Magaza: Vinarija u kojoj se rađaju vinogradi

Magaza: Vinarija u kojoj se rađaju vinogradi

Obišli smo vinariju Magaza u selu Velika Drenova osnovanu 2015. godine na bedemu tradicije porodičnog podruma iz 1946. godine. Prema važećoj podeli vinarija pripada rejonu Tri Morave i čuvenom Trsteničkom vinogorju, po mnogima jednom od najboljih u Srbiji. 

No, to je samo početak priče i rešenja enigme: „Ako se vino rađa u vinogradu, gde se rađa vinograd?". Poseta Bojanu Milanoviću, mladom vlasniku Magaze, dala je više nego zanimljiv odgovor.

Vinarija Magaza 007
Duša i srce Magaze, Bojan i Dragica Milanović

Selo Velika Drenova i pored očiglednih znakova da je zlatno doba odavno prošlo i dalje poseduje originalni etno šarm nekadašnje jugoslovenske varošice. Pogotovo kada se uskim putevima zađe među domaćinske kuće i po koju još uvek postojeću magazu. Možda silueta impozantnog manastira Svetog Ilije iz 14. veka, a poslednjih godina u potpunosti obnovljenog, udaljenog svega kilometar i nešto od podruma Milanovića najavljuje bolju budućnost, tačnije povratak u dane stare slave i sjaja, ne znamo. Ali ona Magaza koju smo mi tražili, još sveže sređene fasade i velike drvene kapije, spremno nas dočekuje.

manastir Svetog Ilije Velikoa Drenova
Istorija i tradicija, manastir Svetog Ilije u Velikoj Drenovi

- Magaza ima i danas. To je turcizam koji označava dugačku zgradu u kojoj se čuva vino, rakija, brašno, krompir, žito, poljoprivredni alat i oprema. Tih starih kuća koje narod tako zove ima i danas. Ljudi me prekorevali što nisam vinariju nazvao po prezimenu, ali ima dosta Radovanovića, Kovačevića, pa i Milanovića ima, i zato sam prelomio da se vinarija zove prema onome što izvorno i jeste bila, magaza – poučava Bojan dok obilazimo prostrane odaje vinarije u nivou zemlje nestrpljivi da saznamo kako uspeva da spoji rad u vinariji i rasadniku.

> Magaza je pravi iskonski primer spoja vinarstva i kalemarstva

Jer Velika Drenova je čuvena po proizvodnji kalemova od kojih nastaje loza, od koje nastaje vino, a Bojan i njegova porodica su spojili početak i kraj vinske priče, verovatno već vekovima na ovom prostoru. Selo poznato po vinogradima na okolnim brdima počelo je da se spušta u dolinu ka Zapadnoj Moravi pre dolaska filoksere, a vinogradari krenuli da gaje papriku, povrće ali i kalemove.

Vinarija Magaza 25

Nastaju brojni rasadnici dok se vinogradi lagano zapuštaju. Zašto? Pa, ima para u grožđu ali ih je više u kalemovima. Osniva se i Zadruga kalemarska 1896. godine a posao intenzivira nakon odlaska filoksere u prvoj deceniji 20. veka. U to doba Velika Drenova nije selo sa 5.000 stanovnika (danas oko 2.000) već opština koja obuhvata sela iz Levča. Zlatno doba traje do 1965. godine kada zbog petoletke sedište opštine prelazi u Trstenik.

- Ali je čitav ovaj kraj praktično izdigla Velika Drenova koja je u Rusiju godišnje izvozila 40 miliona kalemova. Većina vinograda od Makedonije do Slovenije u doba Jugoslavije zasađena je kalemovima odavde. Sve je sjajno funkcionisalo do pokretanja sankcija devedesetih i početka rata na prostorima Jugoslavije kad kreće i devastacija sela. Rusija bi kalemove plaćala naftom, država naftu prodavala, a Zadruzi davala novac, naftu, šta treba. Čak je bilo i viškova pored dogovorenog novca, zvali bi iz Zadruge, kažu imaš doplatu.

Vinarija Magaza 006

Magaza je pravi iskonski primer spoja vinarstva i kalemarstva u ljubavi dvoje mladih iskovan. Supruga Dragica je u vezu donela vinogradarstvo i vinarstvo, vinograde kojima su se njeni pretci bavili, Bojan kalemarsku viziju. Pritom je Dragica zapravo bila spiritus movens da se u priču oko vinarije u današnjem obimu hrabro uđe.

U podrumu su burad od 500 litara, srpski hrast, gde odležavaju merlo i šardone. Među njima dva malo veća, ručno tesana i šmirglana a stara preko 40 godina koja su prvi put punjena 2015. godine! Ima ih još ali već korišćenih koje je otac Dragici u amanet ostavio. Bojan je u jednom trenutku rešio da izbaci barik od 225 litara iz upotrebe i to se sad oseća u vinu koje je elegantno i lepo ali nepreteciozno harmonizovano. Zbog čega je izbacio barik buriće koje je koristio u početku, pitamo?

Vinarija Magaza 17

-  Legendarni župski vinar Gaga Ivanović mi je pričao: „Bio sam budala, posle pet godina korišćenja buriće sam davao, poklanjao. A onda sam jednom slučajno probao i shvatio da ova burad od 500 i više litara tek posle pet i sedam godina daju najbolje rezultate“. I tako sam uzeo i isterao barik iz podruma.

U domaćinski uređenoj degustacionoj sali za oko 20 gostiju probaćemo čitavu paletu: tamjaniku, roze od crne tamjanike sa malo muskat hamburga i novi merlo koji prvih dana proleća 2022. kreću ka kupcima, ali i barikirani šardone koji će sačekati jesen ili zimu da se pokaže u punom svetlu. Kasna berba, suvarak,kupaža kabernea i merloa sa 16,5% alkohola je za sada pod velom tajne, dva bureta biće sjedinjena za godinu dana, pa ih čeka još godinu ili dve u boci.

Vinarija Magaza 18

- Nije mi se svidelo grožđe sa jedne mikro-lokacije gde kaberne nikako da krene ali sam tu uz kaberne ostavio dva reda merloa i sve brao u decembru. Mala smo vinarija pa nam se može, ne žurimo nigde, čekamo da zalihe vina malo narastu. Supruga i ja radimo polako, kako pristiže novac, sasvim svesni da bar još pet godina nećemo ostvariti prihod od vina. A dotle živimo od rasadnika – kaže sedeći naizgled opušten u fotelji ispod lučnog ulaza u odeljak koji bi mogao biti arhiva jednog dana.

Sve je besprekorno čisto iako se u susednim odajama očigledno radi i dorađuje. Još nije otvoren prolaz u deo gde će biti novi barik podrum, ali naziru se punionica, prostor gotovih proizvoda, a u dvorištu stari deo kuće planiran da sadrži dva apartmana.

Vinarija Magaza 40

Nestrpljivi smo da pre degustacije vina otkrijemo i tajnu loznih kalemova koji ovde život znače, pa nam domaćin pokazuje brdo, hiljade spakovanih vezica i uvodi nas u jako rashlađenu komoru. Godišnje proizvede oko 85.000 kalemova od čega će nastati oko 20 novih hektara vinograda u Srbiji, pri čemu Milanović spada među manje kalemare u Drenovi!

- Evo bagrine i začinka za Matalja, game i kaberne za manastir Bukovo, kalemovi za Frunzu, semijon kojeg niko nema za čoveka koji diže vinograde u Nišu, tamjanika za novu vinariju Vitez u Kragujevcu, ima toga još dosta.

Vinarija Magaza 44

Po ulasku u degustacionu salu pažnju privlače unikatne slike od iskorišćenih i obojenih pampura po zidovima koje radi Jelena Čuljić, a dok sipa u čaše roze Magija, jedino vino iz palete koje ne nosi samo ime sorte, priča nam kako je predak imao vinograd od 50 ari pa u aprilu metne bačvu od 3.000 litara na kola sa volovima, napuni svojim vinom i pravac Jagodina. Dva dana kasnije, nešto u Rekovcu, nešto u Jagodini kafedžijama crevom vadi to vino, proda ga i to je to od zarade za tu godinu.

- Magija je dobila to ime jer je zbilja magično vino. Ono je kreacija supruge Dragice, rađeno po njenom ukusu. Grožđe crne tamjanike gotovo da ne miriše u vinogradu već tek u vinu i zato je tu muskat hamburg ali maksimalno do 10 %, da zavisno od godine doda jedan specijalan šmek.

Vinarija Magaza 41

Ono što zbunjuje je činjenica da je vino posle vrenja super pa onda u decembru katastrofa loše. Kad na proleće dođe Milan Aleksić (Milanov Podrum) iz Župe sa kojim radim vina, proba, kaže ovo ti je dobro što ne flaširaš? I stvarno, vino sjajno, prava magija, a ja hteo da ga bacim u rinfuzu.

Berba 2021 odaje očekivane arome ruže, ratluka, lepu boju, ima i slast iako je suvo sa 12,8% alkohola. Visoke, ali ne napadne kiseline, kao da daju posebnu svežinu. Bojan otkriva kako Milan i on imaju neku svoju tehnologiju. Uz pomoć suvog leda roze i tamjanika odaju utisak kao da suptilno rezne što ih čini i idealnim letnjim vinima.

Vinarija Magaza 44

- Za arome u rozeu treba znati kad obrati muskat hamburg. Obavezno ranije, tad dobiješ sve od njega, jer ako sazri, nije nizašta.

Uz tradicionalno meze ovog kraja svežu jagnjetinu i prasetinu lagano ulazimo u svet Magaza vina. Probamo svežu Tamjaniku iz koje doziva jasan miris zove, cveća pa potom barikirani Chardonnay 2019 koji će tek na tržište. Rađen sur lie metodom sa minimalno sumpora i samo jednim pretakanjem, bogat je, punog tela. Podseća nas na jedan vrhunski kalifornijski primerak. Srpski hrast dao je poseban šmek, vino je duboko zlatno obojeno i krajnje specifično sa autorskim otiskom, ličnim pečatom vinara.

Vinarija Magaza 49

- Treba probati vertikalu šardonea. Onaj iz 2016. je ubijao drvetom, naredni već manje da bi uticaj dalje opadao. Za ovaj poslednji grozdovi su bili baš zreli i možda dodam malo vina iz tanka da pojačamo svežinu, a razmišljam da probam i sa dve berbe ubuduće. Mala je vinarija, možemo da se igramo.

Dok se lagano u priči vraćamo na polje kalemarstva probamo novi Merlot 2018, takozvanu light varijantu koja se Bojanu mnogo dopada i to s pravom. To je jedno izglancanije, pitkije vino viših kiselina sa 13.7% alkohola razumljivije širem tržištu. Ima i izrazitu začinsku završnicu koja podseća na cimet. „To je naš teroar", kaže Bojan. Zato je i rešio da ponudi dve varijante, ovu i onaj koji nas je ranije oduševljavao, puno, moćno vino sa oznakom selekcija.

Vinarija Magaza 36

- Selekcija Merlot su snažna vina kakva smo 2015. i 2017. godine radili bez filtriranja. Odležavaju 14 meseci u novim i polovnim buradima od 500 litara. Ali gledam šta ljudi piju u kafani, traže lagan, voćkast merlo sa višim kiselinama. I zato sam napravio novu varijantu jer šta vredi što ja volim da pijem ovaj koji ćemo raditi u dobrim godinama samo.

Gusta i bombastična Selekcija koje će biti i iz berbe 2019 stiže iz najvišeg dela vinograda Lipnica sa nekih 20 ari posađenih 2008. godine. Malo je nepristupačan na 280 metara visine a zemlja je bela, kamen i kreč. Potez vinograda Šuštarevo koji se bukvalno sa susednog brda gleda sa Lipnicom je opet čista smonica, dok je najviši vinograd  (320 metara) od 40 ari na Toponičkoj kosi. Ukupno oko četiri hektara.

Vinarija Magaza 57

- Najveći mi je problem prodaja vina. Godišnje prodam oko 10.000 boca ali praktično u Beogradu, Nišu, Novom Sadu još nisam ni zagrebao tržište. Ne žalim se ali nije lako raditi u rasadniku, u vinariji, i pritom juriti prodaju. Nemam vremena za sve.

Za rastanak degustiramo Merlot Selekcija 2019 nasut iz bureta. Tamno obojeno i jako zrelo voće na nosu praćeno je zrelim taninima koji dodatno rade uz još uvek primetno prisustvo drveta. Merlo je rađen tradicionalno, fermentacija je trajala do 19 dana a potom je vino odležavalo dva meseca na pokožicama da izvuče sve iz njih. Mešanje se u novim buradima od srpskog hrasta iz dve različite pinterije u početku obavljalo na svaka tri dana a kasnije na pet.

Vinarija Magaza 63

I zbilja je postignut pun efekat, selekcija se sada dijametralno razlikuje od osnovnog merloa kao krajnje ozbiljno kompleksno vino koje u dugoj i perzistentnoj završnici ima čak finu notu kokosa, ali je i dalje lagano za piće. Još visoke kiseline će se za dve godine, kada vino krene na tržište, potpuno harmonizovati i razviti u vino ogromnog potencijala.

Baš kao što se očekuje i da ova mala vinarija nesvakidašnjeg naziva uskoro zauzme vidno mesto na srpskoj vinskoj sceni.   |

Foto: Boban Vidović / Promo
nazad na vrh

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

O nama