UniCredit Bank Wine Garden 2025: Vinski raj u paklu

Uostalom, rasprodate ulaznice za oba dana (organizatori su ograničili broj posetilaca na 4.500 ljudi), kao i rekordni broj vinarija raspoređenih na 78 štandova, najbolje govore o tome da za dobro osmišljene vinske manifestacije uvek postoji interesovanje.

U stvari, ono što najviše izdvaja Wine Garden od ostalih vinskih manifestacija u Srbiji, pa i u čitavom regionu, jeste publika. U pitanju su direktni kupci, ljubitelji vina koji po pravilu ne odlaze na druga vinska dešavanja, ali ovakvu vrstu prezentacije vina u bajkovitoj atmosferi najlepše zelene oaze u gradu – ne propuštaju.

Nema među njima mnogo „vinskih noseva“ koji vrte vino u čaši, ali zato gotovo svi sa zadovoljstvom istražuju, probaju i kupuju vina, da bi se zatim, u hladovini, opušteno, u društvu i uz laganu muziku koja dopire sa nekoliko punktova, prepustili uživanju u vinu i prirodi. Neko od posetilaca je, čini se, tačno opisao ova dva dana kao „raj u paklu“, aludirajući na nepodnošljivu vrućinu u gradu i osvežavajuću atmosferu dobrih vibracija (i rashlađenih vina!) koja su ispunjavala svaki kutak Wine Gardena.

Stranaca je ove godine verovatno bilo više nego ikada – uglavnom Rusa, ali i posetilaca iz Italije, Kine, Francuske, Hrvatske, Makedonije, Grčke, Slovenije... Niko ne zna koliko je hiljada boca otvoreno za degustaciju i koliko ih je prodato. Po onome što smo čuli od onih koji su vino prodavali na licu mesta, gotovo da nije bilo vinarije koja je imala pazar ispod hiljadu evra dnevno! Već samo to pokazuje da je Wine Garden posebno atraktrivan za manje vinarije koje nemaju mogućnost da svoja vina plasiraju u restorane, vinoteke ili veće prodajne lance.

Tokom ovih sedam godina, koliko se Wine Garden održava, ova nesvakidašnja manifestacija postala je i svojevrsna pozornica na kojoj možete da vidite najneverovatnije toalete, frizure raznih boja i oblika, svakojake modele šešira, nakita, naočara za sunce i svega onoga što vas navodi na pomisao da ste se našli na nekom prestižnom mestu u Londonu, Parizu, Rimu ili Njujorku. Beograd kakav se retko može osetiti.

I dok nam „znoj curkom nagriza vrat“, kako je svojevremeno pevao Džoni Štulić u pesmi „Odlazak u noć“, krećemo senovitim stazama da vidimo šta se ove godine našlo u vinskoj ponudi. Naravno, dominiraju vina iz Srbije, ali tu su i ona iz Francuske, Italije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Španije, Crne Gore, Grčke, Australije, Moldavije...

Na početku, kao dobrodošlica u baštu vinskih čuda – odlična penušava vina Klet Brda iz Slovenije, Ferrari iz Italije... Tu je i neobična Tamjanika Française francuske vinarije Rombeau – iskričavo sveža, podseća na našu tamjaniku i lako je moguće da će uvoznik imati pravi letnji hit za beogradske bašte.

Posebnu svežinu nalazimo i u moldavskim vinima grupe Purcari, gde se ističe odlično belo vino od sorte viorika, ovenčano zlatom na Mundus Vini, a tu je i odlični Malbec sa savršeno izbrušenim taninima.

Svežina i dobar odnos cene i kvaliteta prepoznaju se i u proverenim etiketama Plantaža – nova berba linije Edycija 23, sa navojnim zatvaračem. Tu su Novi dan (Muscato Bianco, italijanska tamjanika sa Ćemovskog polja), roze Svitanje (čist kaberne), i Jedne noći (kupaža kaberne/merlo iz inoksa). Osnovni Sauvignon Blanc 2023 veoma je dobar i svež, a redizajn klasičnih etiketa je u toku.

„Sovinjon, sovinjon“ – čuje se sa svih strana. Popularnost ove sorte pred vrelo leto očito raste. Nas su ponovo oduševili Pirg Sauvignon Blanc, nagrađen titulom Best of Show Serbia (Mundus Vini), zatim IN Sauvignon Blanc sa Fruške gore i Bela Harmonija vinarije Veritas Ćuković iz Sremskih Karlovaca.

Nije nikakvo čudo što po ovakvom danu većina prisutnih traži osveženje u belim vinima. Uz sovinjon i šardone, glavnu reč vode domaći aduti – tamjanika, grašac i morava. 

Naravmo, najviše tamjanike dolazi iz Župe: Ivanović, Yotta, Bada, Mali podrum Gajić, A. Rajković, Milica, Cvetković – svaka originalna na svoj način.

Posebnu priču među župljanima predstavlja župsko-beogradska vinarija Bela Kula, Gvozdena Radenkovića, koja najviše eksperimentiše u potrazi za stilom s minimalnim intervencijama, a gde je posebnu pažnju izazavao njegov Sivi Burgundac.

I popularnost morave je u stalnom porastu tako da se ova sorta našla u portfoliju čak desetak vinarija na Wine Gardenu, od one legendarne iz Vinarije Milijan Jelić (koja nudi i veoma dobru „oranž“ varijantu Morange), preko Chateau Prince, Blagojević, Deurić, Cilić...

Kao što je tamjanika za jug, tako je grašac sve više simbol Fruške gore. Vinarija s ove vojvođanske „planine“ uvek je najviše na Wine Gardenu, samim tim bilo je i pregršt zavodljivih i osvežavajućih grašaca koji su se presijavali u čašama – od dobro znanih etiketa Grašac beli vinarija Kiš i Vinum, te Optimus Trivanović, do izvanrednih primeraka novih vinarija Frug i Breg koje su mnogima bile najprijatnije otkriće.

Grašac, međutim, daje odlične rezultate i u nekim drugim delovima Srbije, o čemu svedoče oni iz vinarije Džervin kod Knjaževca, Gamanović iz Kladova ili u barikiranoj varijanti iz vinarije Kepul pokraj Zrenjanina.

Najveći cenovni raspon ponudila su vina na štandu Gazdinstvo Cilić, gde su se uz pomenutu moravu našla i vina iz nove osnovne linije Crni Vrh, roze Onyx, ali i pravi mali „crveni dragulj“ Kašmir, kaberne sovinjon koji košta preko 60 evra.

Ipak, najveći broj etiketa (pa i vina!) u svojoj sada već dobro znanoj VIP zoni na Wine Gardenu ponovo je donela makedonska vinarija Tikveš, gde su mogla da se probaju gotovo sva vina, od onih osnovnih prkeo sve popularnije linije Luda Mara, pa do ekskluzivnih vina s etiketama Barovo i Bela Voda.

Nemoguće je pomenuti sve što je bilo dostupno za degustaciju tokom dva dana Wine Gardena. Zato je i ovaj izveštaj više zbir nasumičnih zapažanja – koliko god da probate, uvek ostane dvostruko više toga što niste stigli.

Ali, teško je bilo ne primetiti veliko interesovanje za organska vina vinarija Bikicki i Vinum. Tek flaširana oranž Sfera Bikicki donosi obilje mirisnog voća i sočnih kiselina, ali čini se da je najveći hit na tom štandu ipak traminac Moma u ekskluzivnoj keramičkoj boci. Istovrmeno, odmah do njih pravo otkriće za gotovo sve prisutne bila je sjajna Župljanka vinarije Vinarium.

Organska vinarija Lakićević iz Leposavića već treću godinu zaredom privlači veliku pažnju na Wine Gardenu. Zavodljiva, mineralna bela vina predvode kupaža tri sorte Alcedo i sortni Solaris, tu je i izuzetno elegantno crveno vino Merula, ali i jedno od prijatnijih iznenađenja tog vikenda – desertno vino Slobodanka 2019 od sorte broner.

Šteta je što srpski vinari još nisu ozbiljnije zakoračili u svet penušavih vina. To pokazuje i neprestane gužva za roze klasičnim i penušavim varijantama na štandu 100 Žena. Nova je berba 2024, ali tu je i njihov poseban novitet, premijum merlo Madame Merlette, najbolje do sad od ove sve zapaženije vinarije iz Niša. 

Za Kovačević Fresco, profesionalci kažu da je „odličan posao“, što se vidi i po mnoštvu praznih boca ovog vina ispred obližnjeg džez-podijuma gde stotinak posetilaca uživa u muzici.

Ipak, kada je o „mehurićima“ reč, najveći hit ovog vikenda bila su pet-nat vina, psoebno ona iz vinarija Ivanović i Bikicki, rasprodata već prvog dana.

Među najtraženijima bila je izgleda i kupaža Sauvignon & Semillon negotinske vinarije Frunza Aglaja, a odmah do njih mlade nade Negotinske krajine objedinjene za štandom Mladi sa Rajačkih pivnica i pregršt zanimljivih vina od lokalnih i internacionalnih sorti, uključujući i odličan pet-nat.

Vinarija Sočanski iz Banata, kod Vršca, nažalost čini se nedovoljno poznata, predstavila je sjajnu frankovku Tempo Rubato 2024, apsolutnog šampiona sajma u Zrenjaninu. Rashlađena osvežava, ali zagrevanjem pokazuje pun potencijal.

I tako bismo mogli unedogled, a da se kraj čak ni ne nazire. U suštini, Wine Garden je poput ogromne šarene tapiserije satkane od bezbroj ukusa i aroma, dobrog raspoloženja, emocija, vina i muzike. I ako ništa drugo, Beograd je ove godine barem tokom ta dva dana pronašao svoj mir u čaroliji nazvanoj – Wine Garden!    |

Foto: Ivana Čutura