Masterclass master Enjingija

Masterclass master Enjingija

Ivan Enjingi, vinski čarobnjak iz Slavonije, tačnije iz Hrnjevaca kraj Kutjeva, omađijao je sve u dupke punoj sali vinskih stručnjaka na splavu Suvenir unakrsnom paljbom vina po vertikali i horizontali.

Čak 16 raznih etiketa, neke sa vinskim talogom starim i do četvrt veka, druge sa epitetom najboljeg vina na svetu poput bele kupaže Venje iz berbe 1998, a sve opet podvučeno rakijom od raznih grožđa u samoj završnici. Nezaboravna lekcija o životu sa vinom, o vinima sa verovatno najstarijom Eko markicom na ex YU pozadini, o eleganciji vina i vinara u skladnoj prezentaciji.

Enjigi Suvenir (1)

I pre nego zađemo u čaše iz kojih se mirisi meda graševina kasnih berbi, cveća, krušaka i jabuka nadaleko šire, da podsetimo na intervju od pre pet godina kada je vinar Ive rekao kako je Venje 2006 njegovo najbolje vino. Sad kad smo ga opet probali to je još jednom potvrđeno, kao i to da ga sva druga Enjingi vina prete u stopu. A u to neverovatno vinsko blago uveriće se uskoro i posetioci Grand Tastinga 2024!

- Dobro veče, ja sam Ivan Enjingi, vinar od najranijeg detinjstva, dobi od pet ili šest godina. Ja to prvo nisam ni voleo ali sam morao, radio i zavoleo – reče na početku sjajno organizovane degustacije (Vinoteka Teroar) vinar koji puni 84 leta a svoja je prva vina proizveo sredinom prošlog veka. I koji o svakom vinu iz svake berbe zna gotovo sve parametre napamet.

Kutjevačko vinogorje je posebno, jedinstveno u svetu sa nadmorskom visinom između 250 i 450 metara gde je sastav tla većinom vulkanskog porekla uz nešto malo gline i peska koji će u najgorim uslovima i berbama dati vina sa manje šećera, manje alkohola, ali uvek dobro, skladno, mineralno i bogato vino, započeo je master Enjingi tumačenje sopstvene vinske biografije uvidom u teroar iz kog crpe inspiraciju i životne sokove.

Enjigi Suvenir (1)

On danas poseduje 60 hektara, od toga trećinu iz ex YU doba dok je na ostatku sadio oko 8500 čokota po hektaru, prinosa od „pola do kile“ po trsu.

- Kad bi pre pola veka ušao sa vinima u restoran ili hotel, tu nisu hteli ni da čuju za lošu godinu, vina si morao imati pa sam uzimao grožđe i od drugih, pravio zalihe. A onda je konačno 1981. godine Esplanada uzela moje vino za vino kuće iako je bilo „protivzakonito“. Jednostavno, privatnici su mogli da pune samo litrenjake sa metalnim čepom a ja sam graševinu kasnu berbu u butelju. No kad su u Esplanadi kušali moja vina rekli su: „Idemo na zajedničku odgovornost pa ako bude problema platićemo kaznu zajedno“.

Tokom karijere učio je od vinara širom Evrope a kad je naučio sve pokušao je to preneti uz kvalitet kakav je bio pre 100 godina. I što je najvažnije, nastojao je proizvesti najzdravije vino pa je Eko znak na vinima posedovao još u doba stare Jugoslavije. To je pravac koji drži od 1972. godine

Enjigi Suvenir (8)

- Pazim šta jedem i pijem jer i dobro i zlo ide na isto mesto. Evo punim 84 a već 60 godina nijednu tabletu uzeo nisam. I zato se još više trudim da vina proizvedem za zdravlje i veselje čoveka a ne iz nekog materijalnog interesa. Nadam se da ćete vi biti zadovoljni, a garantujem, koliko god budete popili bićete trezni i bez ikakvih posledica.

Mlada i zlatna Graševina 2022 rađena na starinski način bez ikakve hemije otvorila je dvočasovnu sesiju ukrašenu vrhunskim sirevima. Limunaste trave, kruška, elegancija i blaga gorkost kao posledica izrazite mineralnosti iz vulkanskog kamena prepliće se sa blagom slasti protkanom finim kiselinama na nepcu. Pomalo lužast ukus ličija kao satenska rukavica oblaže jezik pre duge završnice koja podseća na mešavinu oraha i zrelih mušmula.  

- Sumporom samo štitim površinski od oksidacije jer sumpor vinu uopšte ne treba – otkriva maestro. - Ako uspete pretakati bez prisustva kiseonika vino će uvek biti zdravo. Zato sam nabavio najbolju opremu koja postoji u svetu, gde sam negde u idejnim rešenjima i sam učestvovao, a ona omogućava da sumpor u vinu bude 0% i vino zdravo decenijama.

Enjigi Suvenir (9)

Kasna berba graševine 2015 moćnom završnicom i oslobođenim tercijarima vladaće suvereno vinskim listama narednih 10, 20 možda 30 godina, a potencijal sorte dodatno ističe Graševina kasna berba 1997, nešto zelenkaste boje sa 7-8 gr/l zaostalog šećera ali i osetnim taninima koji drže vino u kondiciji. Iako ima i daleko starije graševine ovu je doneo da prikaže moć sorte uz napomenu da se mlado vino u fermentaciji mora neprestano paziti jer je osetljivije nego malo dete.

Neko primećuje da je jedna boca pomalo kork a Ivo će na to: „Zato sad koristim DIAM čepove s kojima nema problema, ali ovakvo vino da vam posluže u Francuskoj u restoranu sa pet zvezdica, somelijer bi ga branio kao ispravno do poslednje kapi krvi“ (smeh).

Još zeleniji je Rajnski rizling 2012, voćniji i takođe taninski sa orašastim finišem, dok puno slasti uz tamniju boju donosi slasni Rajnski rizling 2008  sa 15,6% alkohola i 11 gr/l reziduala.

Enjigi Suvenir (12)

- Kasna berba je vrhunac ali mora imati miris na med, inače je prevara! – kaže.

Zato ostavlja grožđe na čokotu i kad pada kiša, i kad skoči temperatura pa je uticaj botritisa neizbežan. Ali ne treba se plašiti, tvrdi, sve dok 10-20% bobica ne posivi kad se mora hitro brati. Zbog toga ima 20 stalno zaposlenih radnika u vinogradu.

- Rizling je inače najbolji u Alzasu odakle sam i doneo sadni materijal – otkriva dok na pitanje o razlici između graševine ili italijanskog i rajnskog rizlinga blagu prednost u potencijalu starenja daje rajnskom.

Enjigi Suvenir (16)

Veoma sveži Sivi Pinot 2018 pun belog voća, jabuke, vinogradarske breskve najavljuje barikirana vina. Sazrevao u novim i većinom u starim buradima od 500 litara ostavljen je napolju na hladnoći u tanku da se kao i druga Enjingi vina prirodno harmonizuje, i bez bistrenja besprekorno izbistri. A onda zalazimo na VIP beli i crveni tepih kupaža Venje kako se zove legendarni položaj vinograda.

Trijumfalno Venje Barrique 1998 je kasna berba čak pet sorti. Graševina, rizling, sovinjon, pino sivi i traminac igraju aromatsku igru na zidu smrti. Pozitivno ludilo od raskoši mirisa na nosu kome ne treba čašu ni približiti. Pobednik Decantera (DWWA 2004) umalo da bude bačen jer kvalitet nije zadovoljio sve dok se nakon 18 meseci u velikoj bačvi a potom u boci nije „uozbiljio“ i stvorio liniju kuvea na ponos Hrvatske i Enjingia.

Enjigi Suvenir (21)

Venje 2015 fantastično na nosu odnedavno je dostupno na policama, a onda sledi čisti ekstrakt slasti, mirisne i svake druge - Venje 2006, berba izbornih bobica sa 15,6% alkohola. Lični favorit vinara, a i naš. Slast i kiseline čvrsto stegnute igraju dance macabre, zavodljivu igru koja završava nezaboravnim padom niz grlo. Ivan napominje da traminac u ovom kuveu ima 19,2% alkohola!

- Želite li piti još više crvenih vina? – pita potom.

Odgovor je jasan pa stižu i frankovke, cvajgelt, ali tek posle jako mladog Cabernet Sauvignona iz berbe 2018 odležalog dve godine u bariku. Opaki udar sitnog crvenog i masnog crnog voća na nosu najavljuje veliko vino a još mlađi Cvajgelt 2019 čisti nepce sočnim kiselinama i taninima u punom pogonu.

Enjigi Suvenir (25)

Momenat je za priču o sorti stvorenoj u Austriji, rezultatu ukrštanja frankovke i lovrenca (Sen Loran) koji nosi ime po svom autoru. No daleko je zanimljivija činjenica da je klonsku selekciju odradio pravnik po struci Zdenko Turković iz porodice barona Turkovića, a kome je zapalo da vodi imanje. Uz cvajgelt Zdenko je obavio i klonsku selekciju dostupne graševine (grašca) te je u saradnji sa kalemarima iz Velike Drenove stvorio sadni materijal koji se od kraja 20. veka u Hrvatskoj sadi kao graševina stvorena u Kutjevu. I to definitivno objašnjava razliku između grašca, posebno klona SK 54 i današnje graševine.

- Premlad je, ali cvajgelt se traži na tržištu – priznaje Ivo dok se u čaše uliva jako mirisna Frankovka 2020. - Bez njene lepe kiseline i svežine ne bi bilo harmonije u crvenom Venju. Ova kasna berba savršena je za to vino jer su sve sorte u kupaži, cvajgelt, pino noar, merlo, kaberne, sa posebnih položaja gde dobiju šećera ali ne i kiselinu. Inače, ovo mi je prvi put posle 1967. ili '68 da punim sortnu frankovku.

Enjigi Suvenir (25)

Priča da je frankovke nekad bilo puno na Fruškoj gori i u Slavoniji a danas je imaju samo Feričanci i on u Kutjevu. Pa zašto nema frankovke kad je to zahvalna sorta?

- Ugostitelji su je istisli – kaže. – Frankovka i portugizer su bili prva crna vina ali ugostitelji ih nisu želeli jer nije bilo deterdženata te je veliki problem predstavljalo prati stolnjake. Zbog toga su forsirali samo bela vina, eventualno malo ružice ili roze a crna su nestala. Rešio sam da vratim frankovku kao i crni pino kog je bilo jako malo a sad imam sedam hektara. Od kasne ili izborne berbe pinoa možeš napraviti sve jedino za loših godina, ako ga uhvati kiša u vreme zrenja i botritis, gotovo je. Nema ni miris, ni ukus, ni boju, ništa.

Enjigi Suvenir (31)

Dok crveno Venje 2009, voćno, slasno, bogato vino finih kiselina i tanina osvaja prisutne, Ivo se priseća kako je vodio festival Zlatne žice Slavonije punih 31 godinu dok se nije uplela politika. Tu je prvi put doveo i „klinju“ a danas prijatelja Zvonka Bogdana i tamburaše Janike Balaša. Nažalost, frankovke iz berbe 2023 neće biti u sastavu kupaže, ptice su bile nezajažljivo gladne, objašnjava vinar.

Izborna berba Graševina 1998 verovatno je trebala biti highlight jedinstvenog vinskog susreta. I bila je, gusta i obojena poput maslinovog ulja, izvor meda i herbalnih nota, osunčano polje puno mirisa slame i otkošenog žita.

Enjigi Suvenir (39)

I taman kad pomislite da nema dalje stiže nešto posebno. Slatki Crni Pino izborna berba 2003. Nikada nije izašao na tržište a tih 3.000 litara gde ga tanini još uvek guraju u neslućene visine Enjingi smatra da je najbolje podeliti i popiti sa prijateljima.

- Mislim da takav pino još niko nije proizveo. Obojenost je možda malo pala ali je sadržaj izvanredan – kaže jedva razgovetno u gromoglasnom aplauzu koji i dalje traje.   |

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi