Poljoprivredna škola u Negotinu: Mesto za buduće enologe

Ukazom kralja Aleksandra škola je osnovana daleke 1891. godine - direktorka Snežana Đorđević Ukazom kralja Aleksandra škola je osnovana daleke 1891. godine - direktorka Snežana Đorđević

Nove vinarije grade se po Srbiji na sve strane, ali školovanih enologa nemamo ni izbliza u potrebnom broju. Zato je značaj Poljoprivredne škole „Rajko Bosnić“ u Negotinu, gde mladi polaznici stiču znanja i veštine u proizvodnji hrane i vina, danas možda i veći nego ikada.

Vinarstvo i vinogradarstvo su moćne izvozne industrije najvećih evropskih zemalja dok Srbija, koja poseduje izuzetne uslove za razvoj te grane privrede ozbiljno kaska jer je evidentan nedostatak vinograda ali još više obrazovanih vinogradara i vinara, tačnije enologa. Onih nekoliko što osvajaju svetska odličja na prste jedne ruke se mogu nabrojati, a oni sami teško da na sve svoje prste mogu opisati koliko vinarija vode i koliko još konsultuju.

Negotin skola 04
Istorija za ponos - za prvog upravitelja imenovan je Milutin Savić, a u dugoj istoriji u klupama su boravili brojni viđeni ljudi među kojima i Dobrica Ćosić

Ko vam pravi vino? – pitanje je na koje vlasnici srpskih vinarija najčešće odgovore sa „ja“. A vinogradar, vinar? Tehnolog je često samo „mrtvo“ slovo na papiru, nešto da se ispuni zakonska obaveza a nije besplatno. Sa druge strane moderno opremljeni podrumi, svetle i raskošne degustacione sale, priče o uspesima i sav taj sjaj privlače pažnju mladih ljudi.

No put da se dođe do sličnog imetka deci često deluje trnovit. Mnogo je ranog ustajanja, boravka na suncu i kiši, zavisnosti od klime i onoga što dolazi sa neba. Oni zato hrle u prividnu udobnost IT sektora ili gimnazijske edukacije koja se najčešće završava pitanjem „a šta sad?“. Ipak ima i onih drugih koji razumeju da je održiva budućnost u praksi koja vekovnom tradicijom prožeta vraća vinogradarstvo i vinarstvo u željeni fokus.  

Negotin skola 01

Veza između tradicije i budućnosti prepliće se u Negotinu na imanju koje dele manastir Bukovo i škola sa domom internatskog tipa na šumovitom brdu gde su bukvalno jedna do druge nekoliko vanserijskih vinarija: Matalj, Aglaja, Traško. Sve iznikle u nekoliko poslednjih godina uz vinariju manastira Bukovo koja je svedok vinskog puta Negotinske Krajine još od pre perioda filoksere.

Tijanu Radovanović, učenicu četvrtog razreda škole na Bukovu upoznajemo baš kada kreće na državno takmičenje poljoprivrednih škola u Prokuplju.

Negotin skola 02
Sa prosekom 5,0, vinarstvo ili novinarstvo, kako pametno prelomiti? - Tijana Radovanović

-  Takmičenje je iz oblasti poljoprivrednog tehničara – kaže. - Postoji test i praktični deo gde treba pokazati rezidbu vinograda. Odličan sam učenik, prosek 5,0 i pretpostavljam da su me baš zbog toga odabrali da predstavljam školu.

No Tijana za sad ne namerava da se bavi poljoprivredom a karijeru vidi u novinarstvu ili na Fakultetu političkih nauka. Iako misli da je budućnost u agronomiji pre nego u novinarstvu, ipak je posao u medijima više zanima, a ovaj eklatantan primer ukazuje na činjenicu koliko je država Srbija malo činila na popularizaciji poljoprivredne proizvodnje i vinarstva. Nasuprot tome mediji i politika su sastavni deo svakodnevnice i vizije mladih ljudi.

Negotin skola 03
Snežana Đorđević i Tamara Mijucić sa budućim enološkinjama Anđelom Aritonović i Andreom Novačesković

Sa druge strane Tijanini drugari iz škole sa smera vinogradar/vinar misle i rade drugačije. Anđela Aritonović, Andrea Novačesković, Miodrag Radulović i Veljko Dobrić su II3 odeljenje. Dualno obrazovanje, još uvek pomalo nepoznanica u srpskoj prosveti, čini se da im sasvim odgovara.

- Odlučila sam se za ovaj smer zato što mi je izgledao zanimljivo – objašnjava Anđela. - A da li bih se time bavila, ne znam, nisam sigurna. Zavisi od mnogo toga. U školi ništa nije preterano teško pogotovo za onoga koga ta materija zanima. Opet za one druge... Malo je zahtevnija hemija, vinogradarstvo ima svoje zahteve a ja sam na praksi u vinariji Matalj. Tamo mešamo vina, etiketiramo flaše, radimo dodavanje sumpora u vino i slične poslove, zanimljivo je.

> Uz dualno obrazovanje deca nauče posao, popune džeparac i vide kako funkcioniše moderna vinarija
Negotin skola 17

Andreu kao i Anđelu više zanima vinarstvo od vinogradarstva, želja joj je da bude enolog. I ona dualnu praksu obavlja u prestižnoj vinariji Matalj gde rado pomažu jedna drugoj.

- U ovom trenutku sebe vidim pre u nekoj domaćoj vinariji nego izvan granica zemlje i zato kada završim visoku školu takođe u Srbiji, planiram ovde da nastavim da radim.

 Na obližnjoj livadi kraj sportskih terena učenik vozi traktor pod budnim okom nastavnika. Zvuk mašine podvlači reči nastavnice Tamare Mijucić koja vodi praksu u školskom vinogradu i od koje saznamo da je obuka vožnje traktora u okviru nastavnog programa. A to će svakako zatrebati mladićima koji sebe već vide u okviru sopstvenih poseda zbog čega više pažnje poklanjaju vinogradarstvu.

Negotin skola 34

Miodrag i Veljko pažljivo prate predavanja iz tog predmeta. Nije ni čudo, jedan pomaže u porodičnom vinogradu od šest hektara gde uzgajaju crnu, belu tamjaniku i rizling. Porodična tradicija datira od 1992. godine gde crno grožđe prodaju a od belog proizvode vino i prodaju rinfuzu. Zavisno od godine, od toga može pristojno da se živi.

Drugi se za ovaj smer opredelio jer njegovi imaju oko 1.000 stabala dunje za rakiju a sad će saditi crnu tamjaniku na obali kraj Dunava gde su davno imali vinograd koji je izgoreo. On za sad nije ubeđen da će mu to biti glavno zanimanje, ali sporedni posao svakako. Čak bi voleo da jednoga dana ima svoju vinariju i destileriju. Vinariju kolikog kapaciteta? Veruje da je godišnja proizvodnja od 10.000 litara vina sasvim dovoljna da zadovolji materijalne potrebe.

Negotin skola 11
„Putevi vina kreću odavde", slogan je na etiketi „školskog" vina od crne tamjanike 

Jedan od njih radi kod Matalja, drugi u manastiru gde tvrdi da je jako zanimljivo, a onda sledi pitanje za milion dolara: Zašto se malo mladih prijavljuje za smer vinogradar/vinar koji obećava održivu profesionalnu karijeru?

- Smatramo da mladi ne razmišljaju baš toliko o budućnosti prilikom upisivanja škole, više gledaju kuda im ide društvo. I ne mislimo da je strah od težine posla odlučujući pri biranju škole i profesije – tvrde momci dok devojke misle drugačije.

- Ima dece koja smatraju da je teško i ne vide sebe u ovome. Tako smo i mi mislile pri upisu ali posle je skroz druga priča. Uhodaš se, postane zanimljivo a posle škole daleko lakše nađeš posao u vinariji. Dešavalo se da nam se druga deca podsmevaju kad su čula gde se upisujemo, kao da sve što ima prizvuk poljoprivrede nije cool. Iskreno, ni nas možda vinarstvo nije previše zanimalo ali sad vidimo kako se deca iz gimnazije prebacuju na naš smer.

Negotin skola 10
> Da se stvari polako menjaju vidimo i po tome što se deca iz gimnazije prebacuju na naš smer

Na sopstveno iznenađenje to potvrđuje i direktorka škole Snežana Đorđević, inače profesor matematike. Na Bukovu je od 1. septembra 1986. godine i gotovo svi najbliži saradnici, od podrumara Saše, preko nastavnice Tamare pa do veterinara Ivice su bili njeni đaci.

- Muku mučimo da skupimo dovoljan broj đaka da oformimo odeljenja smera vinogradarstvo/vinarstvo jer su se deca masovno upisivala u gimnaziju. No evo, nešto se dešava, već se troje iz istog odeljenja prebacilo iz gimnazije na ovaj smer, a ima još najava. Nama je inače bitno da popunimo potreban broj učenika u vezi dualnog obrazovanja jer se javlja sve veća potreba i kod preduzetnika.

Negotin skola 19
Eksponati sa prethodnih domijada su sa ponosom izloženi u holu škole 

Đaci tokom godine jednom nedeljno obavljaju praksu, rade u vinarijama za šta dobijaju naknadu od poslodavca, prevoz, doručak. Naknada je u visini 70% dnevnice zaposlenih i dobro im dođe u vidu džeparca a stiču neophodna znanja. Polako se javlja potreba za rad i tokom letnjeg raspusta (Matalj) za šta kod učenika vlada veliko interesovanje.

U ovom trenutku po pet učenika je kod Nikole Matalja, isto toliko u manastirskoj vinariji, tri kod Frunza Aglaje, sad se javila i vinarija Raj za petoro učenika. Jedan broj je potreban i u pekari kod Matalja, istina postoji u zakonu da deca ne mogu da rade noćnu smenu pa će se praksa obavljati danju.

Negotin skola 14

- Apliciranje za dualno obrazovanje je u poslednje vreme dosta pojednostavljeno a koliko znam doneta je uredba kojom se poslodavcima osiguravaju nekakvi benefiti zbog čega su  verovatno i zainteresovani za ovaj vid saradnje, a sa druge strane nisu u obavezi da decu kasnije zaposle – kaže direktorka Snežana. – Na svakih pet učenika poslodavac je dužan da obezbedi instruktora a već sad su četiri vinarije iskazale potrebu za ukupno 17 učenika koji bi se naredne školske godine školovali po dualnom modelu obrazovanja. Ali toliko dece ne verujem da možemo da skupimo. Šteta jer deca su prezadovoljna. Nauče posao a sa druge strane vide kako izgleda i funkcioniše moderna vinarija. No, čini se da je to sad zaživelo i verujem da će ćemo ih privući za narednu školsku godinu.

U tom smislu organizovaće susrete sa roditeljima, pokušati da uključe i mlade vinare da održe po koji motivacioni govor na opštu korist. Pogotovo one koji se vraćaju iz sveta da u Negotinskoj Krajini započnu vinogradarsko-vinarski biznis.

Negotin skola 15
Nastavna sredstva - vremešna ali i dalje u funkciji, sada već muzejske vrednosti

- Uostalom niko od naše dece ne živi u stambenoj zgradi, većina je iz seoske sredine gde imaju imanja i stečeno znanje im može biti od ogromne koristi da dalje razvijaju domaćinstva – podvlači direktorka Đorđević dok obilazimo školsku zgradu na kojoj bi mnogi beogradski đaci pozavideli.

Prostrani holovi, visoki plafoni, mnogo svetla a sve blista, od toaleta do učionica i kabineta u kojima se nalaze vredna nastavna sredstva, pojedina muzejske vrednosti. Holovi su ukrašeni slikama bivših maturanata, na stotine njih jer je ukazom kralja Aleksandra škola osnovana daleke 1891. godine.

Temelji Škole za vinodelje i voćarstvo postavljeni su 28. aprila te godine a već 20. oktobra ona je svečano otvorena iako nije bila završena pa je u zakup uzet nekorišćeni manastirski konak. No već je u jesen 1892. započela školska godina u novoj izgrađenoj zgradi. Ubrzo je uspostavljena saradnja sa poljoprivrednom školom u Monpeljeu, jednoj od najuglednijih u svetu, a čak su srpski školarci bili učesnici izložbe u Parizu krajem 19. veka.

Negotin skola 35
U okviru školske ekonomije se gaje ovace i druge domaće životinje

Uostalom, inicijativu za osnivanje škole u Bukovu dala je Krajinska vinarska zadruga sa ciljem da se obrazuje stručni kadar koji bi bio uključen u obnovu vinograda na američkim loznim podlogama. Za prvog upravitelja imenovan je Milutin Savić, u dugoj istoriji u klupama su boravili brojni viđeni ljudi među kojima i Dobrica Ćosić, a na neki način ova je škola bila nukleus novog razvitka evropskog vinarstva gotovo satrtog filokserom u to doba.

> Na neki način ova je škola bila nukleus novog razvitka evropskog vinarstva gotovo satrtog filokserom

Danas se škola nalazi u parku odakle se pruža pogled na dolinu u kojoj je Negotin i daleko preko Dunava, u Evropsku uniju praktično na dohvat ruke. Mnogo je cveća, drveća, rastinja, na ekonomiji ima ovaca i još nekih domaćih životinja. Gotovo svi objekti na imanju su izgrađeni još prve godine ali su pojedine zgrade lepo obnovljene.

Negotin skola 26
Šah klub za trenutke relaksacije i ponos škole, upravnik internata Srđan Popadić

Učenički Dom kapaciteta 100 kreveta gde je zauzeto manje od 60 pa primaju svakoga ko se prijavi, srednje muzičke, tehničke, bilo je i gimnazijalaca. Zgrada je doterana, centralno grejanje, sobe dvokrevetne pa i jednokrevetne, sve blista. U zgradi je sto za stoni tenis, sala za zabavu gde dvaput godišnje organizuju maskenba. Srđan Popadić, upravnik internata, uvodi nas u perfektno uređen šah klub.

- Ponosan jesam na šah klub, oplemenjeni prostor gde su deca bila tokom zime dok nije spremljena sala, Ali prvenstveno na našu decu, na uslove koje nudimo, između ostalog teretanu koja je skroz opremljena. Treniramo šah, postižemo zapažene rezultate na regionalnom domijadama u raznim oblastima.

Negotin skola 30

- Prošle godine smo na republičkoj domijadi osvojili prvo mesto u etno muzici a devojčica, učenik Muzičke škole dobila je specijalnu nagradu – napominje direktorka i otkriva da mesec dana boravka u internatu staje maksimalno oko 8.000 dinara za stan i hranu ali pošto se „jede na bonove“, može to biti i manje.

Nakon obilaska teretane idemo u vinski podrum sazidan kad i škola. Zgrada unutra izgleda starija nego što jeste jer su zidovi crni od vlage. To je, kažu, rezultat neuspele opravke krova kad su zapušeni otvori za ventilaciju.

Negotin skola 19
Čuvar podrumskih tajni, nastavnik i podrumar Saša Živković

Podrumar, ali pre svega pomoćni nastavnik voćarstva i vinarstva Saša Živković otkriva da je velikim bačvama 2,5 tona belog vina, ranjski rizling, italijanski, nešto malo semiona i župljanke, pa sedam tona crvenog od crne tamjanike. Ima nešto rozea a nastaje tako što kad se obere crno i kad se obere belo, „ono što deca ispreskaču od toga uradimo roze“, kaže on uz širok osmeh. Crna tamjanika je inače izrazito tamna, gusta i ukusna. Postoje dve varijante, sa manje i više (preko 30 gr/l)  šećera ali obe imaju 17 ili nešto više procenata alkohola.

Dok se penjemo u gornji deo podruma u kome su impozantne muljače dobijene svojevremeno iz Krajina vina ali i dalje u funkciji, i odakle pod silom gravitacije vino silazi u jednu veliku kadu a potom u burad, slušamo komunikaciju direktorke i nastavnice Tamare kako bi podrum valjalo srediti. Za početak treba platiti projekat a onda će se lakše naći sponzori da se očuva ovo istorijsko i svako drugo vinsko blago.

Negotin skola 00

- Treba pozvati ljude da pomognu – slažu se ove vredne žene. - Imamo obećanje Mije Radovanovića da bi nam iskustvom pomogao oko naših vinograda. Verujemo da će se to desiti, on je već finansirao odlazak dece na izložbu o vinu u Beograd bez da smo išta tražili. Sam se ponudio...

I upravo u takve ljude veruju ovde na Bukovu, kao i u Nikolu Matalja, bratiju manastira Bukovo, Vladimira Frunzu, vinariju Raj i mladu ekipu iz Rajačkih pivnica. A pre svega u mudrost današnjih klinki i klinaca koji savršeno dobro razumeju u kom grmu leži zec održive budućnosti.

Deco, šta se čeka, prijavite se!   |

Foto: Slobodan Vidović
nazad na vrh