Salon vina Kragujevac: Srpska vinska pozornica

Rekordan broj izlagača s više od 500 etiketa ponudio je reprezentativan presek onoga šta se dešava na vinskoj sceni Srbije, a ovu uspelu manifestaciju pratile su i četiri odlične radionice na kojima su predstavljena Velika vina Šumadije, noviteti iz vinarije Temet u linijama Ergo i Tri Morave, vertikala šardonea iz vinarije Lastar, te kao prava poslastica sedam berbi višestruko nagrađivanog širaza Ten Barrels makedonske vinarije Chateau Kamnik.

Vinska istorija Srbije na jednom mestu, s otvaranja izložbe „Vinska kraljevska Srbija u 12 priča“

Počelo je dan ranije otvaranjem izložbe „Vinska kraljevska Srbija u 12 priča“ u spomen-kući Đure Jakšića. Izložena vina, stručna publicistika i artifakti su zapravo nukleus nekog zamišljenog srpskog Muzeja vina, za koji autor izložbe Zoran Rapajić veruje da bi trebalo da bude baš u Kragujevcu. U društvu poznatih vinara, te princa Mihaila Karađorđevića sa suprugom, bio je ovo prvi korak u realizaciji ovog poduhvata iza kojeg kao inicijatori stoje udruženje Wine Expert i Centar za razvoj vinskog turizma Srbije.

Po završetku svečanog otvanje izložbe, domaćini su na čelu s organizatorom Salona vina Kragujevac Zoranom Dragoljevićem Žoržom u prostoru Vinsko rakijskog Huba, koji se nalazi u podrumu kuće proslavljenog srpskog pesnika, pripremili originalnu večeru na kojoj su uz probrana šumadijska vina poslužena pojedina jela koja su svojevremeno bila prisutna na trpezi srpskih kraljevskih porodica.

Veliko interesovanje za radionice na 6. Salonu vina Kragujevac

Što se samog Salona vina tiče, u prostranim salama Hotela Kragujevac, koji od nedavno nosi četiri zvezdice, vinari su imali prilike da se podsete šta je to „staro normalno“, kada su posle više od godinu dana provedenih u raznim oblicima pandemijskih restrikcija konačno mogli publici na jednom mestu da predstave mnogo toga što trenutno imaju u podrumima.

Bilo je tu nekoliko značajnih noviteta, te veliki broj novih berbi već dobro znanih vina koja poslednjih desetak godina čine okosnicu aktuelne srpske vinske scene.

Tradicija vinske Župe, sa štanda vinarije Braća Rajković

Iz praktičnih razloga nije uputno na ovom mestu opisati sve što je tokom toplog junskog popodneva moglo da se vidi, čuje i proba na ovoj svojevrsnoj pozornici srpskih vina.  Zadržaćemo se zato tek na pojedinim segmentima.

Na talasu uspona vina od lokalnih sorti, u fokusu publike, barem one edukovanije, bila su vina od tamjanike i prokupca. Po običaju, tu su glavnu reč imale vinarije iz Župe i sa juga Srbije, pre svega Braća Rajković i Doja, čiji su prokupci Princ Rskavac 2018 Braća Rajković i Prokupac 2018 Doja upravo pokupili dvostruka zlata na nedavno završenom ocenjivanju u okviru Balkan International Wine Challange, a zatim i šumadijski Prokupac 2018 Aleksandrović koji je takođe dobio isto priznanje.

Najbolji srpski penušavac po mišljenju BIWC, Dina iz vinarije Vinum

Kada smo kod ocena BIWC, zasluženu pažnju na ovogodišnjem kragujevačkom salonu među srpskim izlagačima dobila je vinarija Vinum iz Sremskih Karlovaca, koja je donela penušavac od grašca Dina 2018, najbolje ocenjeno penušavo vino Srbije na tom nadmetanju, te mala organska vinarija Plavinci kod Grocke čija je tamjanika Selena 2020 dan ranije na tom istom ocenjivanju proglašena za najbolje organsko vino Balkana.

Prokupac koji osvaja, Kameničanka 2015 Milijan Jelić

Pored vinarija koje su u Kragujevac došle s najnovijim međunarodnim priznanjima, kada je reč o vinima od tamjanike i prokupca, s posebnim zadovoljstvom istakli bi prokupac iz okoline Valjeva Kameničanka 2015 vinarije Milijan Jelić, nedavno pušten na tržište, te stilski raznovrsne, moderne i originalne prokupce i tamjanike vinarije Temet.

Susret na vrhu, vlasnik vinarije Temet Nebojša Aleksić i organizator Salona vina u Kragujevcu Zoran Dragoljević Žorž

Kvalitet i kontinuitet u vinima od ove dve najpopularnije domaće sorte (ponovo) su pokazali Podrum Čokot, Yotta, Zmajevac, Despotika, Spasić, Ivanović, Minić, Lastar, Vila Vina, a sve više pažnje privlače u tom segmentu i vinarije Grabak i Fragaria.

Crna tamjanika iz Šumadije, vinarija Zmajevac

Kada se govori o autohtonim belim vinima Srbije, sada već posebno mesto u tom nizu zauzimaju macerirana organska Tamjanika MV iz Stalaća i, kao jedno od najprijatnijih iznenađenja ne samo ovog festivala, njihova kupaža sorti smedervke i župljanke iz 2018. godine, takođe rađena u stilu dugo maceriranih organskih oranž vina.

Zajedno do uspeha, Radovan Đorđević iz Podruma Čokot na štandu Vinarije manastira Bukovo

Sve popularniji grašac, odnosno italijanski rizling kako je do nedavno uglavnom nazivana ta sorta kod nas, počinje ozbiljno da konkuriše za sada nedodirljivoj tamjanici kao omiljeno belo vino Srbije. Pored Vinuma, koji se izgleda našao na vrhu tog novog talasa srpskog grašca, pažnju je gotovo neočekivano privukao i grašac niške vinarije Malča koji je s berbom iz 2017. godine čak uspeo da se nađe među pet najboljih belih vina Srbije na ocenjivanju pod patronatom Saveza vinara i vinogradara Srbije ove godine!

Kaberne fran za ponos Srbije, štand vinarije Đurđić

Od vina drugih lokalnih srpskih sorti, Smedervka iz Podruma Janko iz berbe u berbu pokazuje sve jasnije obrise u kom pravcu bi ta priča mogla da se razvija, a posebnu pažnju u segmentu originalnih srpskih vina zavređuju probusi iz vinarije Đurđić i njihova sveža, cvetno razigrana neoplanta. Inače, ta vinarija iz Sremskih Karlovaca posledjih godina skrenula je pažnju vinima od ovde sve popularnije sorte kaberne fran.

Naravno, u centru interesovanja najšire publike na ovakvim skupovima uvek se nalaze vina iz tri vinarije najzaslužnije za preporod srpskog vinarstva s kraja prošlog stoleća: Radovanović, Aleksandrović i Kovačević. Svaka od njih donela je u Kragujevac dosta toga što ih je učinilo najprepoznatljivijim vinarijama u Srbiji danas, od vrhunskih kabernea vinarije Radovanović iz Krnjeva, preko dobro znanih vina s etiketom Trijumf vinarije Aleksandrović i šardonea Kovačević.

Pino noar koji je dobio mali kultni status u Srbiji, Kosta Botunjac

Poslovično izazovan, pino noar je idealno vino za pokazivanje i dokazivanje među srpskim vinarima. Tu priču su prve ozbiljno ovde načele vinarije Milijan Jelić, Aleksandrović i Kovačević, a danas im se s dosta uspeha pridužuju Lastar i Virtus, ali pre svih Kosta Botunjac čiji je Pinot Svetih ratnika i ovaj put bio izbor mnogih poznavalaca vina.

Govoreći o crvenim srpskim vinima, priča nikada nije kompletna bez negotinskih vinarija Matalj, Bukovo, Aglaja i Raj, čiji su kabernei, gamei i crne tamjanike među najautentičnijim vinima Srbije uopšte.

Među premijerama na Salonu trebalo bi istaći Zlatno runo 2017 Janko, kojeg je vlasnik vinarije Dragan Vasić s ponosom otvorio pred posetiocima. Iz godine koja je generalno bila veoma dobra za crvena vina u Srbiji, ovaj skladni kaberne nastavlja liniju bogatih, ekstraktnih i snažnih vina (15,7% alkohola) iz ove smederevske vinarije koja je svojevremeno donela Srbiji i prvi regionalni trofej s Decantera bordoškom kupažom Stari zavet 2011.

Na žalost, poznata vinarija Erdevik iz Šida nije donela novu berbu nedavno na Decanteru platinom ovenčanog šardonea Omnibus Lector, ali su zato bile predstavljene nove berbe sovinjona Ex Catedra 2017 i širaza Stifler’s Mom 2017, oba vina vredna najveće pažnje, kao i prošlogodišnju berbu već godinama jednog od najboljih roze vina Srbije Roza Nostra 2020.

 Premijera kabernea Zlatno runo 2017 iz Podruma Janko, Dragan Vasić, vlasnik vinarije Podrum Janko, sa suprugom

Posebno poglavlje među srpskim vinima predstavljaju sovinjoni. Ima ih praktično iz svih vinogorja, a među brojnim etiketama prisutnim u Kragujevcu, uz pomenuti Ex Catedra 2017 Erdevik, te dobro znane sovinjone Aleksandrovića, Podruma Janko i Kovačević, prava je šteta što odličan Sauvignon Blanc Kraljevske vinarije iz Topole prolazi već godinama nedovoljno zapažen među publikom. Što se nas tiče, ovaj iz 2019. godine degustiran u Kragujevcu ulazi u red trenutno najboljih belih vina u kategoriji odnosa cene i kvaliteta.

U tom segmentu istiću se sve više i vina velikih srpskih vinarija Rubin i Drašković, koja na domaćem tržištu ozbiljno potiskuju direktnu konkurenciju iz regiona.

Baš kao i u slučaju Kraljevska vinarije, među vinarijama prisutnim na Salonu koje zavređuju veću pozornost tržišta valja izdvojiti vinarije DeLena iz Lipovca, čija kupaža sovinjona i semijona 70/30 iz poslednjih nekoliko berbi redovno ulazi u red najboljih belih vina Srbije, male vinarije Trilogija, koja identitet gradi kroz vina od sorte merlo, te Art Wine iz Grošnice kod Kragujevca koja je ponovo pokazala izuzetan potencijal crvenim kupažama iz 2017. godine Sumarum i Argument.

Nova zvezda na vinskom nebu Srbije, vinarija Eden

Od sasvim mladih vinarija Srbije, Eden iz Ranilovića je s vinima od šardonea i sovinjona već stekao vernu publiku, što je moglo da se uoči i ovaj put, a za mnoge je možda i najprijatnije novo ime u Kragujevcu bila vinarija Draganić iz Lipovca koja je predstavila vino od malo poznate češke sorte palava pod etiketom Profil i valjda jedini ovdašnji sanđoveze Miracolo! Valja držati na oku i vina iz vinarije Arhangel s Palića koja je vinom Uriel udahnula novi život nekada kod nas izuzetno cenjenoj sorti muskat krokan.

Sve u svemu, srpska vinska scena je i dalje u velikom zamahu, što je i ovaj Salon vina Kragujevac jasno pokazao.

Vrhunska vina Severne Makedonije, na štandu Tikveša

Od gostiju iz regiona Tikveš ja na svom štandu, uz već uveliko etablirana vina visoke klase Barovo, Bela voda i Domaine Lepovo imao i nekoliko uzbudljivih noviteta iz njihove francuske vinarije Chateau de Gourdon, belu kupažu pet sorti Fontaine du Sud i stopostotni grenaš Terrasse au Soleil, oba vina uskoro dostupna i u Srbiji.

Ekskluzivna skopska vinarija Chateau Kamnik, jedna od najprestižnijih u regionu, uz čitavu paletu vrhunskih belih i crvenih vina nagrađivanih širom sveta, premijerno je u Srbiji predstavila za ovo podneblje egzotično vino od popularne južnoameričke sorte Carmenere iz berbe 2019, koje je već sada pravi mali hit među ovdašnjim ljubiteljima vina.

Još dve makedonske vinarije imale su i te kako dosta toga da pokažu u Kragujevcu: Stobi, koji uvek privlači pažnju s vrhunskim vinima iz linije Private Reserve, već godinama u samom regionalnom vrhu u odnosu cene i kvaliteta, i Bovin sa svojim nadaleko poznatim i autentičnim južnjačkim vrancima.

Alfa i omega crnogorske vinske scene, štand Plantaža

Konačno, crnogorska vinska scena već po pravilu sagledana je kroz stilski raznovrsna vina Plantaža, od razigranih letnjih belih i penušavih vina, do crvenih perjanica kuće s etiketama Stari podrum, a publici se predstavila i vinarija Knežević iz Golubovca kod Skadarskog jezera, apsolutni šampion MonteVino 2018, koja reputaciju gradi na vrancima iz sopstvenih zasada.

Ako bi s ovogodišnjeg Salona vina Kragujevac izdvojili samo jedan utisak onda bi to mogla da bude konstatacija da ni korona nije uspela da zaustavi vinski uspon regiona u poslednjih godinu dana. Priča se nastavlja...   |

Foto: Ivana Čutura