Vinarija Arsenijević: Novi ponos vinske Šumadije
- Tekst Nenad Basarić
- Objavljeno u Reportaže
-
Vinarija Arsenijević smeštena je u dvorišnim zgradama porodične kuće u selu Vinča nedaleko od Topole, dok su vinogradi, nekih 13 hektara u rodu tu negde, na više lokacija u krugu od dva kilometra.
Jedan manji vinograd, tridesetak ari muskat hamburga za roze, odmah je iza dvorišta koje čuva poveliki šarplaninac. Tu je i sićušni krov stare kuće gde je porodica Arsenijević bivstvovala od negde 1760. godine baveći se lozom.
U dvorištu grupa ljudi flašira sveže vino. Nema ovde velelepne arhitekture i forme, stakla, betona, džinovskih fermentatora. Sve je u sadržini i srcima.
- Dosta vodimo računa o svakom segmentu proizvodnje. U skladu sa tim najviše investiramo u opremu jer nam je jako bitno da sačuvamo svu aromatiku iz grožđa koje uberemo – objašnjava Nemanja.
Upravo zato su izgradili komoru koja belo grožđe rashladjuje u veoma kratkom roku i samim tim ubrzava vreme od berbe do prerade što je od izuzetnog značaja. Pritom je oslobođen neki drugi nadograđeni prostor kao što je komora za oko 25.000 boca u kojoj se finalni proizvod, pre svega bela vina, drže na temperaturi 5 - 6 stepeni, što je jako bitno za arome i svežinu, posebno sovinjona.
- U naredne dve godine očekujemo dva hektara tamjanike od koje planiramo da proizvodimo oko 10.000l vrhunskog vina, – objašnjava dok nas uvodi u laboratoriju. – Laboratorija je još jedna jako bitna stvar u proizvodnji vrhunskih vina, ona nam omogućava pravovremene podatke o parametrima u grožđu, širi i vinima, a ti podaci su najurgentiniji pri određivanju momenta berbe. Postoji naravno laboratorija u okviru Udruženja vinara Šumadije, sa kojom ćemo upoređivati rezultate.
Upoznajemo se sa novim podrumarom, poljoprivrednim tehničarem Draganom Milivojevićem. Uz enologa Darka Bogdanovića to je sada zaokružen tim, a zbog čega je neophodan podrumar u ovoj porodičnoj vinariji?
- Krenuo sam kao jako mlad da vodim vinariju. Sa 24 godine i do sad smo to sve radili otac Dragan i ja. Ali kako ide vreme i kako se posao razvija, pojačanje je neophodno. Lane smo proizveli 30, ove godine je plan 40 hiljada litara za šta ima nade u vinogradima da se ostvari. Godina je jako zahtevna, samim tim i troškovi su bili neuporedivo veći u odnosu na prethodne, ali očuvali smo ih. Za sad.
Osim sadnje novih loza otkriva da su u poslednje dve godine prvi put ozbiljnije postupili sa đubrenjem zemljišta, komponentama koje kasnije određuju kvalitet grožđa. Prve rezultate i tog rada s nestrpljenjem ove godine očekuju,
- U suštini svi su naši vinogradi na različitim mikrolokalitetima i svaki daje drugačiji aromatski kompleks. Različite su ekspozicije, pa čak i nadmorske visine što nam omogućava da u podrumu sve, kao u igri, uklapamo u željenu celinu.
Iako proizvodi fantastičan Merlot koji je Darel Džozef, vinski kritičar Decantera kao potentan prepoznao još iz berbe 2013, te upečatljiv Cabernet Sauvignon, tu je pet Pozvek bačvi od slavonskog hrasta po 3.000 litara i nešto barika, sve ukupno oko 24.000 litara zaliha pri čemu je na redu flaširanje 10.000 boca merloa iz berbe 2021.
Barik podrum je ranije bio daleko veći ali su brojna burad sad izbačena kao sastavni deo nove Nemanjine koncepcije vinarstva. Naravno ne i ono na kome je napis „Nemanja i Jelena“, a koje su kao venčani poklon dobili od Udruženja Šumadinaca kad je predsednik bio Veselin Despotović, a ideju dao sadašnji predsednik Saša Novaković.
- Izbacili smo burad i vino pretočili u bačve, sav merlo u dve nove koje su stigle. Međutim sve zavisi i kakva berba bude bila, ako je za barik, krajem godine ćemo nabaviti 15 ili 20 komada. Ideja je da vinarija bude krajnje fleksibilna.
Arsenijeviću je najbitnije da je vino Cabernet Sauvignon 2019, Limited Edition sa 15% alkohola, u koje polaže veliku nadu na svetskoj sceni, upravo stiglo u beogradske vinoteke i pojedine renomirane restorane. Iako je leto, mnogi piju samo crvena vina, a crveno se meso, uz koje kaberne savršeno leži, jede svakodnevno.
Sa druge strane, ko traži voćnost i svežinu tu je Merlot, kao i lagan i elegantan Rose 2022 od muskat hamburga, a oba vina se rade po posebnoj tehnologiji.
Deo rozea je bio u vinifikatoru, macerirao 24 časa zbog čega poseduje punoću, no interesantan je i ne opterećuje. Izdvaja se etiketom i malo jačom bojom u odnosu na Provansa stil, kakvih vina danas ima i previše na policama, smatra vinar, a zbog čega upravo ovakav roze ima svoje publiku. No, šta se i zašto promenilo kod merloa u odnosu na onaj iz berbe 2013 koji je Darel Džozef ozbiljno pohvalio?
- Kod merloa sve zavisi kakva je godina bila i sa kakvom sirovinom raspolažemo. Ne postavljamo pravila da vino mora da odleži 10, 12, 15 meseci. Procenimo sirovinu koja do decembra meseca mora da ode u bačvu, ili novi, ili reparirani barik. Ne mora baš taj merlo da odleži najmanje 12 meseci, ali je zato maksimalno 15. I da, – smeje se Nemanja - a ono vino iz 2013. godine, to danas mogu da priznam, slučajno je ispalo tako dobro. Bila je to prva berba i iznuđeno, slučajno rešenje. |
Gde je Starosedelac?
- Priča o vinu Starosedelac Prokupac je zaživela. Tih 1.800 boca je popijeno, a ove godine imamo problem sa oplodnjom pa je pitanje koliko će ga biti. No već sledeće sezone dolazi još jedan vinograd na rod pa se nadam da ćemo od 2024. proizvoditi 5 – 6 hiljada boca. Tad već stiže i beli Starosedelac od tamjanike, ali sve je to pod pretpostavkama – ograđuje se od klimatskih i drugih promena Nemanja.
