Vinogradi Nuić: Bajka u kamenu

Trnjak ili trnak postojao je od davnina u vinogradima Dalmatinske zagore i zapadne Hercegovine. Ali, kako je negde u 19. veku Austrougarska propisala da će se u tom delu carstva za potrebe spravljanja vina u vinogradima saditi otpornija i blagorodnija blatina, trnjak je počeo da nestaje iz vinograda. I verovatno bi potpuno pao u zaborav da blatini, koja poseduje funkcionalno ženski cvet, nije bio potreban oprašivač. Tako je trnjak sveden na ulogu partnera u razmnožavanju i tek simboličnu prisutnost u vinima koja su izlazila na tržište kao blatina.

Vino je zajednički trud 

- Prva berba našeg trnjka na tržištu bila je iz berbe 2011. godine - kaže Josip Nuić, vlasnik vinarije koja velikim koracim zauzima sve značajnije mesto i u regionalnim okvirima. - Cilj s trnjakom je bio da sačuvamo tu staru sortu od izumiranja, jer su u hercegovačkim vinogradima polako počele da je zamjenjuju sorte iz Francuske i ostatka sveta.

U Vinogradima Nuić trnjak se proizvodi samo u premijum liniji i to svega šest do osam hiljada litara, u zavisnosti od godine. Pa ipak, iako daleko zaostaje za blatinom i žilavkom po količinama, baš to vino je u neku ruku postalo i ponos i zaštitni znak vinarije. Jer, trenutno po popularnosti trnjak je u zapadnoj Hercegovini već tu negde rame uz rame s blatinom i žilavkom.

Vinograd na položaju Dugolaze svedoči o upornosti da se loza uzgaja na kamenu

Trnjak 2017 Vinogradi Nuić, koji tek treba da uđe u bocu i do kraja godina izađe na tržište, donosi vino duboko ljubičaste nijanse, gotovo neprozirno, snažnih aromatskih tonova crnog bobičastog voća kroz koji se naziru i tercijarne arome kafe, čokolade, bibera. Iako izrazito ekstraktno, vino je u ustima pre svega elegantno i besprekorno harmonizovano tako da 16% alkohola ostaju ispod senzornih radara, a sve to krasi upečatljiva završnica. Ozbiljno vino s ozbiljnim potencijalom za odležavanje. Reklo bi se da trnjak ima zavidnu budućnost i da je na ovom primeru lako razumljivo i zašto!

Enolog Ivan Marinović je u vinariji od njenih početaka

 - Po mom iskustvu, trnjak daje moćnije vino jačeg tela, s više alkohola. Iako je i dalje nedovoljno istražena sorta, po potencijalu i nekim osobinama sličan je vrancu. Na drugoj strani, blatina ima više širine i razigranosti, daje lagano, pitko vino s notama crvenog voća, ali na dobrim polažjima i s redukcijom roda u vinogradu takođe možete od nje da dobijete i veoma moćno vino - priča enolog Ivan Marinović, koji je u Vinogradima Nuić od osnivanja.

- Možda zato što je trnjak osetljiviji na pepelnicu i trulež i daje manji prinos - zaključuje Marinović.Zašto su se onda u Austrougarskoj pre dva veka odlučili da prednost u crnom sortimentu ipak daju blatini?

Premijum vina s otiskom kamena na kojem nastaju

Kako bilo da bilo, Hercegovina nema razloga da se odrekne bilo koje od te dve sorte, ali ima sve razloge da razvija priču o trnjaku kao još jednom autentičnom vinskom dragulju ovog podneblja. 

Vinogradi Nuić nalaze se u mestu Crnopod, nedaleko od Ljubuškog, gde se privode kraju radovi na impresivnoj vinariji kapaciteta čak 650.000 litara. U objektu koji će 2023. godine, kada bude završen, predstavljati svojevrsni vinski svetionik tog dela Hercegovine, u moderno opremljenom podrumu prerađeno je iz prošlogodišnje berbe oko 200.000 litara vina. To je ozbiljan iskorak u odnosu na prethodne godine, a rezultat je ulaska u kooperaciju s lokalnim proizvođačem grožđa.

Od prošlogodišnjeg roda napravljeno je 200.000 litara vina

Trenutno Vinogradi Nuić poseduju 190.000 čokota na nekih 31 hektara krševite kamene podloge, gde dominiraju blatina i žilavka, sorte koje su vinski i definisale zapadnu Hercegovinu. Prvi njihov vinograd posađen je 2004. godine na lokalitetu Orlovac, oko 30.000 loza na sedam hektara, da bi četiri godine kasnije na tržište izašle tri prve etikete vina Vinogradi Nuić - Žilavka, Blatina i Blatina Barrique. Istovremeno je pripremljen i teren za spektakularni vinograd na položaju Dugolaze, na nekih 140 metara nadmorske visine.

U toj kamenoj pustošiji, gde se sada nalazi jedan od najspektakularnijih vinograda Hercegovine, uspevalo je pre toga tipično hercegovačko nisko rastinje: šipak, drač, vrisak, kadulja, smilje, smreka... Sve to, skupa s letnjom žegom i vrelinom kamena može već sada da se oseti u najboljim vinima s tog položaja.

Težnja ka ekološki tretiranom grožđu, Vlatko Nuić

- Kada smo lomili kamen za vinograd naišli smo na ostatke dve kamene ilirske grobnice koje smo restaurirali i ostavili u vinogradu - kaže Vlatko Nuić, sin vlasnika vinarije koji još studira agronomiju u Austriji. - Priprema tog terena bila je ogroman poduhvat, ljudi su govorili da smo ludi što uopšte ulazimo u tako nešto, ali je otac bio istrajan da ovaj jedinstveni položaj pretvori u vinograd. Danas se tu uz lokalne sorte blatinu, trnjak i žilavku, nalaze i internacionalne širaz, merlo, kaberne sovinjon i kaberne fran, ali i prvi pošip u Hercegovini.

Inače, čitav projekat pod brendom Vinogradi Nuić zasnovan je na dva principa, na težnji proizvodnje ekološki tretiranog visokokvalitetnog grožđa i proizvodnji vina oslonjenoj na tradiciju i savremenu metodologiju.

- Želja nam je da pratimo prirodu i njene zakone, da ne narušavamo ekološku ravnotežu i ne osiromašujemo tlo - kaže Nuić.

Ostaci ilirskih grobnica u srcu vinograda

Uz pomenuti trnjak, koji je ujedno i najnagrađivanije vino Vinograda Nuić, telo i dušu njihove proizvodnje čine već pomenuta blatina i žilavka, oba vina kao precizan otisak potencijala sorte i podneblja. Ovo posebno važi za etiketu Žilavka selekcija 2019, vino dobijeno od probranog grožđa s najboljih parcela. Punog tela, harmonično, s citrusnim i mednim tonovima koji se postojano provlače kroz fino izbalansirane kiseline i nekih 13% alkohola, vino poseduje prijatnu taninsku strukturu i izvesnu krematoznost podstaknutu odležavanjem u hrastu. Sva je prilika da će i berba iz 2020. godine, koja je još u velikim bačvama od 500 litara, doneti u najmanju ruku isto tako uspešno i zavodljivo vino.

Vinarija okružena kamenom, Josip Nuić

Što se blatine tiče, sa nekih 40.000 loza to je najzastupljenija sorta u Vinogradima Nuić. Godišnje od nje naprave od 50 do 70 hiljada boca vina u nekoliko kvalitetnih linija. Na vrhu su dve etikete, Blatina vrhunska i Blatina Barrique, gde ona s oznakom „vrhunska“ donosi pitko, harmonično i elegantno vino s obiljem crvenog voća i šljive, koje je u svakom pogledu dobar pratilac mnogih jela, dok je barik varijanta meditativnije vino s naglašenijim taninima, punim telom i pravim malim vrtlogom senzacija na nosu i u ustima, gde se smenjuju ribizla, čokolada, duvan, začinsko bilje, izvesni džemasti tonovi suve šljive...

- Ova je blatina nastala od najboljeg grožđa s najboljih položaja, s tim da smo pustili grozd da malo prosuši na trsu pre berbe - pojašnjava enolog Marinović, dodajući da blatinu po pravilu drže manje u bariku od trnjaka jer je to ipak nežnija sorta.

Bela reprezentacija Vinogradi Nuić

Vinogradi Nuić trenutno imaju čak 18 etiketa podeljenih u tri kvalitativne linije. Premijum kategoriju čine Trnjak, Merlot, Syrah i Cabernet Franc, pri čemu i vina od internacionalnih sorti imaju sasvim jasan pečat toplog podneblja.

U liniji vrhunskih vina nalaze se četiri crvene etikete, već pomenute Blatina Vrhunska i Blatina Barrique, te Cabernet Sauvignon i Merlot, četiri bela vina - Žilavka Vrhunska, Žilavka Selekcija, Pošip iz vlastitih zasada i Chardonnay iz otkupa - te dva rozea, polusuvi Let’s Go od blatine u frizante stilu i Trnjak Rose.

Konačno, tu je još i linija kvalitetnih vina: Žilavka, Blatina, Merlot i Cuvee Alter Ego.

Vina Vinogradi Nuić dostupna su od nedavno i u Srbiji

Glavno tržište Vinograda Nuić za sada su Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Nemačka i Kina, a manje količine idu u još nekoliko zemalja, uključujući odnedavno i Srbiju, gde se nalaze posredstvom firme Inova Smart & Simpe d.o.o. iz Šapca.

- Želim da istaknem kako smo prijemom naših vina u Srbiji veoma prijatno iznenađeni, posebno onih od autohtonih sorti - zadovoljno konstatuje Josip Nuić.

Sva je prilika da će priča Vinograda Nuić u Srbiji, i regionu nastaviti ubrzano da raste i u narednim godinama. Hercegovina to odavno zaslužuje!   |

Foto: Ivana Čutura i Nikola Matić