WineRi blistao kao enogastronomski biser

Pred početak WineRi, uz prisustvo Ive Rinčić, gradonačelnice Grada Rijeke, Irene Peršić Živadinov, direktorke TZ Kvarner i Petra Škarpa, direktora TZ Grada Rijeke, te župana Ivice Luknovića i drugih predstavnika Primorsko-goranske županije, na istom mestu održano lokalno otvaranje projekta Europska regija gastronomije 2026.

Danas riječka, a sutra druge uspešne kvarnerske priče, direktorka TZ Kvarner Irena Peršić Živadinov

Interaktivna demonstracija velikog broja proizvođača, autohtonih specijaliteta, proizvoda i turističkih potencijala sve tri gastro regije Kvarnera, što bi rekli „događaj za polizati prste“, bio je fantastičan uvod u ozbiljnu vinsku feštu kojoj nije nedostajao zabavni karakter a za koji su se pobrinuli organizatori iz Kvarner Wines. I to muški. 

Sjajan uvod u internacionalno ocenjivanje vina i destilata Kvarner Trophy koje sledi, 26. i 27. marta, bila je i dupke posećena radionica u vinoteci WineCo gde je vinski znalac Tomo Jakopović maestralno vodio degustaciju Najbolja vina Srbije u izboru Vino.rs.

Drugim rečima, ovogodišnji WineRi bio je vrhunski internacionalni salon enogastronomije što se jasno vidi i iz zaključka Žarka Stilina, direktora udruženja vinara Kvarner Wines.

- WineRi 2026 je obeležio čitav niz noviteta a jedan od njih je svakako i promocija specijalne Italesse čaše za kvarnersku sortu žlahtinu. Najviše izlagača vina dosad, dve bačvarije, domaći destilati, ali i oni iz Crne Gore i Srbije. Na ulazu u dvoranu AI somelijer preporučivao je vino uz hranu i na kom se štandu nalazi koja etiketa. Pa Mick Dreger, elektronski očitavač postotka alkohola u krvi što se na kraju pretvorilo u sjajnu zabavu. Uz podršku Ministarstva poljoprivrede održana je edukacija za poljoprivrednike, bilo je tu izlagača pametne i precizne poljoprivrede, zapravo dronova. Gotovo 200 ugostitelja i oko 100 medija se aktiviralo tokom dva dana uz  nekoliko hiljada posetilaca. Festival sigurno drugačiji od ostalih, mnogi su izlagači opisali da ovo nije klasični vinski festival već i vredan vid druženja gde je vibracija jednostavno drugačija. Tome je doprineo prostor, džez uživo koji sve vreme svira u pozadini. Uostalom, nije bilo klasičnog otvaranja sa govorom već su na video-volu išle izjave svih sponzora i prijatelja i sve vreme su se vrtele poruke i video klipovi što je takođe jedan od noviteta.

Otvaranje WineRi je bilo bez otvaranja i to je bio još jedan od noviteta, pa se odmah prešlo na jazz & wine: direktor Kvarner Wines Žarko Stilin

Hala Exportdrvo će se renovirati tokom naredne dve godine pa je pitanje za Stilina bilo – kuda će WineRi dogodine? Pa u Rijeku, odgovara kroz smeh, ideja već ima, ostaje da se vidi. Prvi je na redu International wine and spirit Competition Kvarner Trophy. Za sad je tu nekih 200 uzoraka ali će brojka rasti i do 300 vina uz još 60 proizvođača jakih alkoholnih pića. Ocenjivaće isključivo međunarodni enolozi sa setifikatom za suđenje i dodeliće se 22 vinska trofeja u raznim kategorijama uz čak četiri ili pet šampiona destilata. Proglašenje pobednika biće kod distributera Miva u Zagrebu.

- Cilj nam je da vinu damo najbolju ocenu, a ne da procenjujemo što bi se publici najviše dopalo. Kao i da proizvođači dobiju konkretan odgovor gde im je mesto na vinskoj sceni – objašnjava Stilin.

Ko je u vinsku dvoranu stigao u ranije popodne, a nije zaglavio na ogromnoj osvetljenoj „kutiji“ za fotkanje ili kružnom postolju za nekakvu 3D fotografiju sa šašavim naočarima, kapama, maskama, napisima, mogao je sa uživanjem prolaziti dugim nizovima štandova „random“ složenih vinarija. Onaj ko bi došao dva sata pred zatvaranje morao je opet poneti ruksak pun strpljenja i odbojnike za probijanje kroz masu.

Nasmejana mlada i stara lica, skupine devojaka zagrljene za fotkanje uz slatko podvriskivanje. Toalete elegantne ili opuštene, poneka darkerska sa „čavlima“, razni tipovi ličnosti sljubljeni sa čašom, pa i vinari u glasnom euforičnom izdanju kako sa uživanjem isprobavaju majstorije iz podruma kolega iz bilo koje vinske regije Hrvatske. Ali i Srbije, BiH, Crne Gore, Francuske, Italije, Mađarske, Severne Makedonije, Slovenije, Španije. Rekli bi – vina od obale mora pa do 965 metara nadmorske iz vinarije Knebu...

Nešto malo veća gužva prvog dana kada je dobar deo publike prešao iz sale sa gastronomijom u onu vinsku, nešto manje drugog kad je olovno kišno nebo kao šmrkom plašilo potencijalne posetioce da potegnu u halu. No pravi vinoljupci iskažu se uvek na megdanu, pa su sve boce ispražnjene do dna u trenutku zatvaranja manifestacije.   

U poslednjem satu ni kapi više na štandu vinarije Erdevik.

- Popijeno je oko 100 boca Trianona i drugih etiketa. Iznenadilo nas je, ali i Erdevik je već prepoznat u Rijeci gde zbilja volimo da dođemo i sretnemo jako puno prijatelja – kaže Milena Inaišvili. – Prostor je inspirativan, samo da ima još malo više vazduha kad navali gužva.

Vinarija Lakićević jako brzo okuplja nove fanove pa je gužva oko štanda i svi bi da kupe po bocu iako nije prodajni salon.

Prvi put je ovde i vinarija Bire čiji se grk ponosno drži kraj kvarnerskih aduta: žlahtine, jarbole, sansigota, belice, istarske malvazije, graševina Slavonije, starih plešivičkih sorti u penušavim vinima.

Grk Bire još jednom raspametio publiku

Penušavci su posebna priča. Ima ih zbilja mnogo, kao da svaki hrvatski vinar uzgaja mehuriće većinom tradicionanom metodom. Beli i roze, maltene svaki sjajan, baš kao onaj Biretov multivintage od grka. I sveži grk 2025 je bomba, prethodni su davno rasprodati. Sorta plavac u rozeu nosi sveže kiseline, dok carsku složenost, vrhunsku eleganciju zatičemo u čaši sur lie grka sa Lumbarde Defora, dve godine odležalog na talogu i godinu u boci.

Paklena svežina i trnci na nepcu stižu iz boce Ružić Jarbole 2025, pri čemu slični atributi kvalifikuju penušavac od ove retke sorte za najviše gastronomske zahteve. Lipovina, kraljevina, žuti plavec, uz internacionalne sortne vedete za svaku su pohvalu mehurićima na štandu Kurtalj.

Reč „šampanjac“ po zakonu ne sme da se izusti za ovdašnje mehuriće ali je svakako to bio pojam rado korišćen u doba SFRJ za čuvenu Bakarsku vodicu, vino čiji nestanak (i pojave falsifikata) su mnogi teško prežalili tokom decenija manjkanja penušavaca na prostorima regiona. I gle, evo je ovde i to u sasvim dobrom izdanju! 

Upravitelj PZ Dolčina Boris Petković, koja Vodicu proizvodi i izlaže, rado priča o istoriji ali i sadašnjosti vina i položaja Takala sa kog grožđe dolazi. Tvrdi da je reč o originalu koji se dobijao sa bakarskih terasa, vinograda koji je 1972. zaštićen kao prvi zaštićeni kulturni krajolik oblikovan ljudskom rukom na prostoru Hrvatske a time i tadašnje jugoslovenske države.

Nazdravimo Bakarskom vodicom za Kvarner EU regiju (eno)gastronomije, menadžerka projekta Renata Vincek

Vinograd Takala je površine jedan hektar, najviša tačka je na oko 100 metara, najniža gotovo na obali mora, ali na kamene ploče koje razdvajaju terase otpada 60% vinograda pa ukupno proizvedu oko 700 litara ili 1.000 i nešto boca _ kaže Boris. 

- Vodica se proizvodi na mestu gde se nekada pravila, vinogradi na bakarskim prezidima su obnovljeni početkom dvehiljaditih a proizvodnja započela desetak godina kasnije. Ovo je berba 2022, većinom žlatina uz tek malo začina šardonea kog imamo nekih 50-ak loza. Imamo sada i mirno vino Takalac.

Legenda konačno u čaši

Objašnjava kako je Bakarska vodica zaštićena još 1930. godine gde je u Zakonu o vinu izričito navedeno da se tim imenom sme zvati vino isključivo sa bakarske terase.

- Već tada smo imali brand i ime i to je bila prva zaštićena oznaka izvornosti uopšte na našim prostorima – ponosno veli.

Šta smo sve potom probali, kakva vrhunska crvena i (većinom) bela vina, teško je i nabrojati, zato samo par reči o egzemplarima.

Čuveni kuvar Časlav Matijević oduševljeno drži bocu. Moramo to da probamo. Vinarija Sirk iz Goriških brda nudi premijum liniju Conte A, a Chardonnay 2015 iz nje se čini kao da vino nije od grožđa nego od samih minerala.

- Ovaj šardone je „penzioner“ koji se sad otvorio - kaže Matijević uz komentar o WineRi - Nažalost nisam bio juče kad je bilo udarno. Možda čak i namerno, ali danas sam tačno osetio kakva je tu energija i mogu slobodno reći da WineRi više nije na zemlji. Digao se tri metra iznad i mi prosto letimo!

ConteA Valtera Sirka je linija vina za dugo pamćenje

I zaista, Pinot Blanc 2025 Conte A Valtera Sirka nudi začuđujuće savršeno uklopljenih 15% alkohola! Apsolutno drugačije od svega, što jeste dokaz šarolikosti ove manifestacije gde bi za kraj poželeli desert.

A njega nalazimo prvo u baranjskim vinima vinarije Zlatno Brdo čiji je Grand Cuvee 2020 kao kupaža ranjskog rizlinga, sivog pinoa, graševine i traminca svojevremeno doneo zlato sa Decantera. Ali i Graševina 2024 je fina, sveža i mineralna.

No postotci slasti, grami rezidualnog šećera se sad dižu ka nebesima. 

Stjepan Đurinski iz zaprešičkog kraja čuven je po predikatnim vinima. Sa dva hektara i nešto u zakupu proizvede 20.000 litara vina a nama prija slasni muškat žuti sa nekih 30 grama šećera. Nažalost, sva predikatna vina su uglavnom razgrabljena a poslednju ledenu berbu imao je 2016. godine. Ove 2025. zima bi i dozvolila rad na predikatima ali se nisu ispunili neki drugi uslovi. 

- Jako dobar festival, izvrsna organizacija i zato volim doći svake godine – kaže. - Učestvujem i na WineRi ocenjivanjima pa sam prošle godine bio ukupni šampion sa predikatnom Izbornom berbom traminca prosušenih bobica 2015. Jednostavno, ugodno se osećam i lepo mi je biti sa vinskim prijateljima.

Sličnu ocenu festivala daje i Luka Rosi, predsednik Vinistre.

Majstor masterclassa Najbolja vina Srbije u vinoteci WineCo, Tomo Jakopović (u sredini)

- Imam samo pozitivne kritike. Vinistra, kao regionalna vinska organizacija Istre i Kvarnera ohrabruje sve aktivnosti koje promovišu obe regije, a pogotovo kad se naglašavaju lokalne sorte. Ovo ovde, rekao bih da je svetski nivo manifestacije, apsolutno u poređenju sa ozbiljnim i već izvikanim vinskim festivalima. Jako je lepo videti da tu nisu samo vinari Kvarnera, već iz Istre, Slavonije, cele Hrvatske. Vinari se lepo druže, probaju vina, radi se lepa vinska priča a zajedništvo konstantno gradi. I zato sve pohvale organizatoru.

A kad Luku Rosija pitate: „Koja je sad najbolja priča u Vinistri?“, lakonski odgovara - ima puno dobrih priča.

Veliko finale pripada vinariji Bodren, internacionalnom kralju predikata. Šardone iz berbe 2018 sa 300 grama rezidualnog šećera ne dozvoljava da se dalje bilo šta pije.

Na izlasku zastajemo kod AI somelijera i predstavnika te aplikacije Benedikta Peraka. Zamisao je izvela firma Syntagent koja radi komunikacijske platforme. Somelijer veštačke inteligencije dolazi kao rešenje za veliki broj pitanja.

- Sa partnerom Kvarner Wines i Sveučilištem u Rijeci hteli smo da napravimo agenta koji bi bio somelijer za sva vina na festivalu. On treba da zadovolji subjektivne i objektivne kriterijume tipa: koje vino ide dobro uz pršut ili škampe i gde to vino naći, a na temelju unosa koji su nam vinari dali. Pa smo za svako napravili radnu bazu odakle korišćenjem napredne veštačke inteligencije možemo dati vrlo kvalitetne preporuke koje olakšavaju ne samo odabir već i snalaženje na festivalu.

A onda razdragana galama, graja. Mick Dreger, elektronski očitavač postotka alkohola u krvi, korisna je sprava ukoliko planirate voziti sa WineRi. No ovde se pretvara u vrhunsku zabavu. Kupite cevčicu, dunete u aparat a on očita vrednost koja se piše na tabeli. Rezultate do 0,5 proprati smeh i uzvici „slabo se to pilo“, ali šampion Enzo je nagurao celih 2,45. Ostaje nada da je uzeo taxi do kuće.   |

Kvarner EU regija gastronomije 2026

Čak i klasične kvarnerske delicije su zahvaljujući lokalnim receptima i autohtonim namirnicama vrhunski doživljaj. Špargle u karameliziranom lešniku specijalitet restorana Rivica sa Krka, pa Šipun penušavac od trojiščine, orašnjače iz Viškova, presnac i fažol iz restorana Mladenka, rabski kolač, bakarska maneštra, maslinova ulja, tuna u umaku, brojni kolači, fantastičan sladoled, pršute, sirevi... Svo to blago bilo je dostupno na lokalnom otvaranju Kvarner EU regije gastronomije 2026.

- Puno me veseli da ovde imamo jedno u nizu obeležavanja evropske regije gastronomije – kaže Irena Peršić Živadinov, direktorka TZ Kvarner. - Dogovorili smo se sa lokalnim turističkim zajednicama, njih tridesetak, da ćemo tokom godine imati na svakoj subregiji ovakvo obeležavanje. TZ subregije biće domaćin dok svi drugi dolaze u goste, donose svoje tradicionalne namirnice, hranu čime obeležavamo tradiciju autohtonosti zbog koje nam gosti dolaze.

Bez dugogodišnjeg rada TZ Kvarner, vrednih ljudi na terenu i svih zajedno koji sa strašću žive i promovišu tradicionalnu lokalnu etno gastronomiju, titula EU regije gastronomije ne bi bila moguća, podvlači Peršić Živadinov. A s obzirom na stanje u svetu i da su danas mnoga popularna turistička mesta zatvorena ona veruje da će biti pozitivnih efekata ove godine. To ukazuje i veoma dobar booking sa sajma turizma u Berlinu gde su bili nedavno.

- Oko 80% do 90% naših gostiju dolazi uglavnom automobilima iz okruženja cirka 500 km, pa prevoz ne bi trebao negativno uticati. Mi na jednom mestu nudimo praktično sve što se u Primorsko-goranskoj županiji može kušati od divljači do fantastične ribe, škampa, plodova i vina. Zato pozivamo goste da dođu i u lokalnom ih ambijentu probaju gde će za svakoga biti po nešto a taj je doživljaj nezamenljiv.   |

Foto: Boban Vidović