Ra Ra Ralević i drugi noviteti

Proizvodnja stakla bila je decenijama krucijalna za privredu Paraćina i tog dela Srbije. Onda je gotovo zamrla, sad se lagano uzdiže, možda dobre vinske boce i poteku odatle, ali jedno je sigurno - ovaj grad je dobio i izvor vrhunskih vina u vinariji Ralević.

Praktično garažna, u nevelikoj kući sa raritetnim vinogradom malog širaza površine oveće bašte, već nekoliko godina očarava tržište. Prvo crvenim, sve više belim, a sad svakako i penušavom Ra Ra, pet nat varijantom.

Sa 95 poena i dvostrukim zlatom to je bilo najbolje ocenjeno penušavo vino na nedavno održanom BIWC 2025 nadmetanju u Grčkoj, ali je trofej u kategoriji mehurića poneo tradicionalno rađeni penušavac iz Bugarske sa poenom manje.

- Verovatno zato što se pet nat još uvek računa u osvežavajuća mladalačka pića. Uostalom nismo ni očekivali da se ocenjuje u istoj kategoriji sa tradicionalnim penušavcima zbog čega smo još više ponosni, i to nam daje snagu da ove godine napravimo više od 600 boca koliko smo uradili pre, iako ima puno posla oko tog vina - smeju se braća ipak zadovoljna uspehom jer se on opipljivo meri u prodaji gde je Ra Ra veoma popularan, kao i na svakoj izložbi kad nepodeljeno prima čestitke za kvalitet i aromatski umetnički „dojam“.

Ono što vas na Google mapi može zbuniti je info koji veli kako je vinarija na samo dva kilometra od centra Paraćina trajno zatvorena (permanently closed). To jeste-nije tačno i velika je žal što vam ne možemo preneti ono najvažnije iz nje, ogromno gostoprimstvo domaćina i trud da se otkrije što više toga, a gost pritom i edukuje. Jer Milan, koji se više bavi proizvodnjom, prosto kroz bujicu priče i vina kao da samog sebe podseća šta je sve naučio u sferi tehnologije od kad se vinima braća bave. 

Milan Ralević, ne krije ponos zbog velikog međunarodnog uspeha penušavca Ra Ra 

A u maloj kuhinji kao da živi neki čarobni chef restorana sa tri Michelin zvezdice koji će sto prekriti stotinama originalno pripremljenih i veoma šarenih (i zdravih) zalogaja, besprekorno sa vinima uparenih, a ne Milanova supruga Dragana, po profesiji učiteljica. Inače ovo oko vina, kaže Milan, počelo je tako što… 

- Mnogo smo putovali, kupovali vina, pili i shvatili da previše novca trošimo na vino. Daj da napravimo vinariju! Može nas izaći jeftinije, smejali smo se, a može da bude i dobro. I tako je krenulo septembra 2016. kad smo napravili kupažu kabernea i merloa u ovoj kući, još bez struje. Sve uz pomoć štapa i kanapa, bukvalno od nule.

Milomir Ralević, najavljuje proširenje kapciteta vinarije

Posle jednog tradicionalnog ocenjivanja u Paraćinu, vina od autohtonih sorti Samo naše, neko zamoli Tanju Đuričić, čuvenu enološkinju i člana žirija, da van konkurencije proba i oceni jedno na nosu očaravajuće vino. Bio je to prvi, istina „privatni“ ispit za crveno Ralević vino iz berbe 2017. Tanja proba i oceni sa 94 poena. Ogroman podstrek za braću i start prave vinske groznice.

Otkud znanje Ralevićima da se vinima bave? Jednostavno, došli drugari, kolege vinari, i na 1.000 još načina, tvrde oni. A najviše po sopstvenom ukusu jer dok prolazite podrumom i proizvodnim pogonima, sa neprikrivenim oduševljenjem toče vam degustacione porcije u čaše iščekujući odaziv i procenu nesumnjivog kvaliteta, često i vinarske originalnosti.

Možda je upravo to razlog što su, iako grožđe za sada još uvek kupuju, iza vinarije podigli redak zasad crvene sorte durif poznate i kao Petit Sirah. Gajen s ljubavlju, prema onome što smo sortno i u kupažama probali, to sigurno neće biti samo bojadiser zuba i vina.

A na stolu zasigurno nije samo hrana. Kaleidoskopski razasute boje voća, povrća, lavande, nane i drugog cveća, mikrobilja iz sopstvene proizvodnje, orašastih plodova, kriju u sebi najfinije mesne i mlečne delikatese umotane u Draganinu maštu i inspiraciju. Pritom, isto bi tako nekako izgledao opis Ra Ra pet nata u čaši. Prepun raznog voća i svežih mediteranskih začina, zahvaljujući lepoj, sitnoj i pravilno raspoređenoj perlaži podržanoj kiselinama, neobično je pitak za taj stil vina.

Dragana Ralević, odgovorna za trpezu i zalogaje koji su pratili degustaciju 

- Volimo da se igramo ukusima, kajsije, marakuje, arome koje se inače osećaju u našim vinima - hvali Milan kulinarske vizije supruge Dragane pri uparivanju hrane i pet nata. - Kombinacija pohovane zove sa pet natom je pravo letnje osveženje, mnogo bolje nego piti neki aperol spritz. A kako je nastao Ra Ra?

Tako što je Dragana, koja voli penušava vina rekla: „Hajde jedno po mom ukusu!“ I napravili su Ralevići ciljano pet nat, ni previše, ni premalo mek. Jer kad je taloga premalo, vino bude previše sterilno, dok ovako dobije dodatnu zanimljivu notu, još više voća, punoću tela i karakter. A kad se pretera bude opterećujuć, previše kvasca ume da odbije širu publiku, objašnjava Milan. 

- Pre neki dan smo degožirali berbu 2024, radimo parcijalno po 100 boca svakih sedam dana. Prvi pet nat od tamjanike smo inače napravili 2022. godine, nekih pedesetak boca, ostalo je još tri ili četiri, ali i nekoliko nedegožiranih. Kažem, hajde da to sad uradimo a prilikom tog postupka vino dopunjavamo baznim iz berbe 2024. I kada sam dodao tih 30 grama dobio sam nešto fantastično, perlaž sitan kao u klasičnom penušavcu.

Evidentno, kad se mehurići smire u čaši je ozbiljno mirno vino gde ovo iz berbe 2024, „sa 95 poena“, ima svega više u odnosu na prethodnu berbu. Više su kiseline, više alkohola i šećera, nekih 6 gr/l, kao prvo od 2016. koje ima rezidualnog šećera.

- Da, radićemo i pravi penušavac ali šta je glavna razlika u odnosu na pet nat? Za pet nat grožđe bereš u normalnoj zrelosti i terminu, ne dodaješ nikakve kvasce ni šećere dok za klasičan bereš zeleno grožđe i dodaješ koješta. Ali zato u pet natu imamo prirodnu tropiku jedne izuzetno tople godine gde je momenat berbe bio ključan. Čini se da je dobro pogođen jer vino je blizu 14% alkohola a bukvalno se ne oseća. Znači volim šardone, volim pino za tradicionalni penušavac, ali bi izazov bio i praviti ga od tamjanike.

Probali smo i mirnu tamjaniku za pet nat. Ima začina, svežeg voća, herbalnih uticaja. Ništa nije ukuvano, sve je floralno, zemljano, začinski, bez znaka prljavštine, oksidacije ili umora u završnici dok pecka kao da je puna nane. Tu je i nekoliko tamnijih boca na zemlji. Eksperimentalni pet nat u koji je dodata trunka Petite Sirah.

Inače grožđe za oko 50.000 boca vina stiže uglavnom iz Oparića i Poljne, sa tri hektara u kooperaciji, a vina Ralevići u poslednje dve-tri godine rade praktično po principima organske proizvodnje, sa minimum ili bez dodatog sumpora kao zero intervention. Pritom kutija praznih kravljih rogova u jednom ćošku naslućuje i biodinamiku uz „pretnje“ braće da će jednoga dana imati sopstvene vinograde. A najrazličitija „jaja“ i slični sudovi u vinariji, koji očito pokazuju rezultate, podvlače utisak naturalnog vinarenja.

Italijanske, francuske i slovenačke amfore sve više ispunjavaju prostor dok se eksperimenti ređaju. Ekstremno prijatno iznenađuje kompleksna, mutna tamjanika 2024 kao kombinacija različitih maceracija, kvasaca, inoksa, barika, keramičkog i betonskog jajeta.

Ali ono što nije eksperiment su nove etikete i nova vina. Tamjanika se svakako najviše traži, ona iz berbe 2023, mineralna, osvežavajuća, mediteranska, puna zove i bagremovog cveta, planula je dok si rekao keks. Sad nastupa linija belih barikiranih vina Eter u kojoj su Sauvignon Blanc i Chardonnay.

Ali prava premijera je linija Virgo, osmišljena da donese cenovno pristupačna ozbiljna gastronomska vina punog tela i evidentnog alkohola iz berbi 2018 i 2019. Prvo na scenu stupa sjajan na nosu Virgo Sauvignon Blanc kao blend najvećeg dela vina iz inoksa, 40% iz barika i 10% iz amfore. Potom slede Tamjanika i Chardonnay.

Vina iz linije Eter se ne rade svake godine a uskoro će biti flaširan Eter Chardonnay iz praktično tri berbe. Klasična i kasna iz 2020, uz dodatak 10% mlade iz 2024. godine što daje potpuno novu dimenziju. Eter Sauvignon Blanc 2018 sa 14,5% alkohola je posle sedam godina u fantastičnoj kondiciji i aromatskom balansu između Novog (na nosu) i Starog sveta na nepcu uz tercijarne ukrase. Ne čudi da ga i vinski početnici prosto obožavaju.

Šta smo sve u barik podrumu, „američkoj“ i „francuskoj“ sobi probali, teško je nabrojati. Nove verzije već čuvenog kabernea Gemini, Vranca, merloa, pa famozni mali širaz, fantastični kaberne fran, Aurum i druge različite kupaže…

A Permanently closed činjenica odjednom postaje jasna na rastanku. „Za sad nismo radili otvorene degustacije i ponudu ali ljudi mogu doći uz dogovor i probati vina“, objašnjava domaćica. Jednostavo, lepa degustaciona sala komotna je za osam do deset ljudi pa raskošne degustacije još nisu dostupne, ali su pregovori u okviru porodice u toku. 

Jer u najavi je dogradnja kapaciteta gde bi veći degustacioni prostor mogao da se ukomponuje, međutim radni i skladišni, kao i barik prostor, još uvek imaju prioritet.

- Ovde se još uvek igramo a kad budemo bili u pravoj vinariji tek ćete da vidite - kažu gotovo u glas a nama je posle toliko probanih vina sve jasnije: nije lako izaći na kraj sa blizancima Ralević.   |

Foto: Slobodan Vidović