Bononia: Gde frankovka ljubi Dunav

  • Tekst  Nenad Basarić
  • Objavljeno u Reportaže
  • Bookmark and Share
Bononia: Gde frankovka ljubi Dunav

Na kvalitet vina iz Bononie nikad nije bilo primedbi. Pa ipak, ova fruškogorska vinarija porodice Šijački u oštroj marketinškoj utrci nekako redovno ostaje u medijskoj senci. A to je velika šteta!

Polazeći u maleno fruškogorsko mesto Banoštor na Dunavu krenuli smo sa nekoliko podataka u notesu: duga tradicija vina „na veliko“, dobri utisci sa naše letošnje degustacije njihovih vina, odlični barikirani chardonnay sa potpisom Ivane Šijački, odbojnost prema vinskim takmičenjima i, ono najsvežije – upozorenje da se ne obaziremo na građevinskli materijal unaokolo jer su u toku radovi na proširenju vinarije!

bononija 01

Na delu kod Banoštora, gde široki Dunav lagano krivuda praćen gustim zelenilom, sve se nekako zlati, pomalo čak podseća na obalu mora. Takav je i vazduh, mirisan i pun optimizma, a poneka ribarska šajka dopola zaguljena u sasušenu žutu glinu samo širi romantične vibracije.

Nekad su banoštorske kuće i okućnice bile u bescenje, danas lagano dohvataju astronomske cifre. Dosetio se narod da ima ovde nešto vanvremensko i stis'o i zemlju i lozu. I obalu.

Sa naletom tog novog optimizma, porodica Šijački užurbano proširuje Vinariju Bononia. Sami je zovu fabrika pod vedrim nebom. Tu je negde, uz cement i kreč, ugrađena ona osnovna misao – vino se pravi u vinogradu.

ivana sijacki 01

Široko dvorište zaista podseća na fabriku. Vlasnik vinarije Milan Šijački, sin Milenko vinogradar i kćer Ivana, tehnolog, barabar sa radnicima mere, seku, mešaju malter i jednim okom odmeravaju gde će inox stajati, a gde će goste gostiti i vina degustirati. Uz veliku letnju, gradi se i zimska degustaciona dvorana, sa pogledom na reku, naravno. Proširuje se podrum, novi deo oslanja na onaj u vidu laguma. Duhova u kamenu nema, ali ima istorije i tradicije. Veliko bure na terasi nosi i dokaze na sebi. Prekucani pečati i žigovi brojnih poreznika i verifikatora, od kraljevine Jugoslavije, NDH, SFRJ, sa inicijalima pradedinim, dedinim, tatinim...

Burad je pradeda pravio, pa je i otac Milan dva sačinio, ali od kad je lokalni pinter digao ruke od buradi i života, nema više ko da ih reparira. Danas stoje tu, kad dođu gosti, umesto stolova.

Početak je bio težak, pa ni danas nije lako. Brojne zamke čekaju na svakoj krivini, a sve veći posao u vinariji preuzima na sebe budući doktor nauka - Ivana! Prvu motiku uzela je u ruke sa tri godine! Čuvali je baba i deda, pa kad krenu u vinograd, ona s njima.

bononija-14- Znači, prvo sam naučila da kopam, onda da točim vino iz bureta, pa ga tek mnogo kasnije prvi put probala. A sad tek učim kako se zapravo pije – kaže Ivana uz onaj čudesni vilenjački osmeh.

Odmah nam razbija iluziju da nema mnogo žena vinara u Srbiji. Možda i nema, ali u Sremu su najviše žene u vinogradu, pogotovo u podrumu.

Ivana je diplomirani inženjer tehnologije. Na vinu je diplomirala i neprestano se trudi da unese neke novine, bilo da je u pitanju vino ili prezentacija. Da uvek u ponudi bude vina koja će da prate tražnju tržišta, pogotovo stalnih potrošača.

- Mi smo u svakom smislu prava porodična vinarija. Brat Milenko (29) je studirao voćarstvo i vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali kad je odslušao deo o vinogradarstvu, odlučio je da mu je to dovoljno, pa je on sad naš glavni vinogradar i podrumar. U principu, svako od nas zna sve moguće poslove oko vinarije i vinograda, a naša majka Ksenija sve nas trpi, sve nas miri kad imamo rasprave i nesuglasice.

bononija-08

Otac Milan je zapravo električar po struci, ali je takođe odrastao u vinogradu. Baka ga je čuvala tako što mu veže ciglu oko noge i stavi ga u bure. Time je definitivno predodređen da se bavi ovim poslom. Stalno je bio u kontaktu sa profesorima sa fakulteta, kolegama vinarima, tako da je on više začetnik ove vinarije nego bilo ko drugi i jedan od onih koji je najviše uradio na vraćanju vinogradarstva u ovaj pridunavski kraj.

bononija-13A vina Bononije danas?

Izuzetno su ekstraktivna, pogotovo ovaj Chardonnay sa potpisom autora - Ivana Šijački.

- Naša vina diriguju klima i vremenski uslovi. Prošla, 2011. godina, bila je izuzetno dobra i zato smo se usudili da proizvedemo šardone koji je fermentisao i odležao u bariku. Inače to ne bi radili. Nova vina koja budu dolazila iz naše vinarije smeju da budu samo još bolja. Svaki proizvođač se konačno trudi da poseduje neki kvalitet od koga neće odstupiti. Čak i kad su loše godine, bar je kod nas takav slučaj, ako vino ne pokaže zadovoljavajuće kvalitete povlači se iz prodaje.

Iako je podneblje izuzetno povoljno za frankovku, Šijački su jedni od retkih vinara koji je proizvode. Opet, neke druge u Srbiji popularnije sorte pomalo zaobilaze. Imaju oni i merlo i kaberne sovinjon, ali tvrde da uslovi, barem za klonove koje su sadili, nisu pogodni, pa od kabernea prave roze. Od merloa, koji može da bude mek i voćan, takođe rade vino, ali tvrde da je podneblje najpogodnije za frankovku. Ona je izuzetno sveže, lagano, veoma voćno vino. Dobro je primljeno, ali Ivana, kojoj čak ni rad na doktoratu ne okreće fokus od vina, priprema nove zahvate za ovu omiljenu sortu. Tvrdi: dovešćemo je na viši nivo. Nešto drugačije i ozbiljnije, samo treba odabrati pravi trenutak. To kao da je naznaka skrivenih planova o kojima se ozbiljno razmišlja.

ivana sijacki 02

- Da, razmišljam i to crveno! Ali, rano je za priču. Želim da vino dovedem do kraja, da napravim degustaciju za ljude koji su mi važni, pa tek onda...

Za sad, kao najzahvalniju sortu Šijački jednoglasno proglašavaju rizling. I to italijanski. Ta sorta ovde daje vrhunske rezultate. Rajnski je ipak nešto drugo...

Ovde je ranije bilo sremske zelenike i tamjanike koju su zvali mirisavka. Pa je bilo ružice, potrugizera, ali i jedne sorte koju dan-danas imaju u vinogradu, a ime joj je seduša. Potajno se nadaju da će baš ona, kao duh tradicije i nekih drugačijih vremena, biti adut vinarije u narednim godinama.

Tradicija i novi početak

Bononia je starorimsko ime za Banoštor. Ovde je u 3. veku bila velika i značajna  rimska luka. Prvenstveno zbog toga što postoji dobar prilaz reci, ali i činjenice da su sa suprotne obale vrebali varvari i činili neprestanu opasnost Imperiji.
Vinska istorija Šijački započinje negde tridesetih godina prošlog veka, kad je pradeda Jovan bio među osnivačima zemljoradničke Zadruge koja je pod jurisdikcijom imala 150 hektara vinograda. Vinogradarsku zamisao nastavlja deda, ali se površina vinograda osetno smanjuje. Konačno, otac Milan, pre tri decenije odlučuje da proizvodi grožđe, ali isključio radi prodaje. U to doba velike vinarije poput Navipa rade punom parom i uredno potražuju i plaćaju naručeno, pa Šijački sade rizling i župljanku. Plod je bio kvalitetan,  Navip je posebno stimulisao proizvodnju, ali bi barem pet do sedam hiljada litara vina ostajalo za kućnu upotrebu.
- Ne valja ako vina u domaćinstvu spadne ispod dve hiljade litara – smeju se Šijački staroj mudrosti!
A onda, gotovo preko noći, veliki sistemi kreću da propadaju. Devedesetih iz Navipa vraćaju punu prikolicu uz iskrenu poruku: „Grožđe je stvarno divno, ali pokušajte da ga prodate negde drugde jer vam pare nećemo moći isplatiti”!
Nešto su prodali te 1994. godine, ali im je veći deo ostao, a pošto su sudove i burad imali, odlučili su – pravićemo vino!

 A onda veliki problem: država tu sortu jednostavno – ne priznaje! Ipak, odlučni su da nastave u tom pravcu i da sami isfinansiraju zasade. Pogotovo gazda Milan, dok pomalo odsutnim pogledom i gestom traži zamišljene vinograde, gore ka Fruškoj Gori. Uz lavež pasa koji vitlaju majstore po širokoj zaravni što imitira avliju omeđenu Dunavom i zvuk mešalice za cement koja lagano drobi one manje prijatne misli, namah se izlije čaša što se lagano puni decenijama. I to ne vinom:

- Radi se o crvenoj sorti koja se uzgajala čak na 40% teritorije ovde i u Iloku, ali je sticajem okolnosti i politike da su veliki otkupljivači stvarali sirovinsku bazu i otkupljivali samo ono što su zacrtali, seduša jednostavno nestala iz vinograda. Ona daje izuzetno lagano crveno vino, probali smo kakva bi bila kao roze, kakva kao ružica, što bi joj verovatno najviše i odgovaralo. Uz to, seduša je izuzetno rodna sorta... Znate, svako ko priča o prinosu od svega kilogram grožđa sa čokota zarad vrhunskog kvaliteta, u stvari ne zna šta priča. Sve ispod 2,5 kilograma grožđa sa čokota ekonomski je neopravdano. U bilo kojoj varijanti! Isprobali smo lično. Od 1,5 do 2,5 ili 3 kg, razlika u kvalitetu se u vinu ne može primetiti jer je i – nema! Mi idemo isključivo ka kvalitetu, ali treba uzeti u obzir da živimo od vina, a da ekonomska situacija u Srbiji nije baš dobra. S druge strane, ima vinara koji su tek nedavno počeli, ali u stvari ne žive od vina. Barem, ne još... Oni mogu da rade i sa gubitkom, jer im je sada primarni cilj da stvore dobro ime, pa će tek posle da uđu u ekonomsku isplativost.

ivana sijacki 03

Na primedbu da se rodnost loze namerno smanjuje, što je trend kako bi se dobio viši kvalitet, čega ima sve više i kod nas, posebno u svetu i kod vinarija koje prozvode izuzetno skupa vina, Milan nas uverava da to možda jeste svetski trend, ali tada na vino mora da se stavi cena iznad 10 evra po flaši. Međutim, ovo je suludo vreme i još nije trenutak kod nas za to, smatra.

- Kod nas je trenutno čisto preživljavanje. Zato i prodajemo vino u rinfuzi. Takođe, jedna od karika u tom lancu koja nam zadaje dosta muka su kafedžije. Ugrađuju se bar tri puta. A to nije naša zarada i automatski se odbijaju ljudi.

Šijački su poznati i po tome što vina gotovo nikada ne iznose na ocenjivanje i procenjivanje. Dovoljan im je sud zadovoljnih mušterija koji svraćaju u Banoštor da se snabdeju povoljnije nego u vinotekama. I stvarno su popularni sa cenama. Usred ove lepote šardone se prodaje za 420-450 dinara. Skočio PDV 2%, pa će i oni poskupeti od Nove godine par dinara, smeju se.

Geografija s poreklom

- Glavni razlog što smo počeli da pravimo vino bio je taj što smo, po nekom državnom planu, mi trebali da predstavljamo sirovinsku bazu vinske industrije – podseća Milan Šijački. - A onda se od toga odustalo. I dobro je da smo s tim prekinuli. Jer, ko misli danas da proizvodi grožđe nekome drugom za vinsku proizvodnju, taj bolje odmah da diže ruke. Nema plaćanja. Jedino je isplativo proizvoditi vino od sopstvene berbe. Ili da grožđe, što kod nas nije slučaj, jedared dostigne cenu od 70-80 evrocenti. Ionako slabe noge na kojima stojimo, lomi nam uvoz ploda iz Makedonije, čija cena na veliko nije iznad 20 evrocenti po kili. Pa vi vidite! Nama proizvođačima bi sistem geografskog porekla u idealnim uslovima i najviše odgovarao, jer tad vina od makedonskog grožđa ne bi bila konkurentna kao sad. Ali, to su već velike matematike jer, naravno, postoje međudržavni ekonomski dogovori tipa – oni nama grožđe i koješta, mi njima žitarice. A ovamo neku drugu priču pričamo. Jednostavno, naše je da se dovijamo i gradimo tamo gde se može.

bononija-04

Zašto su srpska vina većinom „stona“?
- Radimo mi i vina sa geografskim poreklom, ali to je opet posebna priča. Mi od ovoga živimo i jako nam je bitno da se sa berbom pojavimo na tržištu na vreme, jer mnogo vina nemamo. Nemamo vino starije od godinu, najviše dve. Zato i proširujemo kapacitete. Ako je sad berba, neophodno je da na tržište izađemo već narednog proleća. Ali, tu nastaje problem. Zahtevamo od ministarstva da pošalju stručnjake koji treba da izađu na teren, uzmu uzorke. Onda to tamo ode, pa se oteže, traje. E, onda ti, za tu određenu količinu vina koju su oni ispratili, tek posle svega možeš da tražiš rešenje da ga pustiš u promet. Tu, zna se, uhvate se godišnji odmori, a ja ne smem da pustim vino u prodaju. Pa eto ga problem. Kad vidimo da je tako, dižemo ruke od geografskog porekla i deklarišemo ga kao stono vino, što je naše pravo, a mušterijama je dobro, jer su ljudi u prilici da za male pare kupuju stvarno dobra vina.

 Prodaju znači najviše u samoj vinariji i u Novom Sadu. U Beogradu tek manji deo, uglavnom u tri vinoteke: Riznica vina, Srpska kuća vina i vinoteka Wine & Pleasure. Prošle su godine plasirali oko 60.000 litara, od čega je tek nešto više od pola pakovano u flašu. Jer, da bi vino otišlo u flašu, sve mora unapred da se avansira. Preko flaše, čepa, štampe etikete... Tek onda nastaje problem – čekaš svoje pare. A u nagrade Milan ne veruje:

- Sajmovima ne pridajem nikakav značaj, na njima se titula manje-više plaća. Kod ocenjivanja je najbitnije ko daje ocenu, da li iza nje stoji institucija poput tehnološkog fakulteta, državna komisija, ili je to neki sudija iz inostranstva. To onda ima težinu i neka je vrsta pečata. Ali vam ni to, moj gospodine, apsolutno ne garantuje da će vino imati prođu na tržištu.

Danas u Banoštoru ima šest vinarija, pa se javlja očigledna potreba ulaganja i okretanja ka vinskom turizmu. I u tom pravcu se u porodici Šijački spremaju da „zagaze”. Smatraju da je od svakog skupog bilborda najbolja reklama kad se dođe kod njih, kući, gde je i najbolji pazar. I zato, građevinski radovi privode se kraju pre prve košave. Do Nove godine podno grejanje će pod degustacionu salu, odozgo pločice, pa će se već u maju uživati na onoj terasi sa koje se šlepovi gotovo mogu dodirnuti u prolazu ka Bezdanu. A iduće zime, sa toplim nogama degustirati nova, obećana Ivanina crvena vina.

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama