Putovanje Vinskom cestom Hercegovine (1. deo)

Putovanje Vinskom cestom Hercegovine (1. deo)

Hercegovina, a samim tim i Vinska cesta Hercegovine veoma je specifična po sortimentu gde žilavka najširim diverzitetom ujedinjuje i spaja vranac iz Trebinja na krajnjem istoku regije, do blatine, trnjka, ponešto plavca malog i plavine iz Čitluka na najdaljem zapadu ovog jedinstvenog vinsko-istorijsko-kulturno-prirodnog teroara. Svu raznovrsnost gastronomije, bogatu istoriju, divne ljude optimističkog duha, a pre svega velike vinske potencijale otkrilo je sredinom avgusta grupi novinara Media Fam putovanje ovom „cestom“ u organizaciji USAID.

Hercegovačke vinske ceste oformljene su 2003. godine, dok je kao proizvod Vinska cesta Hercegovine zvanično otvorena u proleće 2007. godine obuhvatajući opštine Čitluk, Ljubuški, Mostar, Čapljinu, Stolac i Trebinje, prolazeći uglavnom dobrim asfaltom kroz brdovite predele što okružuju plodne zaravni i polja često ispunjena znatnim površinama pod lozom.

Mirna Jelacic Direktor USAid
Projekat Vinske ceste Hercegovine biće deo evropske kulturne rute loze i vina Iter Vitis, direktorka USAID Mirna Jelačić

Nekada su to besprekorno uređeni vinogradarski položaji, drugi put zaboravljeni i većinom devastirani vinogradi ovde skrajnutih sorti poput smederevke, popularne i sađene u doba industrijskog vinarstva. Tridesetak manjih i većih vinarija nude sve bolja vina ali i zanimljive priče, dok je vinski turizam u velikom uzletu sudeći po novitetima koje smo tokom tri dana otkrivali.

Zanimljivo putovanje započeto iz Mostara, a završeno na Salonu žilavke u Vinskoj galeriji Vukoje u Trebinju, osmišljeno je od strane organizatora da prikaže glavne hercegovačke vinske atrakcije. Neke, poput Kamenih vinograda u Čitluku ili Carski vinograd u Ušću kraj Trebinja odavno su poznate, međutim obilaskom vinarija Marijanović,  tek otvorene Carski vinogradi Mostar, vinske zadruge Daorson, male vinarije Anđušić, manastirske vinarije Tvrdoš, te uživanja u Carskom vinogradu Radovana Vukoja, odakle je slava žilavke još u doba Austrougarske zapravo potekla, slika hercegovačkog vinarstva gotovo da je zaokružena.

vinarija marjanovic 003
Vinograd vinarije Marijanović

U Služnju nadomak Čitluka i Međugorja izdigla se iznad mora krečnjaka nova zgrada vinarije Marijanović. Iako iznutra još nedovršena već sad otkriva impozantne gabarite hotela na tri sprata namenjena smeštaju šezdesetak gostiju. Palme i četinari pred ulazom u objekat podsećaju da smo svega nekoliko desetina kilometara udaljeni od obale mora ali oči posebno raduju besprekorno posloženi redovi vinove loze.

Posmatrani sa vidikovca koji će svakako jednoga dana biti udarno mesto za uživanje u pogledu koji daleko dopire, tik uz zidine vinarije prostiru se 2,5 hektara žilavke, blatine, kaberne sovinjona i širaza, od kojih su prvi čokoti posađeni 1994. godine.

vinarija marjanovic 008 A
Josip Marijanović: Uz žlavku i blatinu, širaz i kaberne spremno dočekuju goste u novom objektu

Josip Marijanović koji vodi čitavu savremenu priču i njegov mlađi brat, četvrta generacija vinara iz porodice, danas nastavljaju ono što je otac Drago, enolog i dugogodišnji direktor Vinarije Čitluk započeo. Osim formiranja čuvene plantaže u Kamenim vinogradima, Marijanović je i začetnik uzgoja sorte širaz kao i osnivač jedne od prvih privatnih vinarija u BiH, dok je njihova perjanica „33“, kupaža podjednakih delova blatine, širaza i kabernea, odležala 18 meseci u drvetu, vino koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim, Naprotiv!

- Cilj nam je da vinarija Marijanović postane najželjenija turistička destinacija ne samo ovog kraja – otkriva Josip najavljujući i skoru izgradnju bazena kraj vinarije koja godišnje proizvede oko 30.000 litara.

vinarija marjanovic 014
Sveža žilavka ushićuje na prvi gutljaj a Selekcija ostaje u pamćenju

Lepršava i sveža, do prskanja potentna i dovoljno mineralna Žilavka 2020, rađena iz samotoka na uštrb kvantiteta, posebno prija u vrele dane i uz meze sa daske u prostranoj i lepo uređenoj degustacionoj dvorani koja još miriše na novo. Blatina odležava najmanje godinu dana u drvetu, u početku je to bosanski i nešto francuskog hrasta dok od ove godine sledi prelazak na slavonski iz koga je složenije vino Žilavka Selekcija.

Suvi Rose, zanimljiv je ne samo kao kombinacija blatine, širaza i plavka već i po tome što na nosu izaziva slast aromama livenih bombona dok nudi ukus daleko bliži crvenim bobicama. Novitet, Blatina Barrique 2017, rađena u svega 900 boca a zbog mraza 80 procenata redukovana na čokotu, odležala je dve godine u hrastovini. Sa 15% alkohola, što je možda prva takva blatina na tržištu, privukla je veliku pažnju snažnim koncentratom i složenošću.

vinarija marjanovic 017

Konačno, direktno iz tanka probali smo i merlo Grand Selection 2017 koji je macerirao punih 40 dana zbog čega su se alkoholi popeli i preko 15% ali su lepo harmonizovani u ovom  ozbiljnom vinu koga ima svega 600 boca.

Spuštanje iz Čitluka ka Mostaru i vijugavoj hladnoj Neretvi otkriva ogromne nasade loze i tri kotline oko najmnogoljudnijeg grada Hercegovine, tog kulturno-istorijskog dragulja. Cilj nam je ipak lozno nasleđe vekova, 12 kilometara od grada udaljeno mesto Gnojnice i vinarija Carski vinogradi Mostar koja će zvanično biti otvorena tek dan-dva kasnije.

Emporija Carski vinogradi 002
Na vinskoj baštini vekova, vinarija Carski vinogradi Mostar

Ovde se na oko 100 hektara kamenitih terena u vino nekada pretvaralo grožđe namenjeno carskom austrougarskom dvoru. Vinariju Carski vinogradi osnovao je kao enološku stanicu car Franja Josif 1886. godine „za sopstvenu upotrebu“ nakon što su čuveni bečki enolozi posle detaljnih analiza zaključili kako lokalne autohtone sorte blatina i žilavka poseduju enormni vinski potencijal. Tu će biti središte blatine, a žilavke u Carskom vinogradu kod Ušća, u istočnoj Hercegovini, odlučeno je tada na najvišem evropskom nivou.

Emporija Carski vinogradi 002
Ekipa USAID Media Fam putovanja Vinskom cestom Hercegovine

No, žilavka ovde ni najmanje nije zapostavljena što s radošću potvrđujemo posle svake probane etikete. Uostalom, žilavka i blatina iz ovog kraja namenjene carskom nepcu ubrzo osvajaju vinski svet i brojne prestižne nagrade. Zlatno doba ovih sorti posebno je evidentno tridesetih godina prošlog veka kada na vinskim salonima i sajmovima u Barseloni i Parizu žilavka i blatina bivaju nagrađene brojnim zlatnim i Grand Prix priznanjima.

Nova era ovih vina nastaje pre nekih četiri-pet godina od kada sa Decantera u Londonu stižu prve zlatne medalje a potom i platinasta odličja u Hercegovinu. Uzrok tome je sve bolja tehnološka opremljenost ovdašnjih podruma, ali i direktan zaokret ka čarima vinskog turizma.

Emporija Carski vinogradi 017
Vlasnik vinarije Carski vinogradi Dženan Pekušić

Upravo je to evidentno u vinariji Carski vinogradi koja je na tržištu nekih osam godina ali poseduje bogatu istoriju, a novi objekat samo što nije primio prve goste. Sa jedne strane vinarije su smeštajni kapaciteti, 12 apartmana, sa druge otvoreni bazen, dok se u vinski podrum ispunjen najsavremenijom opremom ulazi dugim stepenicama kroz ambijentalno osvetljeni tunel. Vlasnik vinarije Dženan Pekušić otkriva da će deo fokusa svakako biti i na voćnim likerima te lozi od žilavke.

Emporija Carski vinogradi 022

Ne previše prostrana degustaciona sala iznad proizvodnog dela odeljena staklenim zidovima omogućava osećaj da ste deo čitavog tog procesa stvaranja vina dok uživate u kombinaciji lokalne gastro ponude sa ovim vinima koja fermentišu u velikim bačvama od bosanskog hrasta i u više od 40 barika od istog drveta. Jer, ispostavilo se da inostrano drvo odaje previše uticaja u vinu.

Rose Saumon od čiste blatine iz linije svežih vina Emporia, imenom i bojom asocira na lososa. Iz iste linije je i Vranac, kao i Žilavka i Blatina već okićene bronzom sa Decantera. Identičnu markicu nosi i Blatina Limited Edition koja odležava dve godine u bariku kao i Žilavka Limited Edition nagrađena srebrom, no u ovom trenutku svakako je barikirana Žilavka Selection 13 perjanica kuće. Crveni Cuvee sastoji se od najvećeg dela sorte trnjak uz ućešće merloa, širaza, vranca i kaberne sovinjona. U vinogradu na ukupno 37 hektara postoji i sorta šenin blan što je retkost u BiH, a vina potpisuje enolog Josip Martinović.

Emporija Carski vinogradi 024

Nakon doživljaja luksuzne i moderne vinarije kraj Mostara put nas vodi u Stolac, grad slavne prošlosti nikao na mestu ilirskog grada Daorsona ali i rimskih i potom osmanskih naseobina.

Šta nas je tu sačekalo pročitajte u drugom delu putovanja Vinskom cestom Hercegovine.  |

Foto: B. Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama