Trnjak Fest: Uspon stare hercegovačke sorte

Organizovan u prelepom ambijentu lapidarija ispred franjevačkog samostana na Humcu, festival je kao i sorta pokazao vrhunski spoj elegancije, tradicije i energije te je trnjak lagano preskočio lestvicu nekadašnje odrednice sorte kao oprašivača.

Ideja za ovakav festival nastala je u Wine Clubu Smokva a kasnije su se priključili i pojedini vinari uz Udrugu vinara i vinogradara Ljubuški.

Trnjak definitvno sazreo za veliku scenu, smatra vinar Josip Nuić

U svetlu reflektora i raznoraznog rastinja, elegantnih stolova obučenih u belo, štandova ukrašenim reliktima stare hercegovačke duhovnosti i kulture, a pre svega ponudom pedesetak sortnih i cuvee vina od ove sorte, Trnjak Fest je prevazišao mnoga očekivanja. Uz zvuke harfe i najraznovrsnije bogato posluženje pršuta, sireva, kolača i egzotičnih plodova, sa brojnim bilbordima između Čitluka, Međugorja, Ljubuškog i drugih mesta ove bregovite visoravni, iskazao se kao vinska manifestacija koja će veoma brzo postati nezaobilazna u Hercegovini. A kako bi se išlo dalje, tokom otvaranja festivala proglašeni su i ambasadori trnjka među viđenijim javnim ličnostima.

- Čitavim projektom hteli smo da naglasimo da bez obzira s kog područja i nadmorske visine dolazi, trnjak iskazuje specifičnost terena – kaže Josip Nuić iz vinarije Vinogradi Nuić, koji je verovatno i najviše doprineo aktuelnom usponu popularnosti ove sorte.

Ipak, valja znati da je trnjka u vinogradima veoma malo. Nuić poseduje oko 23.000 trsova, što je negde četiri hektara, dok su ukupne površine pod trnjkom u BiH i Hrvatskoj procenjuju na oko 17 hektara prema poslednjem popisu iz 2017. godine. Ohrabruje što se trnjak od svih crnih sorti u Hercegovini sada najviše sadi.

Motivacija da se ponovo krene u proizvodnju gotovo zaboravljene sorte došla je verovatno pod ruku sa klimatskim promenama. Vinari kažu da su mu se vratili kad su videli da je puno otporniji u vinogradima od blatine, pogotovo na pepelnicu. Da je zdraviji, daleko bolje podnosi sušu i da je iz godine u godinu sve bolji. U sklopu predavanja iznesena je činjenica kako je trnjak sorta sa područja Hercegovine gde je DNK analiza potvrdila kako s ostalim sortama područja nema nikakve sličnosti. Barem se do sad ništa slično nije pronašlo na teritoriji Evrope

Istorijski posmatrano, trnjak se pojavio kao oprašivač blatine na području zapadne Hercegovine u opštinama Ljubuški, Gruda, u Imotskom i Vrgorcu čak i pre, negde tokom 18. i 19. veka kada se počinje spominjati u literaturi.

- Za naše područje puno sunca veoma je važno da trnjak zadržava dobre kiseline, te da strukturom i gustinom vešto prikriva često i veoma visoke alkohole – objašnjava Nuić dok mi očima biramo lokalne autohtone mesne i ostale poslastice, a Dragan Buconjić, vlasnik Buconjić pršutare iz Drinovaca hitrim pokretima milimetarski tanko reže meso nalik na sliku uz uzvik: „Vina nema bez pršute, ni pršute bez vina“.

Časak kasnije već smo u Lapidariju ozbiljno utisnuli nos u čašu.

Rose 2021 Nuić je snažne strukture.

- To smo i želeli da iskažemo, prave osobine trnjka, da ovaj roze bude snažniji od konkurencije na tržištu – kaže mladi enolog Vlatko Nuić, Josipov sin, koji je upravo predstavio svoje prvo vino Bijela Blatina Blanc de Noire 2022.

Uz sortni Trnjak 2019 izneli su Nuići i Red 7 2017, kupažu sedam crnih sorti koje poseduju u vinogradu: blatina, trnjak, merlo, kaberne sovinjon i fran, sira i touriga nacional. Vino se pojavilo pre par meseci u prodaji.

Antonija, najmlađa u porodici Đuzel, kako se zove i vinarija u imotskom selu Vinjani Gornji, nudi vertikalu izvrsnog vina Tnjak Premium iz berbi 2017, 2018. i 2019. pominjući kako proizvode i vino od autohtone sorte kujundžuša. Čisto da se ne zaboravi.

Iz vinarije Jerković koja je po kapacitetu 70.000 boca druga u Imotskom a poseduje 10 hektara vinograda, Tomislav Jerković predstavlja mladu kupažu Mračaj 2022, trnjka sa 30% merloa. Za pokojnog oca Ivana kaže da je otac moderne kujundžuše, a te dve sorte su u fokusu vinarije. Prvi Mračaj, kako se zove potez vinograda, je kao sortno vino od trnjka Ivan napravio 2011. ali se kooperant Đuzel potom odvažio da samostalno radi trnjak, pa su Jerkovići prešli na Mračaj kupažu. No sad su premijerno izbacili sortni Trnjak 2021, gde su oba vina fenomenalno voćna, lagana, vina savremenog stila koja daljim odležavanjem dobiju dodatnu punoću i ozbiljnost.

Prozračac 2019 je trnjak sa 15,9% alkohola što mu daje slast. Trnjak u svim veličinama boca dovoljno govori koliko u njega veruju u vinariji Tolj. Vlasnik vinarije Josip Tolj i kolega Zoran Gačić rado pominju zapise iz 14. i 15. veka koji se čuvaju u Dubrovniku a vele da su se tada pila vina u Suhoj, što je deo polja od Čitluka do Čerina. Istorija porodice Tolj zapravo i datira iz sela Prozračac gde su nađeni brojni kameni stećci na bosančici.

Dok prima čestitke za žilavku, upravo ocenjenu srebrom na Decanteru, tehnolog Antonio Matić iz vinarije Matić sipa Trnjak 2018. Radi sve na divljim kvascima a ima i slatku varijantu iz berbe 2020 sa oko 40 grama zaostalog šećera i kiselinama oko 5,5 gr/l. Od 2011. do 2014. posadili su 4.000 loza, nešto grožđa dolazi kao otkup iz mostarskog vinogorja.

- Bila je to izborna berba ali nismo čekali dodatno sazrevanje jer je godina bila posebna a grožđe stiže iz dela vinograda koji baš „prži“. Kiselina bi mogla biti i veća ali je sam trnjak ovde dao dovoljno svežine pa nije trebalo dodavati – kaže i dodaje da je za njegovih 26 godina srebro na Decanteru veliki uspeh, ali i ova vina od trnjka.

Ivan Kujundžić, vlasnik garažne vinarije Brid iz Omiša doneo je trnjak iz berbe 2022 odležao osam meseci u kombinaciji nešto više francuskog i ostatak američkog hrasta. Divne kiseline, upeglan, tanini pogodni za dalje „oštrenje“, no sjajan otisak drveta. Trnjak 2021 rezultat je prinosa 800 grama po čokotu, a odležao je šest meseci u novim hrastovim bačvama ali sa više američkog hrasta. Ima i kupažu plavca i trnjaka iz berbe 2021 a tvrdi da trnjak tek sad stupa na scenu kad veliki vinari „navrću“ stare loze. Godišnje pravi 8.000 litara vina od čega četvrtinu trnjka.

Vinarija Majić nudi veoma pitak, lagan i ukusan Rose 2022 sa 14% alkohola od trnjka sa kaberneom. Imaju i „običan“ trnjak kaže Filip Majić, budući ekonomista dok sestra uči za somelijera. U dekanteru je Cuvee Red 2020 pri čemu je Trnjak 2021 zapravo premijera iz prve berbe, a poseduju tek male količine. Uz lepe kiseline, voćnost i nešto nežniju boju aromatski se očituje sorta a za vino se može reći da liči na Bordo stil pa i na sortni pino noar.

Etiketa trnjka Mira 2020 znači umerenost a u turcizmu bi to bilo taman, kaže vlasnik podruma Radalj, Ivica Radalj.

- Uz oko 1.300 loza trnjka imamo i 1.500 lokalne sorte medna koju nažalost još niko ne stavlja na tržište već vino proizvode samo za sebe. Sorta prema naučnicima ima svoja ograničenja i zato nikad nije dohvatila vrhunske rezultate, međutim moja je, nasleđena u vinogradu od deda i nismo je se hteli odreći – priča zagriženi hobista Ivica koji je unazad nekoliko godina prešao na ekološka sredstva. Vinograd se nalazi na položaju Kozica na jugoistočnoj strani parka Biokovo i 400 metara nadmorske visine gde je prirodna erozija tla velika. Vino radi u slavonskom hrastu kako bi očuvao robusnost i energiju vina a godišnje napravi samo 600 boca čistog trnjka. Deo naravno ide u kupaže, ovisno od godine sa babićem, plavcem malim, širazom, pa i merloom. Nefiltrirana Mira 2019 je potpuno različita a na prepoznatljivoj etiketi su stilizovani brkovi Ivičinog oca.

Poznata vinarija Vilinka osvajala je zlato na Decanteru za vino Red Cuvee, kao kupažu kabernea i blatine, ali sada se u kombinaciju uključio i trnjak. I sva su grožđa iz sopstvenih vinograda u mestu Sretnice.

Moderna vinarija Carski vinogradi Mostar donela je vino Deep Red 2018 koje sadrži 25% trnjka uz sira, kaberne sovinjon i merlo.

Kada vam dosta njih kažu: „Moraš probati vino Gašpar“ onda očekujete nešto veliko. I zbilja u čaši je Trnjak Gašpar „teškaš“, praktično juče flaširan samo da se vidi. Dario Gašpar doneo je i kupažu Jeka, čudesan spoj dalmatinskog teroara. Plavac je sa najboljeg položaja s Hvara, loza je 65 godina stara a prinos 5.000 loza ukupno 800 kilograma. Kompenzaciju visokih alkohola i niskih kiselina plavca radi vrancem koji stiže sa 600 metara iznad mora, takođe 65 godina starog, dok je treća, najbitnija komponenta trnjak koga ima 25 procenata. On daje vinu dugovečnost i mekoću za koju vrancu i plavcu treba dosta vremena, kaže Dario. Daje i slasnost i boju ali trnjak je daleko više od nekakvog bojadisera, naglašava.

Filipović Nikola predstavlja vinariju Vina Erceg iz Vrgorca ali i svoju sestru Danijelu, i lep trnjak u kome se direktno vidi redukcija roda. Sa 1.800 trsova urade možda svega 1.500 boca a trnjak flaširaju sa dve razne boje etikete. Jedna je barikirano vino iz berbe 2020, druga mlado vino berba 2021. Dobili su zlatnu medalja kao najbolji trnjak u Hrv

atskoj na sajmu u Bjelovaru. Lepo vino, a mlado još lepše.

Vinarija Čitluk, možda najveća u Hercegovini sa oko 300 hektara vinograda donosi Trnjak 2020 iz linije Teuta. Jedan deo prošao je u drvetu da bi potom bio kupažiran sa onim iz tanka. Lepo je zaokružen sa 14% alkohola, a tu je i kupaža Tribus u kojoj su trnjak, vranac i blatina. Linija Teuta je okrenuta isključivo autohtonim sortama.

Ante Mihaljević poznatiji kao Ante Pilač služi Trnjak 2018 sa 15% sorte sira vinarije Pilač iz Vrbovca. Tehnolog je brat Drago a proizveo je lagano, fino i pitko vino.

Josipa Andrijanić je tehnički direktor i glavni enolog vinarije Domano. Koliko trnjka poseduju ne zna ni sama jer je sađen 2014. godine kao oprašivač u Domanovićima blizu Čapljine na 430 metara nadmorske visine. Premijerno nudi Domano trnjak 2019 koga ima samo 1.300 boca a proveo je tri godine u drvenim korišćenim bačvama. To je divna light verzija visokih kiselina, vrlo  elegantan.

- Za mene je poenta da trnjak ne mora biti ovo ili ono već treba poštovati sortu i podneblje, konkretan vinograd. Proći će još 10 godina da istražimo i vidimo šta sve trnjak može da pruži.

Premijerni Trnjak 2021 stiže iz Vina Govorko iz Metkovića dok su vinogradi u Vrgorcu. Vino iza elegantne crne etikete maceriralo je 12 dana, pa 19 meseci provelo u bariku i bačvi. Fino zaokruženo uz zanimljivu mesnatu završnicu.

Trnjak  2018 Milas je premijera u impresivnim bocama i tek će na jesen u prodaju. Odležao je u francuskom hrastu dve godine, sad je u inoksu. Drvo je dosta primetno, vino puno začina, slasno, „masno“, punog tela i zanimljiva vizija trnjka koji pokazuje i ovo lice.

Trnjak 2020 Katić iz Imotskog je takođe premijera iz prve berbe kaže enolog Viktor Zdilar. Pre 20 dana izvađen je iz barika gde je dve godine odležavao i sad je u inoksu.

- Moraš ga doneti na festival jer se svima sviđa, rekli su mi iako nisam ni planirao da ga još vadim iz barika – žali se Zdilar ali kvalitet je očigledan. Katići poseduju osam hektara vinograda, trnka malo manje od pola, ukupno 4.000 trsova sađenih 2015.

Prva medalja za sortni trnjak, bronza sa Decantera sa 87 poena stigla je u vinariju Prović iz Opuzena koja godišnje proizvede 35.000 litara vina. Ovo je takođe prva berba trnjka a predstavlja ga Monika Prović, direktorka vinarije koju je otac osnovao i gde je vodeći kreativac. Trnjak 2021 je elegantan, lepih tanina koji će još da sazrevaju uz sočne kiseline a vinogradi su na ušću Neretve gde je zemlja oduzeta moru puna školjkica i vino dosta mineralno.

Vinarija Škegro je jedan od pionira povratka trnjka u Hercegovinu, u premium klasu. Pijemo berbu 2020 vino koje je bilo u inoksu, baš svež trnjak. Tu je i linija „C“ 2018 (Carsus je latinska reč „krš“) odležavala godinu dana u bačvama od 500 litara kao i magnum iz berbe 2017 da stavi šlag na degustaciju svih trnjaka ove večeri.

Pa da li se Trnjak fest pokazao dovoljno dobrim da željno očekujemo nastavak iduće godine, a možda i ocenjivanje vina od ove sorte, pitamo Josipa Nuića?

- Odgovor na to ćemo znati u narednih nekoliko dana – kaže ozbiljno a onda se licem razlije osmeh - Šalim se, nema razloga da ne bude. Festival je jako bitan za prepoznatljivost sorte i neophodno je da to podržimo, a verujem da će posle ovoga što smo sad organizovali, iduće godine sve biti još daleko lakše. Da će biti još više vinara, sad već znamo da dobijamo tri ili četiri nova. Što se ocenjivanja i nadmetanja tiče, nismo na tu temu ništa radili jer mislim da je trenutno bitno da se sorta kao sorta podigne.   |

Foto: Agencija Matrimonio i arhiva