Dan prokupca: Hvatanje sorte za rogove

Nedelju predstavljanja prokupca u ugostiteljskim i prodajnim objektima najavila je prvo izložba vina u Kragujevcu, potom u Aleksandrovcu, pri čemu je vinski karavan domaćih i inostranih stručnjaka i predstavnika medija tokom dva dana degustirao brojne primere vina od ove sorte u različitim sredinama i vinarijama. Znači, ovaj Dan prokupca, daleko ambiciozniji od svih do sad, prošao je definitivno u skladu s onim što ćemo nedvosmisleno zaključiti: Da je prokupca na sceni sve više i da je kvalitativni skok enorman, što su donekle potvrdile i sudije ovogodišnjeg Decantera dodelivši prvu zlatnu medalju najpoznatijeg svetskog ocenjivanja vina u Londonu prokupcu Vivak 2017, iz vinarije Grabak, iz Vrnjačke Banje.

Na krilima Decanterovog zlata, vlasnik vinarije Grabak Miloš Jovanović

Prokupac karavan hita autobusom ka Vrnjačkoj Banji i luksuznom hotelu Fontana odakle nas put vodi u Župu i Aleksandrovac. Dobijamo majice ukrašene na grudima težačkim šakama Milomira Milosavljevića, vlasnika vinarije Vila Vina, što gnječe sočni grozd prokupca, sad već pomalo oficijelnu garderobu ove proslave.

- Ako nemate ništa protiv male izmene", dopire glas iz mikrofona, - svratićemo ipak u vinariju Grabak pre polaska za Župu.

Kakvi protiv, treba probati zlato sa Decantera, ne buni se niko a  odmah potom kreće razmišljanje: Da li se reč prokupac rimuje sa poljubac? Liričari bi verujem zapali u istu takvu nedoumicu u kakvu smo i mi trudeći se da tokom ovog putešestvija istražimo da li je bolji prokupac u svom izvornom stanju ili onaj „busterisan“ sortama merlo ili kaberne? Takođe, da li je privlačniji prikupac rađen samo u tanku ili onaj redefinisan upotrebom drveta? Kojeg porekla, nagorelosti, veličine i starosti, znači novo ili korišćeno bure?

Iako je sezona kupanja završena, plavetnilo bazena, boja teniske šljake na terenima, te zelenilo grabove šume po kojoj je Grabak i dobio ime, očarali su tridesetak vinskih gostiju odmah po izlasku iz autobusa. Vlasnik vinarije Miloš Jovanović i tehnolog dr. Marina Bogićević vode nas u obilazak ispunjen zovom ptica, verovatno svih onih koje krase prelepe etikete ove vinarije, a gotovo svaka od njih već je ponela neku vrednu nagradu, od Bergama do Londona.

Ponešto neobranog prokupca u vinogradu iznad vinarije gosti slašću pridošlice, a kako li je tek Milošu sladak pola veka star čokot što je iznedrio Decanterovo zlato? Upravo taj prokupac u barikiranoj i nebarikiranoj varijanti naći će se uskoro u čašama na lozom natkrivenoj terasi iznad bazena sa čije nas drvene verande metalni ćukovi, laste, vivci, modrovrane posmatraju dok uživamo u snažnim voćnim aromama ovih vina. Ali pre svega elegantna Prva Lasta 2019, roze od prokupca s finom dozom gorčine koja bi mogla biti značajan trag kod „slepog“ prepoznavanja sorte prokupac. Kažu stručnjaci, semenka je takva da ume da oda tu pikantnu taninsku gorkost koja dodatno prija uz tanjir odabranih sireva i suvog mesa.

Uticaj košpice daleko se slabije oseća u crvenim vinima, iako i dalje predstavlja intrigantni lajtmotiv uz prisutne zemljane note i naznake joda u završnici ispod crvenog i crnog voća. Stiče se utisak da će se kompleksnost Grabak vina od prokupca dodatno razviti za godinu ili dve.

Jedna od stanica karavana prokupca bio je i Muzej vinske istorije u Aleksandrovcu

I Župa nas dočekuje osunčana. Vinogradi na razdeljak očešljani pozdravljaju sa sitno isparcelisanih položaja, na istoj padini različito orjentisani, kao da svaki vinogradar vodi svoju politiku. Ali tamošnji prokupci se sve više slažu u istu kategoriju, onu visoko ocenjenu. U to ćemo se uveriti u smiraj dana na izložbi kraj oglednog dobra vinogradarske i vinarske škole i Muzeja vinske istorije ovog kraja.

Pre toga dva zahtevna zadatka: Da isprobamo vina i gastronomske čarolije Dragoslava Gage Ivanovića, ali i da se ispnjemo na brdo Gubovac odakle potiče sto i više godina stara loza koja daje grožđe za vino Prokupac boje lila vinarije Budimir i etiketu Sub Rosa 2007, kombinaciju prokupca i kabernea što je najbolje ikada ocenjeno srpsko vino od strane Roberta Parkera.

Ivanovićeva rodna kuća i vinarija u centru Aleksandrovca dočekala nas je sa stolovima postavljenim ispod dvorišne senice i razgranate loze. Čitava porodica Ivanović uključila se u doček gostiju, vredne ruke samo lete, čaše se pune a domaći specijaliteti prelivaju preko stola. Za Gagu stoji tvrdnja da je neka vrsta vinskog svetionika Župe kad je prokupac u pitanju jer je čudesnim vinima od ove sorte iz nekih davnih berbi praktično potakao ideju proslave Dana Prokupca, vračajući veru starih vinogradara da se uprkos brojnim nepovoljnim prognozama od prokupca jednoga dana može dobiti premijum vino.

I to premijum vino probali smo odmah na početku, kao novost, stoprocentni prokupac iz berbe 2017. Tajna dobrog prokupca je u vinogradu, ponovio je Ivanović ono što stalno pominje, primajući čestitke za vino od grožđa sa položaja Varina gde je loza posađena početkom dvadesetih godina prošlog veka. Prinos od 700 grama po čokotu s tim da se ostavi nešto listova da „grožđe ima šaren 'lad“, dobacuje Goran Todić vlasnik vinarije Doja, takođe ozbiljno usmeren na proizvodnju prokupca. Eto, to su neki od preduslova za dobar prokupac. A ovaj, biberast, zaista prija uz mesne đakonije i birane sireve na stolu.

Domaćinski, Dragoslav Gaga Ivanović u dvorištu porodične vinarije Ivanović

Domaće paštete od lisičarke i vrganja, od guščije (mislim) džigerice, pa nekakav „drpani“ urnebes samo su uvod u predjelo, sarmice od vinovog lišća koje domaćin deli dok pijemo klasični Ivanović Prokupac 2017. Ovaj je iz raznih vinograda, sa Gubovca i iz Varine, uz dodatak oko 15% kabernea i merloa. Sjajno podržava hranu, pogotovo prija uz neobične tamne i svetle domaće hlebove, sa zrnevljem ili aromatičnim biljem.

Isti ovakav prokupac samo dve godine stariji deluje čak mlađe i sočnije, a pre nego što ćemo uživati u čuvenoj „polovinki“, vinu No.1/2 u kome polovinu čini prokupac, a ostatak kaberne i merlo, Gaga raspaljuje roštilj u gostinskoj dvorani i u oblaku mirisnog dima roštilja velike komade svinjskog bifteka. „Polovinka“ iz berbe 2017 će se uskoro sljubiti sa sočnom crvenom vešalicom, visoki ekstrakti pretvoriće se u raskalašni vatromet slasti i strasti na nepcu, da bi berba 2016, veoma začinska i biberasta, savršeno ugostila u ustima preukusnu rolat piticu sa šljivama gde nešto fino hrska pod zubima i zove da se ispere novim gutljajima ovog vanserijskog vina. Zaključak?

Gosti iz Slovenije i Severne Makedonije, Robert Gorjak i Ivana Simjanovska

Poznati slovenački vinski znalac i sudija na Decanteru Robert Gorjak kratko je prokomentarisao: „Prokupcu merlo i kaberne fino pašu, al mu nisu potrebni“, aludirajući na savršenstvo stoprocentnog prokupca koji nas je oduševio odmah na dolasku.

Nakon obilne eno-gastronomske čarolije Ivanovića, penjanje na Gubovac bilo je naporan ali isceljujući momenat. Uživanje da se okruženi stogodišnjim gidžama prokupca vinarije Budimir divimo valovitoj župskoj panorami gotovo da nema cene. Osmeh je na licu bez prestanka i da ne predstoji degustacija Budimir vina u vinariji dočekali bi i prvi sumrak uživajući.

Nakon obavezne rakije dobrodošlice obilazimo vinariju i podrum koji je sada gotovo do maksimuma ispunjen baricima i bačvama svih mogućih veličina, a tu su kao novost i italijanske amfore od 800 litara u kojima je berba 2019. To vino skoro nećemo probati jer je Budimir jedna od retkih vinarija u Srbiji što vina na tržište pušta tek nakon mnogo godina negovanja.

U stogodišnjem vinogradu prokupca vinarije Budimir

Mirisni Rose 2018 sa 60% prokupca bukvalno doziva hladnu zakusku sa stola, ali vidim i drugi se ustežu da se posluže jer predstavnik vinarije, somelijer Zdravko Brkić, specijalista za cigare, najavljuje najbolje sarme koje se mogu zamisliti. Ovdašnji specijalitet u svako doba godine. A kao savršen par sa njima probamo rajnski rizling Margus Margi iz berbe 2011 koji ne da je živ, nego je ključali izvor cvetnih aroma koje dodatno obogate i uravnoteže kombinaciju kupusa i mesa.

Tamjanika Vera 2019 prilika je da probamo i mlado vino iz ove vinarije koje u crvenom segmentu ne iznosi ništa mlađe od tri godine. Tamjanika je harmonična, hrskava, mirisna, lepa i takođe voli sarmu, ali vreme je za prokupac. Triada prokupac 2017 se vodi kao mlado vino, nakon 12 meseci u korišćenom bariku od srpskog hrasta deo je rađen karbonskom maceracijom zbog čega je daleko voćnije od ostalih Budimir vina. Prokupac boje lila 2013 privlači nepodeljenu pažnju činjenicom da se u njemu više oseća teroar, tačnije miris i ukus zemlje na Gubovcu nego aromatske karakteristike sorte, ali se i vezuje uz opštu estetiku prokupca.

Naime, to je vino vlasnik vinarije Aca Rašković lično krstio implicirajući ljubičaste odsjaje prokupca, a po čemu i neke druge vinarije danas lila boju etikete vezuju uz ovu sortu. Probali smo još dve, po godinu dana starije berbe ovog vina, gde je ona iz 2011. izuzetno potentno vino, a potom pijemo Projekat X, kupažu kabernea, merloa i prokupca uz manji deo pino noara koji se za divno čudo ističe nad ostalim sortama. Vino je rađeno samo 2009. godine i četiri godine negovano isključivo u velikoj bačvi, a zanimljivost je i da se prodavalo sa čak tri estetski različite etikete. U vinariji najavljuju da će ga možda ponovo uraditi.

Za kraj Sub Rosa 2009 od 90 poena Roberta Parkera. Rađena je tri godine u velikom buretu, a poslužena uz sitne kolače pravi je delikatesni desert kome se vrhunac očekuje naredne godine. Barem je tako projektovano pre više od jedne decenije.

Prokupac je utkan u identitet Župe, tribina u Aleksandrovcu

Prokupac je pitanje kulture, tradicije, istorije, zemlje i duha, najavio je čuveni rok poslenik i novinar Peca Popović na otvaranju izložbe vina od ove sorte ispred Muzeja vinogradarstva i vinarstva u Aleksandrovcu. Sveža zelena trava, zgrada koja čuva vinogradarske tajne i obližnji hram, okupani raznobojnim svetlima u sumrak, dvadesetak lokalnih vinarija, maštoviti aranžmani posluženja i grickalica, te izvanredna atmosfera ispunjena muzikom, samo su doprineli da vina u čašama zamirišu i zablistaju još jačim sjajem. Pomenuti Milomir i njegova vinarija Vila Vina, Spasić, Minić, Botunjac, Jotić, Ivanović, beli prokupac iz vinarije Milanov Podrum, doktor Radovan Đorđević i mnogi drugi, očarali su prisutne, ne samo sve boljim vinima i upečatljivijim prokupcem, već srdačnošću i iskrenim gostoprimstvom. A o aktuelnim problemima župskih vinara i boljem sutra govorilo se na izuzetno posećenoj radionici gde su dijalozi mogli potrajati jako dugo otkrivajući potrebu za ovim vidom vođene komunikacije.

No, vreme je za povratak u Vrnjačku Banju i meke, udobne krevete hotela Fontana gde nam zbijeni raspored jednostavno ne dozvoljava da do kraja uživamo u čarima spa centra i sala za rekreaciju. Treba poraniti, čekaju nas tri velike vinarije i još veća iznenađenja. Grupni portret pri rastanku sa Banjom i nakon nekih sat i po vožnje eto nas u Lozoviku gde nas Nebojša Aleksić dočekuje ispred svoje velelepne vinarije Temet. Pridružuje se i ekipa iz Zagreba, Saša Špiranec, verovatno najpoznatije vinsko TV lice suseda, radosno zalazi u vinograde kao najbolji mogući način odmora od dugog puta. Obilazimo vinariju, prerada belog grožđa je u toku, potom fantastično uređeni barik podrum u kome velike slike Mome Kapora prave društvo vinima što donose sve značajnije nagrade u Srbiju. Tri Morave belo rezerva aktuelni je šampion oranž vina Balkana sa BIWC, dok je crvena rezerva iz berbe 2016 proglašena za najbolje crveno vino Srbije prošle godine i osvojila Decanter zlato.

Pronašao prokupce vredne zlata, vinski novinar iz Hrvatske Saša Špiranec

Luksuzni enterijer prostrane degustacione dvorane, koncertni klavir, ali još više nezaboravan pogled na Juhor i Gledićke planine što se nastavljaju iza paralelnih redova loze, čine da u potpunosti potisnemo brigu zbog neba koje se sve više zamračuje najavljujući nepogodu. „Probaćemo tri različita prokupca“, najavljuje Aleksić, gde najveću znatiželju izazivaju noviteti sa položaja Bela stena gde je loza posađena 2016. godine. Ovaj prokupac iz berbe 2019 sa 14% alkohola i negovan u amfori zapravo je premijera koja oduševljava na prvi poljubac. Crno bobičasto voće na nosu, ljubičaste nijanse, tanini snažni ali već dovoljno zreli, izrazita voćnost uz sočne kiseline. Potvrdno klimanje glava nad svim velikim kristalnim čašama. Opredeljenje Aleksića da ozbiljan, neki drugi biznis zameni za nimalo manje ozbiljno vinarstvo, ili krene na put organskog uzgajanja, čini se da dobija potvrdu tim odobravanjem dok onako „kežual“ obučen, sam ili uz pomoć tehnologa Milice Ćućuz služi sve okupljene goste osluškujući reakcije. Druga varijanta ovog vina je iz Radu bačvi od 500 litara koje ublažavaju vatrenu ekspresiju doživljaja vina nudeći zanimljivu završnicu u kojoj dominiraju začinske note.

Poseta najboljoj vinariji Srbije u 2019. godini, vlasnik vinarije Temet Nebojša Aleksić s gostima

A potom sledi krešćendo! Sa specijalnog dela položaja Bela stena na 330 metara nadmorske visine, inače pune krečnjaka iz obližnjeg kamenoloma, stiže buduća perjanica vinarije. Korišćeni barik od 300 litara samo je zaokružio slast prokupca i prožeo ga notama veoma zrelih višanja i najfinije čokolade.

I tu bi se rastali sa vinarijom Temet srećni i očarani, da Aleksić nije pripremio još jedno specijalno iznenađenje: Uz Rose u novom pakovanju, Ergo crveni i beli, te slavodobitne rezerve, crvenu i belu, stiže vanserijski prilog za uparivanje - pet specijalno osmišljenih gangova u brendiranim teglicama. Mus od malina sa kozjim sirom hrskavom svežinom obuhvatio je Rose, prefinjeno meso soma kliznulo je niz 70% šardonea u kupaži Ergo beli 2017,  dok je tamjanika iz bele rezerve Tri Morave 2017 pate od guščje džigerice sa hrskavim čvarcima svrstala u nezaborav. Ulazak u „zonu 15% i više procenata alkohola“ ozvaničio je crveni Ergo 2017 čiju je finu strukturu kupaže merlo, kaberne sovinjon i prokupac, teleći jezik sa crvenom paprikom samo nežno obrlatio i završnicu produžio ostavljajući poseban utisak. Slobodno se može reći da rezervi Tri Morave crveno 2017 sa 55% kaberne frana i prokupcem, juneći jezik u šargarepi nimalo nije naškodio, naprotiv.

Sudeći po reakcijama, čak i najprobirljivijih članova karavana, ova predstava u vinariji Temet dugo neće biti zaboravljena, a kvalitet vina biće predmet ozbiljne, internacionalne, pozitivne analize.

Može li sve jača kiša pokvariti ovu vinsku ekspediciju baš kad je stupila pod okrilje vinarije Virtus iz rejona Mlave čiji se vinogradi sada prostiru na više od 40 hektara? Teško, sudeći prema odmerenom entuzijazmu Dejana Stankovića, jedog od vlasnika vinarije koja čini se neprestano napreduje u svakom pogledu. Bilo da su to novi zasadi, savremena tehnologija i kapacitet dovoljan za 20.000 litara, dečija igrališta, nova degustaciona dvorana, sve puniji barik podrum, penušavci na odležavanju, brojne medalje i priznanja.

Mnoštvo prijatnih iznenađenja, tim vinarije Virtus

Virtus vina od prokupca u poslednje tri godine ne padaju ispod 90 poena na Decanteru, a ovaj u vinogradu i sad na čokotu izgleda odlično. Baš kao i u roze vino iz berbe 2019 u kome mu pored kabernea od sad malo društva pravi i marselan. Hrskav, sa bakarnim odsjajem, pun čiste maline i jagode, samo mu je poen falio do srebra u Londonu. A onda, nakon silaska sa vidikovca već okovanog maglom, uz meze u potpuno novoj, prostranoj degustacionoj sali, hvatamo Prokupac 2016 za rogove. Upravo je takav, rogat, gotovo neukrotiv, kaže Milorad Halavanja enolog vinarije prateći Dejanova opažanja u vezi ove sorte koju u šali proziva krivcem što prokupac u Virtusu još ranije nije došao do izražaja.

- Nismo verovali u njega, prvih smo ga godina ćuškali po podrumu, nismo mu davali najbolje drvo jer smo preferirali pino noar - priznaje. - A osim u vinogradu gde je veoma osetljiv, zahteva i punu pažnju u podrumu kod odležavanja.

I ta se pažnja oseća u ovom vinu koje je na mirisu izrazito voćno, ponešto mineralno a veoma začinsko u završnici gde karanfilić i cimet dugo dominiraju kao rezultat dobrog razmera odležavanja delova vina u bariku i velikoj bačvi.

Još je više voća u toploj berbi 2017, vinu koje je možda pitkije i razumljivije najširoj publici kojoj brzo može postati omiljena etiketa. Međutim, premijerni prokupac iz probirne berbe 2017, još bez etikete, već bocom teškom čitav kilogram najavljuje nešto posebno. Odležao u francuskom hrastu, najboljem Segvin Moro Ikon bariku, ali i posebnoj ediciji Sinergy, sa 13,7% alkohola oduzima dah. Potpuno oduševljenje malo će splasti kad saznamo ime pod kojim će se pojaviti - Prokupac 733. Jer, svega toliko boca je urađeno i postoji, što je siguran znak da će se tek voditi borba na tržištu za svaku flašu pojedinačno.

I već ozbiljno poterani naletima kiše i vetra stižemo u poslednju stanicu, Vlaški Do i vinariju Despotika. Nabrekli grozdovi prokupca tvrdog kao kamen i slatkog kao med kupaju se ispred poznate nam figure Kraljevića Marka i konja mu, dok u proizvodnom delu čekaju naslagane brojne gajbice kabernea. Oluja je za tren poremetila preradu, a nama omogućila da se posle razgledanja muzejskih eksponata osladimo grožđem.

I ovde su prisutni oduševljeni izgledom i opremom vinarije koja sad, s uređenim apartmanskim delom, ogromnom degustacionom salom, iznenađujuće raskošnom kuhinjom i velikim brojem nagrađenih etiketa predstavlja krajnje ozbiljan cilj bilo kog vinskog turiste. Jedan od najvećih barik podruma u Srbiji privlači posebnu pažnju, baš kao i barici sa napisom Đoković, prva vina buduće vinarije čuvenog teniskog prezimena sazrevaju upravo ovde u Despotici. Prava je šteta što mrak i oluja ne dozvoljavaju da se ukaže predivna panorama Šumadije sa prostrane terase, ali zato nova, sveža Morava 2019 iskazuje vrhunski potencijal, intenzivnu svežinu, lepo telo i posebno jak aromatski koncentrat muskata. Sjajno vino dobrodošlice!

Poseta vinariji Despotika uključila je i razgledanje malog muzeja vinogradasrtva i vinarstva Šumadije

Domaći mesni proizvodi, sveže povrće i začinsko bilje, izvanredni hlebovi i pogače kućne radinosti, sve je ovde proizvedeno u vinariji Despotika ili neposrednoj blizini, a teroar savršeno uklopljen u hrani i vinu. Iako je kuhinja vrhunska, što se vidi već po sastavu hrskavih brusketa na kojima jaki sir sa plesnima i šunka od mangulice savršeno gađaju arome i divnu svežinu roze vina Nemir 2019, vlasnik vinarije Veselin Despotović ipak je za ovu priliku odlučio da prokupac Zmajeviti, zlatan na balkanskom takmičenju i bronzani sa Decantera, baš kao i premijum novitet, kaberne sovinjon Krunski Dokaz 2015, posluži uz čuveno praseće pečenje.

Slast mesa začinjena je biberastim i vrlo živahnim prokupcem iz berbe 2016 koji je godinu dana proveo u srpskom hrastu. Godinu dana mlađi Zmajeviti 2017 iskazao je odlike toplije godine, više voćnosti, manje kiseline, ali i dodatne aromatske teme za razmišljanje. Konačno, bogat po svim pitanjima, aroma, tela, strukture, završnice, merlo Trag 2017 zamišljen kao vino za rastanak, zapravo je pozivnica da se što pre ponovi poseta. Bilo da su vam u sećanju ostali njegovi tanini, ekstrakt, sočne kiseline ili završnica što podseća na svilene bombone ukusa nara i šipka.

Okusi razliku, okusi prokupac, konferecija u beogradskom hotelu Radisson

Dva dana kasnije, nakon zanimljivih predavanja i diskusija tokom konferencije Okusi razliku, okusi prokupac u hotelu Radisson, te proslave Dana prokupca na Sajmu, da zaključimo: Ova će godina ostati zapamćena kao početak jedne nove priče o ovoj srpskoj autohtonoj sorti. Naš karavan osetio je taj potencijal da prokupac ipak može biti, ako ne još uvek veliko vino, a onda svakako na bliskom tragu istoga.

Posebno je zadovoljstvo bilo otkriti kako se prokupci Župe potpuno razlikuju od onih iz Vrnjačke Banje, iz Lozovika kraj Jagodine, iz Virtusa ili Vlaškog Dola i Despotike. I spoj sa hranom, totalni domačiniski etno pristup u Župi, brendirana slast zalogaja u Temetu, ili kombinacija savremene kuhinje i tradicionalnog pečenja u Despotici, sve su to delovi slagalice koja će neminovno prokupac ali i srpsko vinarstvo brzo izdići u očima svakog gosta.

Pa još kad od vrhunskog poznavaoca vina kakav je Saša Špiranec, inače i jedan od sudija na Decanteru, čujete da bi prokupac Breg 2017 vinarije Doja glatko dobio zlato u Londonu, slično mišljenje iznese i za prokupac vinarije Aleksandrović, te kaže da su Virtusov 733 i Grabakov Vivak vina za svetski respekt, nekako vam oko srca dođe toplo i milo.

Foto: Martin Candir, MIlan Kokeza