Vinodonia 2019: Vinska čuda s juga

U državi koja je najveći proizvođač kvalitetnog vinskog grožđa u regionu kao da se dugo ništa posebno novo nije dešavalo. Vinski giganti poput Tikveša, Stobija, Skovina, Dalvine ili Bovina čvrsto su držali pozicije snabdevajući tržište milionima litara cenovno pristupačnih vina pristojnog kvaliteta, dok je u premijum segmentu, nakon serije uspeha na svetskim ocenjivanjima, značajno mesto u samom vrhu zauzela vinarija Chateau Kamnik. Sve to manje-više važi i danas, s tim da su posebno Tikveš, Stobi i Bovin poslednjih godina uložili dosta u razvoj vlastitih premijum etiketa, što je značajno podiglo ugled makedonskih vina u svetu.

Tu na vrhu, Cahetau Kamnik je priča za sebe, ne samo u makedonskim okvirima, već znatno šire, a njihova vina ne prestaju da izazivaju divljenje praktično svakom novom berbom. Na štandu gde su bila dostupna i takva vinska blaga kao što su Ten Barrels Syrah Reserva iz berbi 2008 i 2010, pa sve do 2016, te Terroir Vranac Grand Reserva, Signature Merlot Grand Reserva i barem još desetak vrhunskih crvenih i belih vina, pozabavićemo se pre svega sa dve potpuno nove etikete, te vinom Ten Barrels Cabernet Sauvignon 2016 koje je pre desetak dana osvojilo dvostruko zlato u Izraelu na Terravino 2019. Izrazito začinsko i kompleksno, punog tela i s mnoštvom slojevitih senzacija, ovo je još jedno poglavlje u uspešnom nizu Kamnikovih kabernea iz linije Ten Barrels. Ali, priča o njihovom kaberneu iz 2016. godine ne završava se tu...

- Bila je to izuzetno dobra godina za tu sortu, pa smo pored Ten Barrels odlučili da napravimo i kaberne pod novom etiketom Heritage Cabernet Sauvignon 2016. U pitanju je vino iz nešto kasnije berbe sa čak 16,1 % alkohola, nekih 4.000 litara koje je sazrevalo u novim barik buradima od američkog i francuskog hrasta, esktraktno i puno svakojakih senzacija, tako da mi se čini kako je to možda i naš najbolji kaberne ikada – kaže vlasnik vinarije Chateau Kamnik Iki Malinkovski.

Chateau Kamnik je predstavio dve nove etikete, vlasnik vinarije Iki Malinkovski

Iako mlado i praktično na početku dugog puta ka punoj zrelost, pomenuti Heritage već sada ostavlja upečatljiv utisak raskošnim aromama crnog i crvenog voća, dok se kroz dugu i slojevitu završnicu kotrljaju zaobljeni snažni tanini noseći brojne senzacije u ukusu. Ovo bi sledeće godine trebalo da bude jedno od najuzbudljivijih vina predstojećeg Grand Tastinga u Beogradu! A da se već sad radi o vanserijskom vinu govori i zlatna medalja na Mondial des Vins Extrêmes 2019 u Italiji.

U senci ovog moćnog noviteta nalazi se zanimljiva nova Kamnikova bela kupaža sorti Greco di Tufo (69%) i Viognier (31 %) u poznatoj liniji Winemakers Selection. U pitanju je berba iz 2018. godine iz svega četiri godine starih vinograda, kristalno bistre slamnato žute boje i svežih voćnih tonova u kojima se naslućuju kajsija, kruška, diskretni citrusi. Ono što najviše impresionira su dobro telo i harmonični balans kiselina iz kojih proviruje podjednako prijatna mineralnost. Vino koje je lako razumeti i voleti.

Vrhunska vina iz linije Private Reserve, vinarija Stobi

Za svaku pohvalu je i uspeh koji su u vinariji Stobi postigli s vinima u njihovoj premijum liniji Private Reserve, a čije se vino Aminta, dobijeno od sorti vranac, merlo i kaberne, našlo na vertikalnoj degustaciji koju je vodio njihov glavni enolog Andon Krstevski. Bez mnogo dileme jedna od najboljih crvenih kupaža Makedonije, ovenčana brojnim zlatnim medaljama sa najvećih svetskih ocenjivanja, a ako se uzmu u obzir još i odnos cene (oko 11 evra) i kvaliteta verovatno i balkanski Best Buy među crvenim vinima!

- Aminta je naše najkompleksnije vino. Ideja je bila da napravimo internacionalno vino s balkanskim dodirom, odnosno da onima koji u svetu ne znaju šta je vranac ponudimo njegovu sofisticiranu stranu – pojašnjava Krstevski.

Vino poseduje intenzivan i kompleksan buke, telo je dobro, kiseline i tanini prosto teraju na dalju konzumaciju, a posebno imponuju punoća i dugotrajnost ukusa. Konačno, ovo vino, kao i ostale etikete iz Private Reserve, najbolji su dokaz da vrhunska vina nastaju i u velikim vinarijama odakle godišnje izlaze milioni litara vina.

U prilog tome svedoče i etikete Barovo i Bela voda najpoznatije makedonske vinarije Tikveš, koje su ovde bile izložene uz još dva njihova vrhunska brenda – Domaine Lepovo, vinariju u blizini glavnih pogona, te francuski Chateau de Gourdon, koju je Tikveš kupio prošle godine.

Od velikih i već ustoličenih makedonskih vinskih brendova pomenimo i Bovin, svojevrsnu tvrđavu makedonskog vranca, koji je uz izuzetno cenjenu etiketu A’gupka visoke domete vranca iz svojih vinograda predstavio i kroz takođe odlična vina Dissan i Imperator.

Posebno interesantan bio je susret s manjim i srednjim vinarijama koje poslednjih godina doprinose stilskoj i sveukupnoj raznolikosti lokalne vinske scene. I baš taj diverzitet koji je doveo i do rekordnog broja izlagača na Vinodoniji ove godine, organizatori smatraju posebno značajnim.

- Želimo da pokažemo kako pored velikih i poznatih ovde imamo i mnoge male i nove vinarije koje prave odlična i autentična vina, ali im nije uvek lako da se probiju na tržištu – ističe Aleksandar Vučkovski, jedan od organizatora ove manifestacije koja je prvo izdanje imala pre četiri godine.

Podrum malih vinskih čuda, Nikola Brzanov

Među te manje eksponirane a vredne pažnje pre svega spada skopska vinarija Brzanov, mala manufaktura vinskih čuda, od kratošije i vranca, preko kabernea, merloa, širaza, kaberne frana, čak i tempranilja, pa do ko zna kojih još sve sorti koje dolaze u podrum svojevrsnog vinskog alhemičara Antonija Nikole Brzanova. Jedan od njegovih novih poduhvata izložen na Vinodoniji ove godine bio je i roze od prokupca, impresivan, drugačiji, originalan po mnogo čemu. Tu je i druga berba oranž rkacitelija, pa kaberne iz 2018 koji još fermentira (!), mlada kratošija koja kipti od snage... Da tamošnja vinska scena nema Brzanova, valjalo bi ga izmisliti!

Prokupac kao južnjačka uteha, Đore Zaharčev

Kada smo kod prokupca, ova sorta dobila je zanimljivo izdanje pod etiketom nove male vinarije Zaharčev. Naime, dok prokupac u Srbiji sve više postaje elegantno vino na tragu pino noara, ovaj iz 17 godina starog vinograda u Kavadarcima je poput njegovog razuzdanog rođaka s juga, pomalo razbarušeno barikirano polusuvo vino od ovogodišnjeg roda (!) kod kojeg u prvi plan izbijaju snaga i vrelina podneblja utopljeni u čak 16 % alkohola.

Traminac za pravo iznenađenje, vinarija Kocev

Jedno od prijatnijih iznenađenja na Salonu doneo je traminac iz 2018. godine vinarije Kocev iz Tikveškog vinogorja. I to je pomalo netipično vino, pre svega u volumenu tela, dok se ispod lepršavih sortnih aroma kriju prijatne kiseline i pun ukus koji u aftertejstu priziva u sećanje petrolejske tonove rajnskog rizlinga. Vino koje bih svakako voleo ponovo da probam!

Punu pažnju zaslužuje i polusuva Temjanika 2018 Virgo GD Tikveš. Dobijeno od grožđa iz kasne berbe, ovo je harmonično vino tipičnih sortnih aroma iz kojih izvire zova, dok gutljaj lagano klizi niz grlo u završnicu punu prijatnih slasti.

Na novom zadatku, enolog Lazar Ristev

Potencijalno jedna od zanimljivijih novih makedonskih vinski priča nastaje u vinariji Lazar, na čijem je čelu jedan od poznatijih tamošnjih enologa Lazar Ristov. Uz svež i barikirani pino noar iz berbe 2016, kome treba još vremena da se zaokruži u potpunosti, pažnju privlače kratošija Erigon i Grand Cuvee 2018 od šardonea i malvazije, dok je kao svojevrsni kuriozitet bilo zanimljivo probati možda i najjužniju graševinu koja postoji pretočena u sortno vino, iznenađujuće sveža s obzirom na podneblje iz kojeg dolazi, u potpunom balansu i punog ukusa. Još jedno čudo s juga!

Na putu ka makedonskom vinskom vrhu, tim iz vinarije Chateau Sopot

Uz vrhunska vina od internacionalnih sorti vinarija Chateau Sopot i Popov, zavodljivo sveži širaz vinarije Vinar iz Skoplja, te vina organske vinarije Badi iz Kavadarca s čijih etiketa vinar Blaže Minevski propagira ljubav, lepo je bilo probati i penušavi sovinjon blan napravljen tradicionalnom metodom u vinariji Kuvin, čija je aromatska zrelost došla do punog izražaja posle 40 meseci odležavanja u boci, dok kremasta struktura ukusa prošarana stabilnim perlicama mehurića golica nepce u postojanoj završnici. Ovo je samo deo onoga što je Vinodonia 2019 ponudila publici, a ako je nekome bila potrebna potvrda da je makedonska vinska scena mnogo više od „nabildovanih“ vranaca i kratošije, onda je ovaj salon to jasno pokazao.

All You Need Is Love, kaberne organske vinarije Badi

Praktično jedino što je Vinodoniji 2019 nedostajalo bio je širi uvid u regionalnu vinsku scenu. Jer, od 49 prisutnih vinarija, tek nekoliko je bilo izvan Makedonije – tri iz Srbije, po jedna iz Hrvatske, Slovenije, Kosova i Grčke, te par štandova uvoznika na kojima je bilo vina iz Italije i Francuske.

- Uputili smo poziv mnogim vinarijama iz regiona koje smo želeli da predstavimo u Skoplju, ali na žalost odazvalo se malo njih – priča Aleksandar Vučkovski koji odlično poznaje vinske prilike u regionu. – Iz nekog razloga kao da zaziru od makedonskog tržišta, čak su mi neki rekli u stilu „ne nosi se drvo u šumu“, aludirajući na to da kod nas ima mnogo vina. Ali, ovde nema vina kakvih ima u Srbiji, Sloveniji ili Hrvatskoj i zato je važno da se predstave. To je važno i za makedonsku vinsku scenu koja je dosta konzervativna. Mi jesmo vinska zemlja, ali postoji mnogo toga što bi trebalo novog dovesti na ovdašnje tržište. Prava je šteta što ljudi ovde percipiraju srpska vina kao anemična i kisela. To je slika nasleđena iz komunističkog perioda Jugoslavije. Praktično, malo ko je čuo za današnje najbolje srpske vinarije jer, osim Vinarije Zvonko Bogdan, čija vina mogu da se nabave u nekoliko dobrih restorana u Skoplju, i odnedavno Temet koji je takođe ušao na ovdašnje tržište, ostalih uopšte nema na tržištu!

Da li će i koliko to početi da se menja pokazaće vreme. A Vinodonia je svakako mesto odakle bi ta promena moglo da počne. Možda već sledeće godine!

Foto: Ivana Čutura: