Grand Tasting 2026: Samo jednom se živi

Impozantan broj posetilaca iz sveta vinarstva i vinske kulture obreo se u praktično tri izložbene celine: Grand Tasting, Grand Minimal i GT Plus. Proizvođači, trgovci, vinski stručnjaci i novinari iz zemlje i sveta, mladi i već iskusni ljubitelji vina opremljeni čašama i osmesima dali su se u potragu za proverenim kvalitetom ali pre svega novitetima. 

No za razliku od drugih sličnih manifestacija gde se istražuju nova vina na tržištu, GT nudi „staritete“, često raritetne vertikale već dokazanih vinskih veličina i masivna pakovanja, dok su noviteti - premijerni nastupi novih vinarija kojih je na GT bio nemali broj. 

A libreto raskošnoj vinskoj operi dala je slovenačka  vinarija, M – enostavno dobra vina, motom koji su Gregor i Tjaša Mikuž, uz svoja izvrsna vina izgradili specijalno za ovu priliku – Samo jednom se živi!

Otvorenog uma i uz dobra vina idemo dalje...

Neka od najboljih vina Srbije 2025. godine privukla su posebnu pažnju na štandove debitanata na GT pa su tako autohtona vina  100% Župljanka  i 100% Tamjanika oranž iz berbe 2023, bili sjajan mamac da se na Radovan štandu proba i izuzetni župski prokupac dr Radovana Đorđevića.

Odmah do njega Vinogradi Matijašević, Najbolja mlada vinarije Srbije 2025 iznela je dragulje među kojima SoviNoa Fume Blanc nosi ozbiljno zlatno breme sa nadmetanja Decanter WWA uz titulu Najboljeg srpskog belog vina od internacionalne sorte.

Premijeru vina i nove etikete, ali u okviru GT Plus, kroz vertikalu 2020/23/24 imala je sjajna „F 2024“ frankovka vinarije Ilić Nijemčević (IN), lagana, sortna i dovoljno uzbudljiva da je odmah ponesete kući jer će na police tek u martu.

Tu je i „pokazna vežba“ udruženja Kvarner Wines. Elegantna velika boca Žlahtine, sorte zvane kraljica Kvarnera, uputstvo je za udruživanje vinara svake regije. Ovo oficijelno vino nudi za sve vinare regije istu prednju etiketu, dok se ime proizvođača nalazi pozadi.

Uostalom, Kvarner se ove godine diči titulom Evropska regija gastronomije, a bitan segment priče je svakako manifestacija WineRi na koju 13. i 14. marta pozivaju Žarko Stilin i Časlav Matijević, vrhunski majstori i ambasadori Kvarenera u domenu enogastronomije. U okviru manifestacije će Vino.rs takođe predstaviti najbolja vina Srbije, a nekoliko dana kasnije održava se i Kvarner International Wine Trophy, međunarodno  ocenjivanje vina svih sorti, jedinstveno u Hrvatskoj.

Najbolje crveno vino Srbije Aurum 2020 Ralević iz džinovske boce publika je sa nestrpljenjem očekivala. Konačno, postavljeno je na specijalni nosač kako bi se olakšalo sipanje, a onda je brzo „izvetrelo“ kroz nepca zadovoljnih degustatora.

Dupli magnumi i još veći kalibri, jedan su od posebnih začina Grand Tastinga, a to obilno potvrđuju vinarije poput Chateau Kamnik gde se gabaritima na štandu gotovo nadmeću nauništivi i sve bolji Kamnik Vranac 2012 Grand rezerva, pa Cuvee de Prestige 2022, ali i onaj iz 2026. godine, potom Vranac 2018 Grand rezerva, pa Karmenere ili rastom ubedljivo najmasivniji Terroire Vranac Grand rezerva 2012.

Svoje nejpoznatije vino, traminac crveni Uncensored iz berbi 2017, 2018, 2020 i 2022 doneo je u četiri magnuma Đorđe, vlasnik vinarije Bikicki, sjajna prilika da se otkrije još jedna nova vizija ovog jedinstvenog organskog oranža iz Banoštora.

Za susednim štandom Lakićević vina koja su u Srbiji ekstremno brzo stekla ogromnu popularnost. Među najtraženijim je sovinjon blan Parus 2022, po mišljenju Vino.rs - Najbolje organsko belo vino. 

Po čemu se ona baš toliko ističu među brojnim „izvanrednim srpskim vinima kojih je sad već jako mnogo“, što u prolazu dobacuje vinski sudija Džozef Darel, pitamo još jednog regionalnog stručnjaka, Tomu Jakopovića?

-  Gotovo u svim vinima vidljiva je ekspresija teroara ali je zadržana sortna prepoznatljivost. Teroar sa velike nadmorske visine je odradio svoje pa je kiselina visoka što zna nekad biti problem te nedostaje struktura i telo. No ovde su kiseline kičma aromatike, telo ne fali, a na kraju imaš slanost, mineralnost koja sve zaokružuje i daje dodatnu kompleksnost.

Najbolje crveno vino od lokalne sorte Bukovski Cuvee 2021 Matalj, zlatan sa Decantera, eklatantan je primer kako se briga o loznom nasleđu i autohtonim sortama može pretvoriti u suvo zlato. Nikola Mladenović je to u Negotinu uz puno entuzijazma odigrao bez greške pa uz njegovo visočanstvo Kremen i Kremen Kamen, ima još jednu etiketu na samom svetskom vrhu – a autohtono srpsko. Prokupac, začinak, skadarka, Bukovski je recept za budućnost.

No kad je o prokupcu i kaberneu reč u skladu sa Decanter zlatima, magnumi Breg vinarije Doja, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Ove sorte kao da su se u širokim bocama „razbacale“ pri čemu su se mišići dodatno pretvorili u najfinije tanine koji klizeći u završnici nanose arome za nezaborav.

Nadmorska visina očita je i u premijeri Bela Voda red 2022 iz Tikveša, vino koje će tek za šest meseci biti u prodaji. Pored  donesene „teške arhive“ od 2013. pa na ovamo, nova Bela Voda doneta je da se proba. „Hteli smo da donesemo nešto jako mlado a potencijalno veliko, i to je baš ova kupaža plavca malog i vranca. Sad očekujemo da svrati neko ko zna da vinski gleda u budućnost i kaže nam kako će dalje da se razvija“ – kažu na Tikveš štandu.

Šareni, izvijeni vratovi „labud“ i drugih dekantera kao svetionik skreću pažnju na štand Gazdinstva Cilić. A u njima jedno od najskupljih vina Srbije, merlo Manifest iz tri berbe: 2021 koja još nije izašla na tržište i predstavlja pravu aromatsku i strukturnu bombu kad se rasprsne na nepcu; aktuelna 2019 koja se čini fantastičnom u svakom pogledu sve dok ne probate 2017 koje više nema, ali gde u momentu shvatite šta znače pa i samo dve godine dužeg odležavanja u boci za ovako veliko vino. Korak od genijalnosti do savršenstva!

Najbolje belo vino Srbije od autohtone sorte, La Rem Morava 2023, osvaja elegancijom a Najbolje penušavo, šardone THE 2023 THE Sparkling Winery – mehurićima i svežinom aroma. Iz Male Remete i Deurić vinske „kuhinje“, na GT su u magnum izdanju doneli THE i Aksiom 2019 Deurić, ali i klasične penušavce iz berbe 2023. Veliki broj ispražnjenih boca pri odlasku možda najavljuje kako mehurići ipak lagano osvajaju srpsku publiku.

A tu je publiku odavno do koske osvojilo Carsko vino, žilavka Vukoja iz Trebinja pa se priča ponavlja i u novoj berbi 2021. 

- Vranac rezervu smo doneli iz berbi 2016, 2017, 2019, a tu su i brojne druge etikete vina Podrumi Vukoje 1982, ali sve više i destilati – objašnjava Jagoda Vukoje dok Radovan Vukoje ističe Veliku belu selekciju, ali i elegantno-kompleksnu premijernu kupažu šardonea i malvazije dubrovačke Tribunia 2025, koja u Srbiju stiže tek za nekih mesec dana.

Nakon dugog niza godina Plantaže dobijaju ozbiljnu podršku na ovom salonu kad su crnogorska vina u pitanju. Vinarija Keković Estate stigla je na srpsko tržište a u elegantnom nastupu na GT oduševila, ne samo zlatnom iz Bergama a crvenom perjanicom kaberne/vranac Radovan 2021, već i vinom Cabernet Sauvignon Reserva 2021, te belim vinom od autohtone sorte žižak, uz napomenu da su to vina krajnje modernog stila koja zadržavaju tradicionalne atribute sorti.

Rizničari inače najdužih arhiva, braća Jović iz Potrkanja, rešili su da još jednom zateknu publiku svojim belim vinima od sovinjona, šardonea i naravno rajnskog rizlinga. Zanimljivo je da su vertikale sovinjona i šardonea krenule od berbe 2014, te čuveno loše vinske godine pa sve do novih vina. A čak ni ta 2014. kod Jovića, danas uopšte nije loša, naprotiv.

Ljubitelje pino noara posebno je obradovao guru možda najcenjenije ali i vrlo svojeglave sorte, večito nasmejani i prepun energije Matjaž Lemut, vlasnik vinarije Tilia Estate prisutne na srpskoj sceni. Naravno da sivog pinoa, ovde najtraženijeg vina nije nedostajalo iz nove berbe, kao ni vina Zelen, sovinjon blana, a najveće uzbuđenje čini se da su izazvale bele etikete pino noara.

Svoje prvo učešće na GT verovatno će najduže pamtiti porodica Dragana Vasića, vlasnika vinarije Janko. Osim zbog velikog interesovanja za vina iz Smedereva, bio je tu i dodatni razlog za osmeh, naime sin Dimitrije dan kasnije slavi 19. rođendan i odlazi put Slovenije gde će u Vipavi studirati vinarstvo ali i nastaviti fudbalsku karijeru. Levi bek sada FK Smedereva, verujemo da će umeti da sačuva i porodičnu vinarsku tradiciju.

Čak šest berbi od 2015 do 2020 predstavljaju vinariju Erdevik i sjajnu crvenu kupažu Grand Trianon. Iz nešto slabije godine 2018 je tu bio klasičan Trianon, ali koji nimalo ne odstupa od vrhunskog kvaliteta.

Biodinamička vina Guerila ubrzano stiču popularnost u Srbiji posebno zahvaljujući sorti pinela od koje su osim penušavca Brut Nature doneli i raritetno vino Pinela Preske 2022 iz singl vinograda starog 45 godina, kog proizvedu samo 1.800 boca. Jedino ovog vina iz ukupno 20 hektara vinograda nema u Srbiji, ali se zato veoma traže zelen, rebula i malvazija iz inoksa. U liniji Selekcija je rebula, pa crvena kupaža Retro Red od merloa, kaberne frana i barbere, dok je Extreme Amfora rebula rađena i odležala u amforama od 750 litara.

- Imamo italijanske amfore, gruzijske, imamo jednu špansku, a imali smo i srpske iz Zlakuse od 500 litara - kaže tehnolog Martin Gruzovin – ali su pukle. 

A šta bude sa vinom kad se amfora razbije, interesuje nas?

- Ništa – kaže – jer obično ne puknu kad su pune nego kad su prazne. Kad se peru ili malo pomeraju, vrlo su delikatna stvar.

Kada je o debitantima reč još jednom podvlačimo nove vetrove iz Crne Gore. Patrimonio Estate je uz sve etikete koje proizvodi doneo sjajan vranac Kolomat, lepa najava za vina koja se sad mogu kupiti i u Srbiji. Crvena vina odležavaju po 18 meseci u bačvama ali to su vina novog doba, sa manje tanina i uz bolje korišćeno drvo, a sa što više mineralnosti, svežine, voćne aromatike – objašnjava David Mićunović. Od belih nude kupažu šardonea, pino blana i sovinjona, čist sovinjon Meandar i malvaziju, te Chardonnay barrique.

Ima li crnogorski vranac šansu na srpskom tržištu, pitamo?

- Mislim da je to jedina prava prilika a koju je srpsko tržište već prepoznalo. Pogotovo ovaj moderniji stil vranca.

Da o brendingu puno razmišljaju govore njihova krajnje zanimljiva i maštovita ukrasna pakovanja. Takođe i vinarija Temet vizualom ponovo istakla, pogotovo „prigodnim“ napisima na bocama tipa: Vinom protiv stresa, ili Za hitne slučajeve! 

Monte Grande, raniji apsolutni šampion podgoričkog salona MonteVino proizvodi 30 do 40 hiljada boca u blizini Skadarskog jezera, a Simo Knežević tvrdi: „Uspeli smo ono najteže, da napravimo dobar šardone u Crnoj Gori“. To slasno vino je postalo njihov  brend ambasador, uz koji nude i sovinjon odležao u Segvin Moro bačvama, baš kao i crvena vina od vranca i kabernea. Premijum segment su limitirane serije vranca i širaza.

 Debitant, vinarija Nebo nudi lepu zelenu rebulu iz berbe 2023. Lagano vino prenosi verno karakteristike iz mirne varijante u sočni penušavac, dve godine odležao na kvascima. Tradicionalnom metodom je rađen i Extra Brut 2021 od šardonea, veoma osvežavajuće vino, a mladu vinariju Mihe Verusa u Beogradu je predstavio Kristijan Beroš. 

Prvi put na salonu je sa veoma širokom paletom vina obradovala vinarija Lazar, čuvenog tehnologa Lazara Ristova iz S. Makedonije koji potpisuje i Chateau Prince vina.

Iskričavi penušavci od šardonea ili kombinacije sa pino noarom u roze verziji, su rađeni šarmat metodom. U belom segmentu su čvrsta i mesnata graševina koja uz pino griđo i sovinjon predvodi sveža vina berbe 2025, dok Minerva, barik fermentirani šardone donosi eleganciju drveta osetnu i u premijum crvenim vinima Trinity, kuveu Erigon, a posebno perjanici Alšar, strasnoj igri dva kabernea i merloa.

U ovom pregledu nemoguće je samo i pomenuti brojne legendarne vinarije iz Hrvatske, Slovenije i Srbije koje su već ranije ugošćavale posetioce GT izdanja, a ako nekoga moramo izdvojiti to je prvi nastup mladog tehnologa Igora Radovanovića koji je vinima predstavio dve vinarije - Black Island Winery i vinariju Radovanović. Bila je to prilika da probamo kultni kuve pošipa i grka, Heritage. Dva dana maceracije, kako se tradicionalno rade vina na Korčuli, iznedrila su raskošni vinski dragulj. 

Radovanovićev nastup i vina kao omaž Korčuli, ali pre svega sortama grk i pošip, ujedno je popunio ovogodišnji izostanak već proverenih majstora korčulanskih vina, vinarija Bire i Zure.

- Dopada mi se ovde, puno je lepe i zainteresovane publike, oduševljen sam – komentariše Igor debi na GT. 

 Različite interpretacije vina od sorti rukatac/maraština, grk i pošip, sveža varijanta iz inoksa, kombinacije sa drvetom, te dugo macerirana vina, uz krajnje iskren pristup donose mirise i mineralnost mora u rukatcu berbe 2024 u kome sve pršti od svežine i ekstrakta. 

Svaka etiketa je posebno zadovoljstvo na štandu boutique vinarije Baraka u kojoj mladi Filip-Karlo Baraka omaž čini sortama debit, trbljan i maraština sa šibenskog tla, ali i tamošnjoj tradiciji vinarenja. Kuve ovih sorti Amina 2023, delom iz betonskog jajeta, ili maraština Tenebra (Pomrčina) 2022, iz malog single vineyarda u skradinskom zaleđu, jasno ukazuju zbog čega je Baraka jedna od najpotentnijih novih hrvatskih vinarija uopšte.

A rebula je definitivno sorta o kojoj će mnogo iskustva steći posetioci GT 2026, jer se nalazi na velikom broju štandova, posebno u odeljku eko i natural vina – Minimal, koji je na trenutke podsećao na košnicu punu uzbuđenih pčela. U posebnoj sali sa oko 30 izlagača od kojih su mnogi legende ili velike nove nade organike, ide jedina zamerka organizatoru – sve zajedno preko 120 štandova na GT. Možda ta raskoš i nije problem posetiocima na izložbama gde se može preskakati po 5 ili 10 manje zanimljivih štandova, ali na GT baš svaki nudi raritetne dragulje. Možda se zato razmišlja da manifestacija dogodine potraje i cela dva dana.

U svakom slučaju Minimal je okupio organski dream team Srbije koji će se očito ubrzo naći na policama tek otvorene organske vinoteke Oliver. Tu su dva laureata Najboljih vina Srbije 2025, Erne Sagmeister sa šampionom desertnih vina PK Zero 2017/18, i najbojim crvenim organskim vinom Kadarka Kew 2022, kao i Oskar Maurer sa najboljim belim organskim od domaće sorte, moravom Karom 2023 koji je napisom na majci imao šta i da poruči padu prodaje vina ne svetskom nivou.

Povratak MV vinarije i vinara Mlađe Vujića na vinsku scenu dočekan je sa dobrodošlicom, Organska vinarija Plavinci, Vert, Mladi sa Rajačkih pivnica, gde smo probali izuzetan šardone Tenuta Est ali i brojna druga zanimljiva vina, sve su to velika ohrabrenja da se domaća natural scena razvija i jača iz dana u dan. Što očigledno prepoznaje, kako ruska tako i domaća publika pošto je u dugačkoj sali poprilična buka od razmene informacija na štandovima.

Rebula, tokaj, bele internacionalne sorte... Kakvi primerci u bocama legendi iz Slovenije. Klinec obara sivim pinoima iz berbe 2021 kakav je Gardelin. Jakot 2021 je fantastičan friulano tokaj, a sve se radi u velikim, hiljadulitarskim bačvama od bagrema i duda. Maksimalna elegancija je Orthodox 2013, kupaža svih autohtonih sorti rađenih posebno u drvetu pa potom spojenih u veliku bačvu za narednih pet godina. Lep merlo 2012 rezerva sa 20% kaberne frana i dalje je potentan nakon sedam godina u bačvama od divlje trešnje i hrasta.

Izvanredna Kaplja, cuvee aromatičnih malvazije i tokaja na bazi od šardonea otvara sesiju na štandu Damijana Podveršiča. Posle tri meseca na talogu slede tri godine u posebnoj velikoj bačvi čije su duge 6 cm debele. Vinu ne dodaju ništa osim malo sumpora za koji Damijan kaže: „To je zapravo omaž za 1.200 godina upotrebe sumpora koji je za vino kao so za salamu“ (smeh). Uz autohtona bela, Podveršić radi i crvena vina, Prelit kao kombinaciju kaberne-merlo, te Pinot Gris, neobično i gotovo ljubičasto vino od te sorte.

Treći u istom redu je Dario Prinčič, a Jakot 2020, friulano tokaj divno klizi niz nepce gotovo slan dok šiba aromama. Rebula 2019 koja prvenstveno vuče na jabuku praktično je posle 7 godina još mlada, možda joj treba još godina u boci.

Fantastičan je posle osam godina u bačvi merlo iz berbe 2012. Taj kandirani doživljaj voća, ne onog crvenog i crnog prepoznatljivog iz merloa, već nekog sasvim drugačijeg, rajski elegantnog što odmah zahteva novu čašu.

- Bez brige, – kaže Dario - prirodno vino piješ i nemaš problem.

A zaista je tako.

I pre nego zaključimo pomenućemo još dva debitanta. U Minimalu je Klet Jankovič, malena porodična vinarija iz Rogaške Slatine koja obrađuje 1 hektar. Otac Petar i sinovi Damjan i Georg proizvedu oko 3.000 boca penušavog vina, spolja nalik na pet nat ali zapravo tradicionalno rađenih penušavaca na jedan moderan način čime su veoma primamljivi mladoj publici. Bez degožiranja i dugih maceracija, uz lagani presing, od nefiltriranog vina posle 10 meseci u bačvi stiže penušac koji će tek nakon pet godina na tržište.

- Dosta toga nam zavisi od sezone jer nemamo kontroliranu klimu pa se fermentacija različito ponaša u zimu i leto. Čas stane, čas naglo krene. Nije jednostavno – objašnjava Georg. 

Pobamo berbu 2017, lepo vino od šardonea i rajnskog rizlinga je u top formi. Od deda je 2013. godine vinariju preuzeo tata kad je odlučeno  da nema više korekcija, filtracije, degoržacije, a takav je i roze penušavi kuve frankovke i pino noara.

Pred završetak salona (eh da imamo još par sati za razgledanje i degustaciju), stižemo u glavnoj dvorani na debi nastup vinarije Mansus iz Ajdovščine u Vipavi gde Bogdan Makovec, sa preko 45 godina staža, tvrdi da je vinarija stara 1.500 godina. Ili je to vinska porodična tradicija, ne ulazimo u detalje.

Od ukupno 14 sorti rade tri linije vina na prirodnim kvascima. Šta je danas prirodno kad ni vazduh nije? – retorički se pita dok nam sipa vina „kratke“, tri dana duge maceracije.

Kratke za njega, jer predivno crveno vino u dekanteru je sivi pino macerirao osam meseci nakon čega je zaogrnuo tu nežnu kardinal crvenu boju.

- Tajna dobrog vina je u vinogradu – podseća, a onda otkriva šampiona na svom štandu, legendarnu i gotovo nestalu sortu klarnica. 

Uz sjajnu klasičnu i maceriranu rebulu te sivi pino, klarnica mami posetioce. To je bela sorta nestala u vinogradima 60-ih godina prošlog veka kad su u region nahrupile internacionalne sorte, ali su entuzijasti sad krenuli da je vraćaju.

Veoma je rodna, pa je u Mansusu redukcijom i zelenom berbom spuštaju na maksimalno kilogram, ili dva do tri grozda po čokotu. Deblje pokožice i otporna, dobra je i za dužu maceraciju, a ako Bogdana pitate kad se bere, reći će: „Najkasnija berba je bila 8. marta kad sam sa 4.000 čokota dobio je 62 litra vina“, kaže sa pomalo tužnim osmehom.

Ima na štandu i marselana a vinar tvrdi da nije problem napraviti veliko vino, već je bitno da uradiš neko posebno.

- Svi mi danas možemo raditi dobra vina ali nešto moramo uraditii  za svoju dušu, pa da onda i takva vina ljudi prepoznaju.

Možda su takva vina Mansus crni Pet Nat od pino noara ili onaj od muškata žutog, ne znamo, jer je za ovaj put vina bilo i previše.

A opet nismo pomenuli toliko fantastičnih imena i etiketa kao što je nedavno flaširani Chardonnay selekcija specijal 2018, podruma Radovanović, ili Mijina legendarna Dvadesetpetica iz berbe 2012 u velikom pakovanju, svakako vino za poštovanje.

Pa onda gusti i moćni arhivski Cabernet Sauvignon Jungića, pa Jelić moravu u novom - retro pakovanju, ili fantastičan Brut R 2012 Mireta Kovačevića, sa premijernom tamnom etiketom, a utiska još korak dalje od prošle godine neprevaziđenog Najboljeg penušavog vina Srbije 2024...

I gde su u svemu tome desetak izlagača mesnih i drugih delikatesa, gde su specijalne toalete, zavodljivi osmesi uz otisak ruža na kristalnim čašama, uzbuđeni vinski stručnjaci pred kraj salona već na staklenim nogama ili onaj podugačak red pred ulazom dugo pre otvaranja manifestacije? Najava boljih vinskih dana i godina od ovog proleća?

Ma sve je to zajedno jedan ogroman plus za Grand Tasting za kojim ćemo čeznuti narednih 365 dana.   |

Foto: Ivana Čutura

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•