Hercegovci u Gildi

Šarenolik line up sastavljen od vina nastalih uglavnom od lokalnih, autohtonih sorti žilavke, vranca, blatine, pokrio je sve cenovne razrede i stilističke pravce pa se veoma jasno mogao steći opšti utisak ukupnog tržišnog potencijala hercegovačkih vina. 

Upravo je to nakon penušavca vinarija Zadro kao pića dobrodošlice, u oficijelnom delu ilustrovalo još deset etiketa deset raznih vinarija iz istočnog i zapadnog dela Hercegovine čiji su predstavnici predvođeni predsednikom Grupacije vinara i vinogradara BiH Radovanom Vukojem, svojim prisustvom bili na raspolaganju beogradskim somelijerima, javnim ličnostima, uvoznicima vina i distributerima. 

Tokom večeri su ovi vinski poslenici u velikom broju neformalnih razgovora dodatno približavali pojedinosti svojih pristupa vinarstvu i skretali pažnju na specifičnosti trebinjskog i mostarskog vinogorja.

Jedno od najvažnijih zapažanja u vinima ove večeri odnosilo se na autentičnost hercegovačkog teroara skovanog u kamenu i velikom broju sunčanih sati. Ova dva faktora inkorporirana u lokalne autohtone sorte su gotovo svim vinima dala izrazitu punoću tela, nešto više procente alkohola i specifičan aromatski spektar naklonjen, uglavnom, nešto zrelijim voćnim tonovima.

Upotrebna vrednost predstavljenih vina prikazana je kroz uparivanje sa pet specijaliteta gde su po dva vina spajana u svakom od sledova koji su izlazili iz kuhinje restorana Gilda.

Iz ugla objektivnosti, prikazani aduti vinarija Podrumi Vukoje 1982, Podrum Ostojić, Veka Vilinka, Vinarija Anđelić, Podrum Tolj, Hepok, Škegro, Podrum Andrija, Podrum Manastira Tvrdoš i Vinarije Čitluk, prikazali su dovoljno konkurentnosti u gotovo svakom segmentu tržišta od penušavih, laganijh belih aperitivnih vina, preko odležalih i dugo maceriranih oranža pa sve do elegantnih i moćnih crvenih vina.

 - Malo je regija koje u svom imenu sadrže reč vino kao Hercegovina i gde je ono znak raspoznavanja najmanje 2.000 godina. Još od doba Ilira loza je kao biljka duboko utkana u stil života i kulturu naroda Hercegovine - kaže predsednik Grupacije vinara i vinogradara BiH Radovan Vukoje. - Strateški cilj promocijama koje su se krenule dešavati prvo u Zagrebu, Istanbulu, sad u Beogradu, a sledi i jedna u Sarajevu je pozicioniranje i bolja vidljivost hercegovačkih vina koja su inače jako dobro primljena i ocenjena bilo gde da se pojavljuju a prisutna su na tri kontinenta gde osvajaju vrhunske nagrade na najbitnijim svetskim festivalima i sajmovima.
Upravo smo taj kapacitet i potencijal večeras prikazali u restoranu Dejana Bodiroge Gilda koji nas je maksimalno podržao visokim kvalitetom hrane. Ideja je bila da prikažemo što više naših autohtonih sorti u prvom redu žilavku, ali i blatinu, trnjak, odomaćenu sortu vranac, međutim i mnoge internacionalne kao što su šardone, kaberne, širaz, crni pino, merlo koje na našim prostorima daju odličan kvalitet i proslavile su hercegovačka vina širom sveta. Od krajnjeg istoka, Carskih vinograda i Trebinja do Ljubuškog na zapadu ukupno posedujemo oko 5.000 hektara vinograda, najviše žilavke, a svaka je opština ili grad uključena u taj vinogradarski i vinski rejon.

Po završetku oficijelnog programa degustacije kome je prisustvovao veliki broj poznatih lica iz kulturnog i javnog života Beograda izneta su retka arhivska vina iz hercegovačkih podruma uz raritetne magnume Carske žilavke i boce još većeg volumena.

Posebno su od strane gostiju apostrofirane etikete Carsko vino 2015 Vukoje, Svježa žilavka 2020 Vilinka i Cabernet Sauvignon 2017 Manastira Tvrdoš, a dok čekamo na konkretne reakcije uvoznika reklo bi se da su Hercegovci više nego ikada ranije spremni da punom silinom kvaliteta vina istupe na srpsku vinsku scenu.  |

Foto: Boban Vidović