Velika vinarija u malom pakovanju

Pre samo nekoliko godina, rado bi seli za pomalo rasklimatani sto u dvorištancetu stare kuće gotovo u centru Sremskih Karlovaca, u čijem se podrumu nalik na lagum nalazila kompletna tehnologija vinarije Vinum. I tu bi probali lepa bela vina, izvrstan sovinjon ali i frankovku slušajući priče direktora prodaje Milana Radovića o tome kako je njihova polusuva Frankovka 2002 osvojila srebrnu medalju na prestižnom nadmetanju Vinalis u Parizu, prvu takve vrste za Karlovce na međunarodnoj sceni i time ovom čuvenom vinskom kraju najavila neko bolje sutra.

Tu je frankovku vlasnik vinarije Vinum dr. Milan Ubavić bukvalno nekako iz inata iscedio iz kupljenog grožđa jer njegovi vinogradi tad još nisu stasali, i postigao ogroman uspeh uprkos sumnjama da jedan doktor nauka može da napravi vino a kamoli dobro. Pogotovo što je u vinsku priču krenuo 2001. godine sa željom da revitalizuje italijanski rizling koji je za neke, kao recidiv iz industrijske vinske ere slovio za najgore vino, a za neke druge, kao autohtona sorta koja je na Fruškoj gori pod imenom grašac beli davala sjajne rezultate.

No uspesi i to nemali se ređaju, upravo Italijanski rizling 2013 osvaja na najprestižnijem srpskom ocenjivanju Veliki Test Vina 2014. godine zlatnu medalju i titulu Best Buy. Ovu titulu dodelio je sudijski žiri u kome su bile vinske zvezde Džoan Ahern i Luiz Sidbek obe sa titulom Master of Wine, Luiz Alberto osnivač i predsednik globalnog internet pokreta #winelover, poznati vinski stručnjak i najbolji somelijer Italije za 1998. godinu Federiko Gracijani, ekspert za vina Južne Amerike Mađar Jožef Košarka, najbolja somelijerka Rumunije Marinela Ardelean, kao i najznačajnije regionalne vinske sudije Saša Špiranec, dr. Sveto Savić i kao predsednik žirija Robert Gorjak. Najjači žiri ikada okupljen na ovim prostorima.

Nagrađeni kvalitet dalje se razvijao, i nije sve ostalo samo u kategoriji najboljeg odnosa cene i kvaliteta. Osvojene su u Srbiji prestižne ljubičaste markice, garancija geografskog porekla i kvaliteta dok sa međunarodne scene stižu značajna priznanja kao što je trofej najboljeg roze vina Balkana za Rose 2015 Vinum u Sofiji na BIWC 2016, ili srebro u Beču na AWC 2014 za Italijanski rizling.... Posebnu pažnju na sebe skreće i sovinjon blan srebrnim medaljama sa najznačajnijih globalnih nadmetanja, Decanter, AWC Vienna, Pariz...

Jovica Urošević enolog vinarije Vinum u vinogradu koji se nalazi u okviru vinarije 

U međuvremenu, vinarija se seli u novi prostor, duge lagume godinama pripremane kako bi bljesnuli punim sjajem. Iznad tih prirodnih podruma u kojima vlada konstantna temperatura a veliki su mamac za vinske turiste, izdiže se komforna degustaciona sala usađena u padinu i sva u staklu odakle se sa jedne strane pruža pogled na krovove grada a sa druge je omanji vinograd sorte iršai oliver koji praktično ima funkciju bašte. Kako je reč o mađarskoj, veoma ranoj muskatnoj sorti koja sazreva sredinom jula, posetiocima se gotovo čitavog leta pruža prilika i da probaju ovo slatko, krajnje mirisno i ukusno grožđe.

Ono što je potpuna novost u podrumu Vinum vinarije je barik sala kao opredeljenje izgradnje premijum segmenta vina koja će odležavati i u vrhunskim Seguin Moro buradima od 300 litara, neutralnog paleža kako se uticaj drveta ne bi previše isticao. Izlazeći iz prostora vinarije stupa se u lepo uređeno dvorište popločano kamenom kockom i omeđeno zidovima od cigle, divan ambijent i za intimno uživanje na otvorenom. Puno osećaja za tradiciju Sremskih Karlovaca i estetiku nalazimo u kancelarijskom delu objekta na samom ulazu u Vinum gde se nalazi laboratorija, još neke prostorije, ali i rekli bi, privatna degustaciona sala nameštena u bogatom stilu XIX i početka XX veka ovih prostora. Tu su priznanja, osvojeni trofeji, kao i ono najvrednije od svega, prilika da se u originalnom ambijentu probaju vina što na najbolji mogući način spajaju vrhunsku tehnologiju i mnogo pažnje posvećene svakoj etiketi.

Grožđe za godišnju proizvodnju od oko 30.000 litara vina stiže sa dve lokacije vinograda. Hladniji i vetrovitiji je Ešikovac na Stražilovu gde su sovinjon i pino noar, i Čerat na kome uspevaju grašac beli, žuti muskat, šardone, traminac i frankovka, ukupne površine oko sedam hektara. Sađeni su 2007. i 2009. godine, s tim što se uskoro očekuje proširenje za još dva hektara. Jovica Urošević enolog vinarije Vinum predstavio nam je pored relativno nove ali već uveliko hit etikete Mustra, polusuve bele kupaže traminca i žutog muskata koja se podjednako sviđa svima, prva vina iz premijum segmenta od kojih se barikirani Chardonnay 2017 u elegantnoj burgundskoj boci i sa 14,2 % alkohola nalazi na tržištu, dok će, rekli bi, izuzetni, još mladi ali krajnje karakterni Pinot Noir 2017 svoju premijeru imati tek sredinom jeseni 2020. godine.

Uz kozje i ovčije, žute masne sireve,  lokalni pršut, orahe, badem, lešnike, suvu ali veoma sočnu šljivu bez koštice koja na degustacijama preti da ugrozi popularnost suvih smokava, što su već prepoznali gosti iz Hrvatske koji u lokalnoj prodavnici kupe i nose sve zalihe, ovaj pino je pravi doživljaj baš kao i Vinum Bermet, objašnjava Jovica uz osmeh.

- Proizvodimo i nekakvu grapu sa medom i travčicama. Dolazi nam dosta gostiju iz Kine i Rusije, i sviđaju im se sva naša vina, Mustra pogotovo, ali kad dođemo do ove rakije koja i ne sme da zove rakija po pravilniku, te naših bermeta, raspamete se i samo to kupuju i nose.

Kako je posetilaca sve više, paleta vina široka, a objekat nudi potpuni komfor i za veće grupe, u Vinumu su dugo tražili nekoga ko će se ozbiljno posvetiti vinskom turizmu. Milena Zakarić, aktuelno najbolji somelijer Srbije u konkurenciji penušavih vina, čini se da je vrhunski izbor i posebna zvezda u malom ali odabranom timu vinarije od kraja 2019. godine.

Degustaciona ponuda vina, raznovrsnih i veoma povoljnih paketa, bilo da vino ide uz mezetluke ili "domaćinsku čast kuće", zadovoljiće i najprobirnije posetioce. Kuvanja neće biti jer je fokus na vinima, tvrdi Milan Radović, ali zato postoji lepa saradnja sa malom destilerijom i vinarijom Benišek Veselinović gde se kuvaju lokalni specijaliteti, pa ako postoji potreba, nakon boravka u Vinumu, gosti mogu tamo nastaviti kompletan hedonistički doživljaj Sremskih Karlovaca.

Napuštajući vinariju Vinum imamo jasan osećaj: vinska Srbija se i malim po gabaritu vinarijama, kroz velika vrata vraća na najveću svetsku scenu.

Foto: S. Vidović, arhiva