Gamanović: Samo nebo i Dunav su granica

Zlato za Merlot 2020 u Bergamu 2023. (Emozione dal Mondo: Merlot e Cabernet Insieme) na visokom petom mestu od prijavljenih 270 uzoraka, a kao najbolje ocenjeno srpsko vino, uz još vruća zlata za Grašac 2020 i Cabernet Sauvignon 2020 na 2. OB Wine Vision Trophy, potvrdili su definitivno širinu te vizije.

Znači, grašac ponikao daleko od Fruške gore, pa ni njegova barikirana varijanta koja nam je na vinskom događaju u Novom Sadu upravo skrenula pažnju na Miroslava Gamanovića, nisu bili jedini razlog što smo se iz Kladova vratili sa apdejtovanom verom u srpsko vinarstvo.

Neposredno kraj velike plave reke koja baš tu pravi polovičnu piruetu kojom se ovaj deo Balkana prepoznaje iz Svemira, na 550 kvadrata nalazi se vinarija i restoran-degustaciona dvorana Gamanović. Vina elegantnih etiketa, mnogo detalja u ambijentu gde se obraća pažnja na dizajn, potvrđuju da ovde negde stoluje duša velike reke.

Foto: Vinarija Gamanović

Zapravo, tu se i nalazila vinarija Duša Dunava, koju je osnovao Siril Bonžiro (Cyrille Bongiraud) sa suprugom Estel, inače vlasnici Francuske vinarije u Rogljevu. „Dušu“ je potom pre nekih devet godina preuzeo vlasnik privatizovanog preduzeća PTK Ključ, a 2019. pred Novu godinu preuzeo Miroslav Gamanović.

- Verovatno najvrednije na ovom prostoru su bili vinogradi posađeni pre nekih 40 godina na 160 hektara. A kad mi se ukazala prilika da odjednom uz vinariju kupim današnjih 30 hektara pod grašcem i rajnskim rizlingom tog godišta, kao i zapuštenih 16 koji ce uskoro u pripremu za nove zasade, uspeo sam da prikupim sredstva i u 2020. godinu uđem kao vinar. – kaze Miroslav dok sedimo ispod trema restorana. – Spremam nove zasade loze, do ukupno 46 hektara kombinacije autohtonih i internacionalnih sorti.

Restoran prima oko 90 gostiju u praktično dve celine. Profesionalna muzička oprema šalje signale da se ovde dobro zabavlja a nameštaj je već na prvi pogled udoban. Prisutna priznanja za vina i upečatljivi Gamanović logo usmeravaju pažnju ka luksuznoj drvenoj kutiji iz koje mame postojeće etikete Mladena Tomaševića u saradnji sa Artika studio.

Grašac beli je iz berbe 2020. Flaširan je i onaj iz naredne godine ali Miroslav ga 18 meseci drži u tanku. Potom još u boci jer smatra da je rizling najbolji u trećoj ili četvrtoj godini. Bar je takav ovaj i skroz je u pravu. Uostalom grašca proizvede i do 30.000 litara, ostalih vina od dve do tri hiljade.

Probamo ga, jako lepo i sveže miriše prvenstveno na jabuku. Mada ima tu i limuna, grejpa. Na Grow du Monde osvojio je  89 poena a potom i zlato u Transilvaniji na balkanskom prvenstvu (BIWC) kao treći najbolje ocenjeni grašac.

U restoranu, naravno, uz muziku najbolje ide Tamjanika 2021. Kad je popunjena svaka stolica, a to se događa vikendom, ode po 30 buteljki dok ostalih vina triput manje pa je zato više i nema.

Veliki zasadi pod autohtonom srpskom sortom grašac, vinariji Gamanović pružaju dobru mogućnost za saradnju sa lokalnim vinarima i kooperantima. Na taj način Gamanović obogaćuje sopstvenu vinsku ponudu kreirajući i crvena vina, a ujedno ljubiteljima pruža priliku da osete bogatstvo Negotinskog teroara.

Višegodišnjim iskustvom svog enologa, svojim senzibilitetom, i veštim radom u podrumu, nastaju vrhunska crvena vina. Nagrade pristužu iz godine u godinu pa je Cabernet Sauvignon 2020 sa 15% merloa osvojio je zlato na Open Balkan sajmu a na Decanteru bronzu.

U planu je dalje proširenje i natkrivanje širokog prostora gde se leti okupi veliki broj ljudi uz vino i tamburaše. Tu je i prostrani ravan teren prekriven finom  travom. Vinogradi su udaljeni oko 200 metara a na vidiku je nekakav džinovski uređaj za navodnjavanje. U funkciji ako zatreba. Dok uživamo u kapima fantastičnog vinjaka, zapravo konjaka koji će ovih dana prvi put na tržište, premijerno na telefonu gledamo upečatljiv dizajn etikete i prisutnu bocu.

I slušamo kako će uskoro nići apartmani. Tu gde je trava, ili možda iza restorana gde su neobični tankovi za voće od kog će se raditi rakije. Nova pecara samo što nije stigla, a na putu do ulaska u podrum, kraj drvenih stolova i stolica u hladu drveća pažnju privlači zidana roštilj-stanica. Multifunkcionalni objekat za kuvanje i pečenje sadrži peke, roštilj, tanjiraču i kazan za ribu. Specijalna „rerna“ sa staklićima koja se usijaju nudi novi nivo pripreme reš prasića i jagnjića. Pitamo Miroslava kako je uopšte ušao u vinsku priču?

- Deda i otac su pravili vina i rakije od kad su 1970. došli u Kladovo iz obliznjeg sela Vajuga, nešto nizvodno. Nisam mnogo znao o vinu dok nisam čuo da se prodaje vinarija. Praktično se učim tehnologiji uz deda Zeku. Sad mu je oko 80 godina, penzioner je ali i čuveni tehnolog koji je vinski izgradio Krajina vino, Vino Župa, a sada svo to znanje i iskustvo želi da prenese na mene. No uporedi tražimo da angažujemo nekog mlađeg enologa koji će od deda Zeke da pokupi iskustva koliko može, da ubaci novu tehnologiju pa spojimo mladost i iskustvo.

Kapacitet podruma je proširen sa četiri nova tanka po 5.000 litara i sad je ukupno oko 70 hiljada litara, a prošle godine je popunjen do polovine. Ostatak grožđa je prodat. Pažnju privlače glatki položeni tankovi po 10.000 litara. Čini se da su ručne izrade i tu su iz doba „Francuza“. Tek kad su dopremljeni prepoznato je da ne mogu da stoje uspravno pa su položeni na specijalno izrađene nosače. Pa i novi tank od 5.000 jedva se nekako ugurao pod krov, priznaje vinar.

Dvadesetak barika je srpskog pintera uz još nekoliko francuskih. Sjajni su za vinjak, šljivu, dunju, podvlači Miroslav i neveselo kaže da je od četiri tona dunje izvukao 200 litara rakije. Podrum nije nabijen, ima prostora dosta, sve je lepo složeno. Plastične sudove za pretakanje će izmestiti i u jednom ćošku napraviti provizornu barik salu dok ne izgradi novu za 100 buradi.

Probamo barikirani grašac koji nas je i doveo ovamo. Kad se posle nekog vremena otvori iskazuje bitan potencijal koji će dodatno narasti posle sedam-osam meseci u boci. A onda će za neke tri godine bukvalno eksplodirati aromama. Povukao je suptilan uticaj hrasta, uz ozbiljno telo poseduje jedva osetnu gastronomsku notu gorčine i potrebne kiseline a u završnici dominira bela trešnja, brioš i fina slast keksa sa bademom.

- Uradili smo dva bureta za prodaju. Bio je u drvetu pola godine a nema na tržištu mnogo barikiranih belih vina – objašnjava domaćin i već sipa mladu tamjaniku.

Imaće tek trunku rizlinga da pojača telo i doda kiseline jer je lepa, voćna, samo to malo tela nedostaje. Istina i kiseline su prisutne, samo nisu one što štipkaju jezik.

 Probamo merlo sa 14,5% alkohola koji treba dekantirati. Jasan je voćni, no primetan je i začinski karakter u završnici, biber uglavnom. Tanini još rade, idu na pravu stranu a čak se nakon dekantiranja umire. Uz sočnu kiselinu nadolaze note višnje i čokolade, karanfilića. To nije aroma griotte čokolade već one crne i savršeno će ići uz biftek u sosu od bibera koji posebno hvale.

Merlot, na suncu divne rubin boje, se u čaši neprestano menja dok Miroslav objašnjava strukturu ponude. Poseduju kuhinju, kuvar je tu, rade dosta privatnih proslava a kad ih nema sledi a la carte ponuda. Selekcija sireva, pršuta, dunavsko meze. Za „dunavsko“ ide riba koju forsiraju naravno. Som i smuđ, čorba teleća, riblja, topla predjela a onda pačiji stek u sosu od narandže.

- U planu je proširenje menija, jelovnik, uparivanje sledova vina i hrane. Ovo sad je kasni ručak ili večera, van sezone samo vikendom od 18 do 24 časa, tokom sezone od srede do nedelje od 15 do 24 časa.  No vikendom, kad je je živa muzika, tamburaši ili dva momka, lokalni muzičari sa gitarama i za svakoga ponešto, bukvalno se sva mesta rasprodaju još od srede. Zato je neophodno rezervisati na broj +381 62 8686666.

Za sad Gamanović ne izvozi u pravom smislu ali su zato Rumuni dobri kupci vina i rakije. Berba 2023, kad je čak i u Krajini bilo gubitaka roda, je bila dobra pa se kreće u sadnju novih 16 hektara. Hteo bi da sadi i pino noar ali ga svi odgovaraju. Dobro, možda bude game, merlo... Kvalitet je tu i zato, samo hrabro.   |

Foto: Boban Vidović