Trnjak Fest 2025: Lestvica je podignuta visoko

Iz godine u godinu sve bolja organizacija je kao novitet u fokus istakla regionalnu saradnju kroz učešće 27 vinarija posvećenih sorti trnjak kao zaštićenoj autohtonoj crvenoj sorti vinove loze Hercegovine i Dalmatinske zagore, dok su čitavu sliku u prelepom ambijentu Gradskog parka Ljubuški, lokalnim specijalitetima obilno ukrasili čak 14 gastro proizvođača ove regije.

Šarenim svetlima uređen park već je i pre početka glavnog događaja privlačio pažnju prolaznika, kako domaćih tako i stranih gostiju. Jaki naleti vetra zadavali su mnogo truda organizatorima, džinovske boce sa napisima Trnjak trebalo je posebno osigurati, dok se tonska proba na velikoj sceni moćnim zvukom preplitala sa ugodnim senkama drveća kružno opkoljenog brojnim štandovima.

Publika, koje je bilo mnogo više nego na prethodnim izdanjima ukazala je povremenim zagušenjem prolaza kako interesovanje za trnjak ekstremno raste te je za očekivati da se sorta sa sadašnjih 45 hektara pod nasadima, a uz učešće novih, duplira u naredne dve do tri godine. 

Takođe, ovogodišnji susret sa vinima ove sorte potvrdio je kako se uz ogromna ulaganja za veoma kratko vreme može postići jako mnogo na raznim poljima promocije brenda, a još više na kvalitetu samih vina koja u raznim stilistikama, od roze, preko crvenog do penušavog vina, gotovo bez izuzetka - oduševljavaju. 

Zanimljiva istorijska i naučna predavanja uz obilaske lokaliteta iz rimskog doba, dragoceni obilasci vinarija uz svest o prekograničnoj saradnji, hvalospevi uparivanja trnjka kroz fine dining u restoranu Bezdan 21 u Grudama ili na originalnoj „rimskoj večeri“ sa tematikom antičkih recepata, daleko su nadmašili očekivanja upoznavanja sa lokalnom sortom koja je doskora maltene bila na ivici nestanka.

Obilazak vinarije Matić-Čapljina još u izgradnji, poseta Vrgorcu i druženje s vinarima u restotranu Kula, te na kraju dolazak u Imotski uz obilazak vinarije Jerković, bili su samo uvod u raskoš boja, aroma i mirisa koji su nas dočekali na festivalu.

Na početku treba istaći dodelu zahvalnica svima koji su iz republika Hrvatske i BiH pomogli manifestaciju, posebno predstavnicima EU odakle je najavljeno čak četiri miliona evra za projekte vezane uz dalji razvoj čitave priče. Uz proglašenje po jednog ambasadora Trnjka iz susednih republika za narednu godinu, te već tradicionalne zvuke harfe, a kasnije i jako dobrog benda Good Times, krenula je vinska fešta.

U prva dva sata trebalo je iskorisiti priliku za obilazak štandova jer kako noć pada i scena postaje sve blistavija i šarenija a mirisi vina slatko ispunjavaju nozdrve u vrelini noći, tako masa sveta narasta i sve je teže čuti vinare dok sa ljubavlju govore o svom trnjku. Za razliku od sličnih dešavanja u Srbiji ovde su i gastronomska „vrata“ širom otvorena. Na ponudi su bezbrojni butevi pršute i drugih mesnih đakonija a sir se ne služi u mikroskopski vidljivim komadićima već komadeškama koje ozbiljno održavaju stanje svesti uprkos brojnim utrošenim maliganima. 

Zapravo, Gradski park je daleko širi i ostavlja dovoljno mesta da se uz čašu vina ili vrele uštipke osamite nedaleko od vrtoglavog kola ljubitelja vina koje kruži sa ispruženim čašama na dolivanje. A kad se u kolo uhvatite, nema nazad. Katićev Katich Trnjak dve je godine u francuskom hrastu, vinarija Mola s pravom je zalepila bronzanu oznaku Decantera na savršeno slasni Trnjak Prozračac. Vinarija Milas iznela je anprimer berbu 2022 iz mladog vinograda i francuske bačve. 

- Plan je da bude još šest meseci u bariku a doneli smo ga čisto da ga predstavimo - kaže Tomislav Milas koji sa ocem Zdenkom, predsednikom Udruge vinogradara i vinara iz Ljubuškog  zajedno radi vina sa 3.000 trsova mada imaju i novu plantažu - Odradili smo nekoliko probnih berbi, pratićemo mu razvoj ali i trnka kod kolega. Krajnji cilj svega je da konačno spoznamo kako bi trnjak zapravo trebao izgledati.

Ovom sjajnom vinu cena još nije formirana ali s obzirom da će dve godine biti u bariku, što gotovo da postaje vinarsko pravilo kad je sorta u pitanju, videće koliko će proizvodnja na kraju koštati pa onda odrediti cenu. Verovatno nešto više od 20 evra.

Trnjak 2022 Keža dolazi sa 5.000 trsova posađenih 2007. godine na kamenitoj podlozi prema vodopadu Kravica. Fermentisao u inoksu proveo je šest do devet meseci u bariku, a u ovoj vinariji koja ima i blatinu i plavac, merlo i syrah, dosta eksperimentišu sa drvetom. Francuski, mađarski, bugarski, ima i slavonskog hrasta pa ispituju koji kojoj sorti najviše odgovara, dok za trnjak izgleda da je to francuski.

Za tri meseca će Bože Đuzel iz vinarije Đuzel postati inženjer agronomije. Možda tada iz Vinjana Gornjih kraj Imotskog ode u Evropu, ali samo ako ga otac Stipe, inače direktor firme, pusti. Može ali neće, smeje se Bože, otac kaže neću ti ja tek tako dati vinariju, tek moram videti kako ti radiš.

Nije ni čudo jer vinogradi Đuzel su najviši u Hrvatskoj na 700 metara nadmorske visine. U dobroj godini sa šest hektara proizvedu 45.000 litara, najviše kujundžuše, potom šardonea i čak 5.000 litara trnjka. 

- Trnjak, ili rudežuša u Imotskom, je sađen početkom 2000-tih kada su kolege iz Hercegovine sa mojim starim pokrenuli obnavljanje sorte, prisutne tek u malim količinama i korištene za oplodnju batine - objašnjava Bože. - Na gotovo polovini naših nasada sadio se samo trnjak kako bi se loza na rubu izumiranja oživela. Prva prodajna boca nam je iz berbe 2015 kad smo zapravo i zvanično pokrenuli vinariju. Dotle smo radili za kuću i grožđe prodavali kolegama.

Ovde su doneli vrhunsko premium vino iz 2018. godine koja je 24 meseca odležala u bačvama Garbelotto. Bože lično smatra kako je ponajbolja bila baš 2015 ali „čuva mi je ćaća za svadbu“, smeje se, dodajući kako su tad bačve bile sveže a berba izvanredna.

Carsus Škegro je izuzetno strukturno vino koje poput svile glatko klizi niz grlo. Iako se kaže da vino ne zna za granice trnjak kao da ima neku svojeglavost pa se u velikom broju slučajeva na slepom testu gotovo bez greške može pogoditi koji dolazi iz Hercegovine gde su vina strukturnija, elegantnija, možda kompleksnija i dosta zaogrnuta mineralnošću, a zahtevaju da se potpuno otvore. Sa druge strane iz Hrvatske stižu laganiji, pitkiji, nekako veseli primerci kojima ni hlađenje ne šteti.

Vinarija Nuić jedna je od prvih iz Hercegovine koja je trnjak podigla na stepen premijum vina. To su ti hercegovački trnjaci koji kao DNK sorte nose aromu pregriženog pečenog zrna kafe i čokolade a koja zapravo i ne dolazi iz uticaja hrasta. Uz tartar od tune, vrhunski je doživljaj.

Grabovac uz lep i slasan roze penušavac nudi trnjak u kome 30% čine kaberne i merlo. Kupažu trnjka sa plavcem malim poslužiće Brid, garažna vinarija iz okoline Omiša i jedna od ovde najmlađih (2021.). 

- Počelo je otkupom grožđa kao strast. Iz radoznalosti smo krenuli u projekat za 2.500 litara, sad proizvodimo 9.500 i blizu smo vrha kapaciteta 16.500 litara - kaže Ivan Kujundžić koji dogodine očekuje prvu berbu trnjka. 

Izuzetan utisak ostavila su vina vinarija Erceg, Puntar i Gašpar. Sa desetak hiljada loza, 10 tona grožđa, desetak hiljada butelja vina sa velikim slovom „B“ na etiketi proizvodi vinarija Bošnjak. Divan im je roze, uostalom trnjak kao da bez greške daje strukturna vina te obojenosti.

- Imamo i Cuvee od blatine, trnjka i najviše širaza, - kaže vlasnik Radoslav Bošnjak hvaleći vinograd sa 3.000 čokota stariji od veka dok su vinariju tek pre nekoliko godina registrovali i šire se. - Nema više toliko te loze, ne mere, stara je. Bila je didova i puna trnka.

Sada ga s bratom još sade, i žilavke bi hteli kao i jedan vinograd širaza u selu Grude. Trnjak im je uz žilavku glavna sorta jer je najotporniji. Prošle godine bio je grad na Svetog Antu pa nisu imali roze. 

- Grad ovde ne udara često no je veliku štetu napravio. Sad se trnjak malo oporavio, čak me iznenadio, mislio sam biće više posledica. Eto, i u tim uslovima dobro uspeva…

Istorijski gledano veoma je zanimljiv Obiteljski podrum Sušac udaljen 6 km od Ljubuškog. Vlasnik Jure Sušac se celi život bavi vinom pa buteljke prodaje još od 1981. godine kao jedna od prvih privatnih vinarija u Jugoslaviji. Tradicija vodi od deda i pradeda, vinogradi su stari 60 do 70 godina a poseduje 2,5 hektara trnjka, žilavke i blatine sa pratećim sortama u selu Cerno kod Ljubuškog. Rade 60.000 butelja a roze je osvežavajuć, hrskav, zanimljiv.

Vina Govorko nalaze se u Metkoviću a vinogradi su u Dusini kraj Vrgorca. Mlada vinarija izradila je 1.200 boca trnjka posađenog 2019. godine kome je 2022 praktično prva berba. Uprkos činjenici da je dve godine proveo u bariku, to je lagano vino visokih kiselina i vrlo sočno, idealno i da se malo rashladi mada to vlasnici ne preferiraju. Proizvedu godišnje 20.000 boca, a imaju i pošip, vino Dišpet kao kupažu zlatarice, trbljana i maraštine, Brankić kupažu plavke i merloa, čak su uradili prvi penušac od sorte plavka.

Zdenko Milas, predsednik Udruge vinogradara i vinara iz Ljubuškog, tokom otvaranja Festa, pozdravljajući prisutne Davida Vlajčića, potpredsednika hrvatske Vlade i ujedno  ministra poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, te Kemala Hrnjića, federalnog ministra poljoprivrede i vodoprivrede BiH, posebno je pomenuo još jednog izuzetno važnog učesnika čitavog događaja…

- To su naši vatrogasci koji se ovih dana pa i u ovom trenutku bore sa vatrenom stihijom kako bi u saradnji sa udrugama vinogradara gradova Vrgorca i Imotskog mogli organizovati festival na koji smo izuzetno ponosni jer je za kratko vreme izrastao u nezaobilazan vinski, a zapravo celogodišnji događaj. Taj osećaj je sve jači što nam daje uverenje da smo na dobrom putu očuvanju tradicije i trnjka kao lokalne vinske sorte Hercegovine i Dalmacije. Ukazujući na njenu važnost i potencijal u proteklih nekoliko godina, sadašnja generacija vinara uspela ju je izvući iz senke i predstaviti kao moćnog predstavnika onoga što radimo i vrednosti koje donosimo. Trnjak nije više dobar muž kraljici blatini već i vrednost koja daje perspektivu vinogradarstvu ovih krajeva.

Braća Andrija i Tomislav Radić bukvalno su među organizatorima leteli na sve strane samo da nešto na festivalu ne zafali. I nije, a kako je Tomislav video ovo treće izdanje?

 - Svake godine se trudimo da uvedemo neke novine kao što je to bio fan trip obilazak regije trnjka. Sada smo imali završno uparivanje vina od trnjka sa hranom u restoranu Bezdan, jako lepo iskustvo. Danas su bila stručna predavanja a naš prijatelj i partner somelijer Daniel Čečavac je prisutne stručnjake i novinare proveo kroz horizontalno kušanje trnjaka iz berbe 2023. Jednom rečju ušli smo u neke projekte kroz koje možemo puno lakše i komotnije organizirati festival.

A on je baš bogat. Tu su još vinarije Domano, pa Mira koja imenom na etiketi „baca“ senku na podlogu gde se čita „rima“, Pilač, Jerković, čuveni Carski vinogradi Mostar, elegantni Džiko Trnak, Antunović, Vilinka, vinarija Čitluk, dok Matić ima jedno od retkih slatkih vina od trnjka, izbornu berbu Con Amore 2020 sa 30 grama rezidualnog šećera. Na štandu Prović Trnjak 2021 iz Vrgoračkog polja koji je odležavao u moru nedaleko od Zadra uz roze Teuta. 

Za svakoga po nešto, ako smo koga izostavili neka ne zameri,  popravićemo se dogodine na Trnjak Festu 2026. A mi posle svega slobodno možemo reći – probali smo najbolje trnjke na svetu!

Foto: Ivana Čutura