Putovanje Vinskom cestom Hercegovine (2. deo)

Dočekuje nas hercegovačka zakuska uz čaše vina u najvrednijem delu ove priče, vinogradima u mikro-oblasti zvanoj „pjana brda“, poznatoj već više vekova po vrhunskoj lozi i vinu. Ipak izraz „pjana“ vezano je više za voće jer je u neka ranija vremena bilo veoma teško nositi u polje dovoljne količine vode pa bi ljudi žeđ gasili voćem koje bi na visokim temperaturama fermentisalo i pretvaralo šećere u alkohol, što je opet, naravno, izazivalo određene efekte kod konzumenata.

Pravi je hedonizam u vinogradu piti Daorson vina zadrugara iz Stolca

Okruženi lozom i šumarkom, u hladu senice sa kamenim grilom i priključenim frižiderom, što ukazuje da je to neka vrsta degustacione sale na otvorenom, upoznajemo domaćine i saznajemo da je Daorson prva i jedina vinarska zadruga tog tipa u BiH. Ona predstavlja zajedničke napore 15 zadrugara (11 registrovanih), različitih nacionalnosti koji proizvode vrhunska vina od čiste žilavke i blatine od kojih neka 24 meseca odležavaju u barik bačvama.

Kapacitet zadružne vinarije je oko 60.000 litara, godišnja proizvodnja 35.000 boca, a pod zaštitnom markicom, brend-znakom drevnog broda nalaze se linije blatine i žilavke sa zaštićenim geografskim poreklom Pinnes kao i Kora gde je blatina barikirana u slavonskom hrastu, a žilavka Selekcija. Prema rečima domaćina njihova žilavka je na sajmu Vinitaly svojevremeno svrstana u jedno od tri najbolja sveža bela vina no ovde se, nažalost, jeftinija rinfuza i dalje mnogo traži.

Marinko Bošković je na čelu prve i jedine vinske zadruge u BiH

Marinko Bošković je direktor zadruge i nalazimo se upravo na njegovom imanju sa oko 7.500 čokota loze gde nekih 4.000 otprilike ide na jedan hektar dok zadrugari ukupno obrađuju oko deset hektara. Njegov je posed najveći, najmanji ima oko 1.500 loza, a pojedini nasadi datiraju iz 1945. godine.

Početkom godine zadruga je dobila u koncesiju deo devastiranih vinograda, otprilike dodatnih osam hektara gde će, ako bude sreće, nići pogon zajedničke vinarije. Ti devastirani vinogradi su deo od 75 hektara površina pod lozom nekadašnjeg Podruma Stolac koji je nastao na Hepok nasleđu a veliki deo sortimenta uz žilavku činila je smederevka koja danas očito nije na ceni.

Daorson vina u slavu prohujalih milenijuma

U zadruzi napominju da su vina oduvek postojala ali im je nedostajao identitet koji se upravo traži kroz brend Daorson gde je Pines bio vođa ratnika ilirskog plemena Daorsi. Pleme je uništeno u borbi sa Damatima početkom novog doba a upravo je na ovim prostorima nađen njegov šlem probijen kopljem koji se danas čuva u sarajevskom muzeju.

Zadruga je u Stocu koncentrisana u jednoj zgradi. Tu je pogon vinarije u kome vlada velika vrućina ali kažu nam da vinu to ne smeta jer su tankovi sa kontrolisanom temperaturom. Uz vinariju je zadružna vinoteka i prodavnica lokalnih proizvoda u etno stilu, ali i svojevrsni Pinnes Pub apsolutno posvećen ovim vinima koji nudi originalan ambijent za degustaciju vina i lokalnih specijaliteta.

Gorčin Dizdar, očuvanje poetike i estetike izvorne BiH u spomen kući Maka Dizdara

Stolac nam na rastanku pruža i kulturno-umetnički pozdrav, imamo čast da nas u Makovu Hižu, spomen kuću velikog pesnika iz ovog grada Maka Dizdara uvede njegov unuk Gorčin Dizdar, jedan od organizatora putovanja. Na izlasku iz grada nevelika kuća u hladu smokava i nara nudi galerijski deo posvećen pesniku ali i hercegovačkim stećcima koje je proslavio poezijom, kao i sobu sa njegovim radovima i memorabilijama.

Trenutak da se uz ledeni sok od nara podsetimo zbirki Kameni spavač ali i Modra rijeka koju su sarajevski Indexi ukomponovali u note da stvore jedan od značajnih albuma jugoslovenske muzičke scene.

Grupni portret ekipe na travnjaku Makove Hiže

Na pola puta do Trebinja u mestu Dračevo iznad plodnog Popovog polja, u okviru gostionice kraj asfalta nalazi se zakriljena lozom, puzavicama i mediteranskim rastinjem mala, seoska vinarija Anđušić. Iznikla je iz jedne gotovo sasvim ne-vinske priče, a njenu istoriju saznajemo od šarmantnog i nadasve gostoljubivog vlasnika i vinara.

U prostranoj degustacionoj sali koja komforno prima više desetina gostiju da uživaju u lokalnim sirevima i pršuti, ali pre svega neočekivano dobrom vinu. Mladen Anđušić, po struci građevinski inženjer, otkriva nam uz hrskavu Žilavku 2019 da je pre više od sedamdeset godina rođen baš u ovom selu.

Šarm diplomiranog građevinara prelio se u vinski podrum na najbolji način, vlasnik vinarije Mladen Anđušić

- Kad sam se penzionisao video sam da nisam ja za grad i osetio kako selo plače zamnom – veli Mladen.

Vratio se na očevinu, poveo i sina sa sobom te su 2005. godine počeli da grade vinariju i sade vinograde tu gde su već imali hiljadu loza, baš kao i svi ostali u selu. U početku Vukoje je malo pomogao ali se potom enološki uticaj preselio u Čitluk odakle je bivši direktor HEPOKa Dujmović Zdravko navigavao izgradnju kompletne vinarije od 20.000 litara. Konačno je ta saradnja prešla i na polje enologije pa je Dujmović i dalje konsultant koji budno prati razvoj vina, a da je saradnja plodna govori činjenica da je prva žilavka koju su zajedno napravili, jedne godine u Trebinju proglašena najboljom u Hercegovini.

Na stolu je slasna gastronomska tradicija Hercegovine uz sjajna vina Anđušić

Danas je svaka godina i berba zabeležena u nekoj od dve debele knjige koje Anđušić uredno vodi za svoja dva hektara gde po pola uspevaju žilavka i vranac koji ovde geografski smenjuje blatinu. Žilavka 2020 iz tanka još je bolja, ekstraktivnija, jača i herbalnija od godinu dana starije koju pijemo iz boce i koja i sama spada u sam vrh kvaliteta sa mineralnošću kremena, dok je Vranac 2016 softano i pitko vino.

Vreme je da se krene dalje, prema manastiru Tvrdoš, njihovom nadaleko čuvenom vinskom podrumu i trećem nastavku putovanja Vinskom cestom Herecgovine.   |

Foto: Boban Vidović\

Putovanje Vinskom cestom Hercegovine (1. deo)
Putovanje vinskom cestom Hercegovine (3. deo)