Ilona, samo za poznavaoce

Porodica Radenković više od 150 godina bila je vinski svetionik i pionir mnogo toga u Župi. Danas, Gvozden Radenković grožđe iz postojbine vozi za Beograd i u vinariji Bela kula proizvodi pet etiketa. Pardon, sa ovom kupažom burgundca sivog, talijanskog rizlinga i smederevke, Ilona – šest. 

Zbog čega lik Budimpeštanke Ilone Staler aka Čičoline, prve mega poznate porno glumice ali i zastupnice u italijanskom parlamentu, krasi ovo vino iz berbe 2024?

- Možda sam hteo i neko drugo ime na etiketi ali su svi likovi iz romana Dostojevskog već bili zauzeti, a Ilona je ona druga strana interesovanja iz mladosti – smeje se Gvozden u podrumu gde u 10 barika odležava berba 2022 vina izrađenog po uzoru na legendarnu crvenu kupažu Radenkovića Carigrad. 

Napominje da je to vino možda najprodavanija crvena etiketa na srpskoj vinskoj sceni ikada jer čak i danas, kad postoje vinarije što prodaju po milion litara godišnje, veruje da nijedna ne uspe da proda 120.000 boca jedne crvene etikete koliko je on prodavao Carigrada 2008. godine.

- Mnogima je ta prva srpska Bordo kupaža bila omiljeno vino pri čemu smo namerno hteli da je radimo od prokupca. Ali domaće tržište je bilo vinski needukovano pa je u kupažu ušlo po 20% kabernea i merloa da se širem auditorijumu učini barem poznato. Dizajner Kika ga je svojevremeno nazvao „carigradska kupaža“, a taj recept su potom mnogi krenuli da koriste dok ga ja, sad po imenu Egregor, radim na mikro planu, nekih 2.500 boca. Ali sve kako smo nekada radili sa poteza Varina gde je prokupac pola veka star a merlo i kaberne po 30 godina. A Ilona? Ideja je bila skandalizovanje tržišta koje juri zanimljive etikete poput Roze koze, Nopi đogri i slično. Jer mojih 150 godina tradicije, 30 godina iskustva i 30 berbi iza mene, to nikoga danas ne interesuje.

Krov na kuli sa vidikovcem od 360 stepeni lično je Gvozden napravio kao i gelender „na koji se ne treba oslanjati“. Ima tu još toga da se završi „Hteo sam da mi ova vinarija bude hobi posao, nešto umesto psihoterapije i teretane“, kaže. Mala degustaciona sala ukrašena odorom vinskog viteza Župe, starim porodičnim fotografijama, originalnim opancima br. 49 pradede Gvozdena visokog 2,10 metara, sasvim je dovoljna za osam gostiju koji će imati šta da probaju i čuju. 

Prepun astal đakonija je sam domaćin priredio: humusi, paštete, sirevi i razno suvo meso dočekalo je belo vino Askurđel 2024. Novo ime za Varinu, veoma mineralnu vinogradarsku kupažu od 60% talijanskog rizlinga i smederevke, prvu belu etiketu uz Carigrad iz nekadašnje stare vinarije. Vinograd je inače 1995. posadio naš domaćin, u to vreme dvadesetogodišnjak, a baš na mestu gde je izvađen stogodišnji prokupac.

- Bilo nam je žao ali je vinograd bio zapušten, prestario, pri čemu je položaj Grand Cru kapaciteta. Na poziciji je podloga beli vulkanski tuf (kamen) ili belobrežina, kako je zovu u Župi. Daje jak mineralni karakter pa na blind tastingu naša vina često prepoznaju kao dalmatinska.

Bela vina Gvozden ne filtrira i ne bistri, daje prirodi sve da obavi. Nekad su to selekcionisani, nekad divlji kvasci, samo jedno sumporisanje i pretakanje, praktično u kategoriji naturalnih vina i jedino ih ne pušta na tržište pre dve ili tri godine odležavanja.

Uz ukusne zalogaje i zanimljive priče vreme brzo odmiče a etikete se samo smenjuju.

Burgundac sivi 2022 nosi arome kruške, dinje, uz finu koštunjavu završnicu. Zašto ne pino griđo? Zato što je to jedina sorta čiji je srpski sinonim lepši od originala. Uostalom svaki pino u Župi svi zovu burgundac.

- Iako je među prve tri ili četiri sorte u svetu po zasadima, griđo iz misterioznih razloga u Srbiji postoji samo u statističkim tragovima. Pet vinarija ga radi konvencionalno, a dve u nekoj oranž varijanti. Još je veća misterija burgundac beli koji samo tri vinarije flaširaju. A za griđo postoje dva stila: onaj lagani, sveži i cvetni sa severa Italije (Alto Adiđe) i drugi teži, uljani, visokog alkohola i ekstrakta kakav prave u Alzasu. Takav je i ovaj Burgundac sivi, gastro vino da se pije viljuškom. I idealan par uz svinjsku potrbušinu, kad uzmeš parče masti a vino ga na jeziku u trenu rastopi.

Nestor Žilavka 2022 sa 12% alkohola je potpuno drugačija od snažnih hercegovačkih primera ali poseduje tu lepu mineralnost. Otkud žilavka u Župi?

Radenkovići su između dve svetska rata bili ozbiljna vinska sila sa godišnjom proizvodnjom oko 500.000 litara. Krenuli su da šire mehane u Zagrebu, Beogradu, potom uredili još tri prodajna mesta: Sarajevo, Rijeka, Bitolj. Brat koji je vodio riječku poslovnicu a krenuo ka Sarajevu da preuzme biznis, spuštao se dalmatinskom obalom pa delom prošao zapadom Hercegovine. Tu je negde zaustavio konja videvši lozu koja raste iz kamena. Impresioniran, isekao je nešto kalem grančica i zamotao u mokar papir da izdrže do Sarajeva gde je u neki sanduk za prenos pića sipao pesak i pobo grančice. Tri meseca kasnije doneo ih je u Župu i nakalemio na divlju podlogu 1931. godine u Varini.

- Taj vinograd je i dan-danas živ, vino koje pijemo je upravo iz njega, a sorta je hercegovačka žilavka koja je u Župi kasnije sađena, 60-ih i 70-ih godina 20. veka.

Ali je sađen neki drugi visokorodni klon pa pošto nije dao efekat kakav treba, brzo je povađen. Tokom dva rata 1941. i 1991. u Hercegovini su brojni vinogradi zapušteni i propali a onda se desi na nekoj vinskoj manifestaciji Gvozdenovom štandu priđe viđeni vinar iz zapadne Hercegovine poznat po žilavci. On proba pa kad mu neko navede da je vinograd iz 31. godine, kaže: „Mi smo prošle godine u Imotskom našli žilavku staru čak 45 godina!“. Ne, niste razumeli, ova je iz 1931., možda najstariji zasad te sorte. 

- Opet, kao neko siroče, ta žilavka je išla i u onu prvu  kupažu Varina, potom u neki roze, pekla se od nje rakija. I konačno se pre pet ili šest godina za nju zainteresujem, odlučim koliko mogu da taj vinograd od istog sadnog materijala podsađivan 1968. godine revitalizujem, ali sad na selekcionisanoj podlozi. Ukupno sa 35 ari izvučem 300 do 500 boca, a iz poštovanja prema starini loze vino radim na divljim kvascima praktično bez ikakve intervencije. 

Poziv od vinara Radovana Vukoja da učestvuje na Salonu Žilavke u Trebinju je dobio, ali količine su tolike da se boji da ne preplavi tržište (smeh). A uz specijalni novitet vino Ilona 2024 stižu velemajstorski uvijene sarmice od vinovog lišća.

Vino sa intrigantnom etiketom je kupaža. Iz čaše dopire neko belo cveće u startu, potom slede kajsijica, kruška koja vremenom dobija medene tonove.

- Pokušavajući da napravim idealnu kupažu tri sorte iz mojih vinograda, hteo sam da prednjači sivi burgundac a prate ga talijanski rizling i smederevka. A onda shvatio da je idealno uneti po trećinu, čime svaka sorta da najbolje od sebe a ne ometa druge. Pino je dao tu punoću i snagu, rizling lep aromatski karakter, a smederevka svežinu i sočnu kiselinu. Etiketa jeste u neku ruku zezanje, međutim kad smo vino probali u jednom užem društvu, premijera je krenula neplanirano. Đorđe Bikicki, kome se priča evidentno svidela, pitao me je da li može da objavi vest na društvenim mrežama. I već te noći supruga i ja nismo mogli da spavamo. Stiglo je barem 1.000 poruka do 2:00 ujutru kao i prva narudžbina iz Slovenije sa porukom: „ja moram imati karton ovog vina“. Potom zovu iz Niša, zovu Mađari. Te noći sam spoznao da je eksperiment sa etiketom uspeo ali i da vino može ozbiljno da podrži interesovanje.

Shiraz 2023 sa 12% alkohola iz tanka je zdenac najrazličitijeg voća. Crvenog, crnog, svih mogućih bobičastih plodova. Idealno lagano, raspevano vino za svaki dan i obrok, potvrdio je i Vuk Vuletić, cenjeni somelijer. Za širaz, tvrdi Gvozden, stoji ista priča kao za pino griđo, da od 570 i više vinarija upisanih u Registar, svega pet imaju širaz, a da griđo i tu sortu istovremeno rade samo dve vinarije: Bela kula i Trivanović. 

Iz dekantera se sipa Egregor, tamno crveno vino koje bi uslovno govoreći trebalo da bude premium etiketa Bele kule baš kao što je Carigrad perjanica stare vinarije Radenković.

- Ovo je bila savršena berba 2019, a kako se radi samo u optimalnim godinama, u baricima je 2022. gde je sve rađeno kao nekada osim daleko nežnijeg tostiranja. U vinu se čuva i zaostavština porodice, naš pionirski poduhvat da se od prokupca dobije vrhunsko vino. Inače Egregor je po definiciji „skup svih duševnih entiteta na jednom mestu“, a pošto vino na neki način spaja ljude, zazvučalo mi je idealno kad već nisam želeo da se zove Carigrad.   |

Foto: Boban Vidović