Dodeljene nagrade Velikog ocenjivanja

Učešće je na manifestaciji uzelo 138 vinarija iz svih srpskih rejona, prijavivši 481 etiketu vina što već sada predstavlja možda najmasovnije nacionalno vinsko takmičenje na prostoru bivše Jugoslavije, podseća predsednik Saveza Marko Malićanin koji je vršio nadzor čitavog procesa ocenjivanja, i najavljuje još više domete.

- Sa pozicije na kojoj sam se nalazio bio sam u mogućnosti da sagledam sve aspekte i moguće pravce napretka. Tehnički smo ocenjivanje podigli na viši nivo nego lane, softver usavršili gde je bilo potrebe. To je zaključak svih ocenjivača, gde naravno uvek ima mogućnosti za napredak pa verujem da ćemo dostići najviši nivo kakav se može naći u Evropi i svetu. Impozantan je bio broj uzoraka pri čemu se javila ideja da u budućnosti, u saradnji sa susedima možda pokušamo napraviti nešto ovakvo i na regionalnom nivou. Ocenjivanje je bilo objektivno, ocenjivači su odradili dobar posao. Najvažnije medalje su osvojila zaista dobra vina, i kao najbitnije, nije se desilo da loše vino dobije zlato. Pritom su iskočile neke male vinarije što je veoma zanimljivo, a na svakom se takmičenju dogodi da se neko zbilja dobro vino ne plasira visoko, ali to je normalno i niko ne treba to da doživi tragično. Generalno, jako sam ponosan na srpska vina.

I dok je gudački kvartet bojio atmosferu, šareni reflektori obasjavali atraktivne balerine koje se niz konopce spuštaju sa vrha zgrade u nekom plesu ni na nebu ni na zemlji, prisutni su uživali u većini trijumfalnih vina i razgovoru sa njihovim tvorcima, ali i sremskim mesnim i drugim đakonijama koje su neštedimice nudile članice više ženskih udruženja iz Šida i okoline.

Najviše medalja na ovom nadmetanju je ponela Vinarija Aleksandrović, pa i najviše zlata uz trijumf u kategoriji prirodno slatkih vina sa tramincem pod etiketom Trijumf kasna berba 2013 ali se njihova vina ove večeri nisu našla na štandovima, baš kao ni pobednik u konkurenciji crvenih vina od internacionalnih sorti, vinarija Vinis čiji je Merlot 2015 jedno od dva najbolje ocenjena vina.

Rskavac je autohoni vrh Srbije, Miodrag Rajković

Veliko zlato dohvatila je i Lastar Tamjanika 2019, no ni ovo vino nismo mogli da probamo, ali smo zato za utisak pitali Veselina Despotovića, predsednika Udruženja vinogradara i vinara Šumadije i vlasnika vinarije Despotika koja je zablistala sa četiri zlata i jedinim srebrom u konkurenciji roze vina, čime je po ukupnom uspehu odmah iza Vinarije Aleksandrović.

- Nisam brojao medalje, one i nisu najvažnije već da se promoviše manifestacija i vina. Da se domaća vina piju, da imamo relevantno ocenjivanje koje možda nije savršeno, ali može i hoće biti bolje. Dečije se bolesti moraju preležati, a ovde smo iz godine u godinu bolji, raste broj uzoraka i mislim da je ocenjivanje pun pogodak. Inače mi je posebno drago da nam je suvi roze Nemir 2020 dobio srebro. On naravno u komercijalnom smislu ne može da priđe polusuvom Nemiru od kabernea i prokupca, ali je meni upravo suvi roze omiljen.

Najbolja ocena za belo vino i veliko zlato otišli su u Sremske Karlovce i vinariju Vinum ali ne za grašac po kome su sve čuveniji, već za barikirani Chardonnay 2018. Tehnolog vinarije Jovica Urošević, pokušao je da nam otkrije tajnu zašto se ovo vino toliko dopalo žiriju i po čemu se razlikuje od prethodne berbe 2017, prve u Vinum premijum liniji.

-  Posle godinu dana u bariku, preko 10 meseci u tanku i još šest u boci, kad je odrađena malolaktika, ovaj je šardone iskazao svu svoju kompleksnost. Vinograd jeste dobar ali za razliku od prethodnog vina ovo je drugačije rađeno. Stajalo je duže u tanku, malo više na talogu, berba je bila drugačija, a i barici drugo punjenje te je uticaj drveta nešto manji, no zato smo dobili dodatnu eleganciju.

Princeps mehurići za uživanje, ekipa vinarije Deurić

Jedno od tri velika iznenađenja svakako je trijumf vinarije Kosović u konkurenciji roze vina sa etiketom Rose, kupažom nešto više od 60 procenata merloa i ostatak kabernea. Mladi vlasnik vinarije Bojan Kosović i njegova supruga prosto blistaju od sreće i pomalo neverice.

- Nadali smo se dobrom rezultatu, ali nikako prvom mestu u kategoriji. Vino je samotok, i ovo nam je prva nagrada koju smo ikada dobili za roze vino koje smo tek počeli da proizvodimo u poslednjih tri ili četiri godine. Zašto? Zato što su nam kupci tražili uglavnom bela vina, tako da sam neko priznanje pre očekivao za italijanski rizling – kaže Bojan i otkriva kako u ovom trenutku razmišlja da rizling ipak preimenuje u grašac.

Kategorija oranž vina iznedrila je novu zvezdu, vinariju Vučurević. Grašac B Belo vino iz berbe 2017 rađen u amfori iz Gruzije iskazao je neočekivano lepo telo, balans, eleganciju, strukturu sa 13% alkohola i trijumfovao u kategoriji.

- Prvo takvo vino smo napravili 2011. godine. Bilo je dobro ali napredujemo iz godine u godinu, gde je 2017 do tad bila najbolja, baš kao što će biti i ova prošla – tvrdi Risto Kunić, tehnolog  koji sa vinarijom Vučurević sarađuje već 17 godina. - Oranž je dobijen iz kompletne bobice koja u amfori fermentira pola godine. Meša se dok se ne stabilizuje, cedi a potom ide u italijansko hrastovo bure od 550 litara gde odležava godinu do 15 meseci, nakon čega se hladi i flašira.

Veoma razumljiv oranž Vučurević, tehnolog Risto Kunić

Vinarija u kojoj vlasnik Dragoslav Vučurević vina radi iz hobija proizvodi do 4.000 litara godišnje, a zavidan uspeh na ocenjivanju postigli su i sa kupažom vranac-hamburg.

Kad su penušavci u pitanju, kao da se unapred znao pobednik. Nakon srebra na Decanteru u Londonu, vrhunskih ocena u domaćim vinskim medijima, Brut Natur Princeps 2015 Deurić od sorte pino noar, trijumfovao je kategoriji.

- Potvrdu da smo „na krovu Srbije“ kad je u pitanju penušavac dobili smo i ovde – podseća Mitar Deurić vlasnik fruškogorske vinarije. - Ovog vina nema mnogo, ali mlada smo vinarija, u fokusu je kvalitet a da bi on postojao, ne možemo odmah krenuti sa velikim količinama. No kako vreme bude prolazilo, one će se povećavati uz zadržavanje kvaliteta.

Deurić je inače idejni tvorac ovog vina, a posebno naglašava kako je tehnolog Mirko Niškanović u saradnji sa čuvenim konsultantom Dominik Deltelom uradio sve ostalo:

- Mirko je istarajao da se uradi brut natur penušavac bez šećera, jedinstven i koji se ne dodvorava tržištu, a za čiji je nastanak bilo potrebno i dosta hrabrosti.

U Konkurenciji belih vina od lokalnih sorti, još jedna potvrda sposobnosti grašca da se igra sa godinama i na trenutak izvuče iz fioke onu ne baš uvek ispravnu poslovicu da je vino što starije, to bolje. Vista Hill White Reserve 2012, vino koje po mnogim mišljenjima lagano ulazi u legendu jer i dalje napreduje, trijumfovalo je sa zlatnom medaljom, samo korak ispred daleko mlađeg pratioca, grašca iz berbe 2020. U čemu je tajna uspeha „bele rezerve“, pitali smo vlasnika vinarije Vista Hill, Aleksandra Vinčića?

Vinarija Zmajevac i Zmajeviti prokupac Despotika, brdo zlata nad Šumadijom, Dragan Krgović i Veselin Despotović

- Iznedrila se nova izreka: Bez grašca nema udarca“ – smeje se on i napominje da iz berbe 2020 dolazi još brutalniji grašac. – Znači, nećemo stati na ovome koji je pobedio i dokazao veliki potencijal odležavanja. Iz poslednje berbe jedan deo držimo u inoksu, jedan deo u buretu od 2.500 litara, deo u bačvama od 500 i deo u baricima. Sve su to najbolja francuska burad jer želimo da napravimo grašac kao moderno vino, mešavinu inoksa i drveta u idealnom balansu. Biće to veliko vino koje spremamo za takmičenja. Uostalom, sad je to sve više stvar vinograda i tradicije a manje tehnologije i tehnike.

I upravo ovde pominjemo grašac koji je zauzeo drugo mesto u ovoj kategoriji kao treće veliko iznenađenje. Vinarija Šukac osvojila je zlato za vino Italijanski rizling 2020, koji je divne zelene boje, sveže mirisan na nosu, sa ozbiljnom završnicom i elegancijom gde buteljka staje 500 dinara. Ali je ova mala vinarija osvojila i zlato za Sauvignon Blanc 2020, te Merlot Barrique 2017, samo poen ispod velikog zlata, pa je u neku ruku šampion takmičenja iz off-a.

- Mi jesmo apsolutno nepoznato ime na sceni a za uspeh nam je javio prijatelj. Nismo ni znali da su izašli rezultati, bili smo bukvalno u šoku  priča mladi vlasnik vinarije Aleksandar Savić. – Jesmo priželjkivali nešto, ali ni blizu ovome. Istina, nama grašac, poznati klon SK 54 daje konstantan kvalitet, no 2020. godine je rod bio posebno dobar. To su nam rekli i kupci kojima dobar deo prodamo u rinfuzi. Priznajem da smo se u porodici dvoumili da li da na ocenjivanje pošaljemo berbu 2019 ili ovu, ali smo inače više naklonjeni mlađim vinima zbog svežine te smo se ipak odlučili za ovo, baš kao i neke naše kolege sa Fruške gore koje su takođe slale mlada vina. Evo, ovaj naš zlatni Merlot 2017 je za naše shvatanje, baš mnogo odležao (smeh).

Vinum Chardonnay 2018 je jedno od dva najbolje ocenjena vina Srbije

I za kraj smo ostavili pobednika u kategoriji crvenih vina od lokalnih sorti. Princ Rskavac 2017 župske vinarije Braća Rajković, iako se daleko manje pominje u medijima od velikog broja prokupaca drugih proizvođača, čini se da je dosta glatko odneo pobedu.

- Sve mediji mogu, i da vas izdignu i da obore – smeje se Miodrag Rajković. – Kod nas u Župi, mi smo zadržali ime rskavac jer se on tu gaji već sedam ili osam vekova. I gaji se rskavac, a ne prokupac. Prokupac je klon koji rađa mnogo više od rskavca a mi smo sad posle 200 godina kako se u našoj porodici rskavac proizvodi, došli do toga da dokažemo da je naš Princ i to baš rskavac, najbolje crveno vino Srbije.   |