve godine zaredom osvaja srebro na Decanteru, premijerno se pojavila i bela varijanta iz iste linije, kupaža žilavke sa 10 % šardonea koja posle dva meseca u bariku ima fantastičan aftertejst na usijani kamen koji dugo traje. Time je takođe zavredila srebro na najprestižnijem takmičenju.

Kada smo kod ocenjivanja, nedavno je vinski stručnjak MW Kerolajn Gilbi ocenjivala vina u Dubrovniku gde je vinariji Begić za njihov Plavac mali barrique dala odličnih 91 poen. Branimir, najmlađi od tri sina vlasnika vinarije Leona magistrirao je finansije ali se vratio vinogradu. Kaže kako je deda u malom selu Prolog kraj Ljubuškog hteo posaditi plavku koja se masovno sadila u kraju, ali greškom podigao plavac mali koji je danas vodeća sorta ove vinarije. Sa Pelješca je od prijatelja uzeo trsove, ali je saznao šta ima u vinogradu tek kad je morao čekati mesec i po dana duže da grožđe sazre. I nikad nije voleo plavac mali jer je imao manji urod, no zato je vino kod njega bilo najkvalitetnije. Leon, po zanimanju bankar, iz hobija je nastavio vinski biznis, vremenom podizao tehnologiju, a danas proizvode četiri etikete i skoro 20.000 boca vrhunskog vina. Uostalom, on je zaštitio geografski 2001. godine ovu sortu koja nije ni bila na listi sorti u BiH.

- Blatinu nemamo u planu da proizvodimo, a meni se kao mladom vinaru javlja želja za podizanjem trnka (trnjak) koji je zadnjih godina doživeo preporod i daje velika vina – objašnjava Branimir.

Od Kerolajn Gilbi je čak 92 poena dobio širaz ekstremno ambiciozne vinarije Rubis iz mesta Vionica, gde je manji deo vinograda, a veći sa 85.000 loza u mestu Pijana brda između Čapljine i Stoca. Kapacitet i proizvodnja nakon šest berbi je oko 200.000 litara, većinom žilavke i blatine, uz sorte kaberne, šadrone i širaz. Izvoz već ide u Hrvatsku, Srbiju, Holandiju, a kaberne i žilavka su se okitili bronzom na Decanteru.

No, svakako najzanimljiviji izvoz ima Vinarija Čitluk čiji su kupci iz Kine bili prisutni na BLAŽU. Vino ove vinarije trenutno se „najviše pije na svetu“, u šali objašnjava njihov predstavnik za izvoz Dalibor Lasić:

- Osvajač Mont Everesta Stipe Božić priča kako je mislio da je reč o skrivenoj kameri kad mu je konobar lokalne kafane u Katmanduu na Nepalu ponudio blatinu. Ali mi zaista tamo izvozimo, baš kao i u Kinu, gde odlaze velike količine naših vina.

Vinarija Hercegovina vino strateški je vlasnik Vinarije Čitluk od 2001. godine. Zajedno poseduju oko 400 hektara na osam lokacija u opštinama Mostar i Čitluk, dok je logo vinarije iz XIV veka. Na štandu Vinarije Čitluk je jedini penušavac od žilavke i šardonea, blend Brocco Brut sa 500 metara nadmorske visine i kamenitog nepristupačnog terena. Tu je i drugi roze penušavac od blatine, kao i linija Teuta u kojoj su vina od sorti žilavka, blatina, plavac mali, trnjak i vranac, a kao šesto vino blend Tribus u kome su blatina, trnjak i vranac. Za sve ove sorte u vinariji koja ima i poznatu etiketu žilavke Kameno vino, pretpostavljaju da su postojale u doba čuvene ilirske kraljice Teute.

Uz poznate i proverene vinarije Škegro, Nuić, Tolj, Andrija, te Hepok koji se vraća na staze stare slave, pravo osveženje je obiteljski podrum Marijanović iz Čitluka, koji je za nas iz Srbije bio možda i najprijatnije iznenađenje i prošle godine. Prvi su u BiH krenuli sa sortom širaz, a potencijal na ovom tlu je očigledan već u rozeu koji pored blatine ima i 30 % širaza. Otac Drago je enolog, dugogodišnji direktor Vinarije Čitluk, koji je uz širaz oformio čuvene plantaže u Kamenim vinogradima Blizancima, a sin Josip danas nastavlja tradiciju i po profesiji. Proizvode oko 30.000 litara godišnje, imaju penušavac od 50 % blatine, 30 % širaza i ostatak plavke. Vino Žilavka Selekcija koje nudi je od poslednjih tuce boca iz arhive jer je etiketa rasprodata. Za late harvest varijantu su ostavljali grozd-dva po čokotu i brali 20 dana kasnije, a napunili svega 540 boca. Od crvenih, već po imenu zanimljivo je vino ‚‚33" podjednakih delova blatine, širaza i kabernea, a Grand Selekcija 2015 proizvodi se samo u najboljim godinama.

Pravo otkriće za mnoge je i vinarija Milas iz Ljubuškog, čiji Merlot Reserve 2011 ukazuje na veliki potencijal njihovih vinograda i o kojoj će se tek pričati u godinama koje slede, kao i o vinariji Lug koja se tek ove godine registrovala. Njen vlasnik Ivica Perutina i brat mu Ivan sećaju se da je dedo držao gostionu u selu Aladinić i imao hiljadu loza. Radio je stona vina, a kako je to išlo dobro iskopan je veliki podrum, nabavljeni sudovi sa kontrolom temperature i sve potrebno za vrhunska vina. Sada poseduju oko 12.000 čokota na žuto-sivkastom tlu koje daje, kažu, „najbolje šećere“. Rade uglavnom čisti inoks, a barik će dogodine na ocenjivanje.

- Ovo je po meni do sada najbolji BLAŽ – konstatuje vinar Josip Brkić, kada dan kasnije u originalnom ambijentu restorana „Etno kuća“ uživamo u uštipcima i drugim lokalnim specijalitetima. – Ambijent, fenomenalni posetioci i vinari, a i vreme nas je poslužilo iznad svih očekivanja.

I za kraj ovog kratkog osvrta na jednu uzbudljivu vinsku manifestaciju koja dobija sve prepoznatljiviji regionalni ugled, a o čemu svedoči i prisustvo brojnih vinskih novinara iz regiona, možemo samo da dodamo da pravo vino govori sve jezike sveta, te da je BLAŽ 2019 bio više nego ubedljiv dokaz za to.