Ko se još boji kamena, žege i jakog sunca? Trnjak kao sorta svakako ne. On voli žilavo i teško, na kršu nastao, a krševit ni malo, već jako elegantan i prefinjen. Nepravedno zapostavljen stavljanjem blatine u prvi plan, sada se lakta za svoje mesto, a ima i čime da se probije pa mu dobro ide. Preživeo je zapostavljenost tako što je poslužio blatini kao muški cvet za oprašivanje pošto sama nije imala tu sposobnost.

Stolac je grad slavne prošlosti nikao na mestu ilirskog grada Daorsona ali i rimskih i potom osmanskih naseobina. Tu upoznajemo druželjubive domaćine iz vinarije Daorson, zapravo udruženja malih proizvođača vina nastalog 2010. godine koji trud kupažiraju u vidu vina Daorson s kojima izlaze na tržište.

Poslednji dan na proputovanju Vinskom cestom Hercegovine u organizaciji USAID obuhvatio je dva najprepoznatljivija vinska obeležja istočne Hercegovine - Podum manastira Tvrdoš i Podrumi Vukoje 1982 u Trebinju.

Hercegovina, a samim tim i Vinska cesta Hercegovine veoma je specifična po sortimentu gde žilavka najširim diverzitetom ujedinjuje i spaja vranac iz Trebinja na krajnjem istoku regije, do blatine, trnjka, ponešto plavca malog i plavine iz Čitluka na najdaljem zapadu ovog jedinstvenog vinsko-istorijsko-kulturno-prirodnog teroara. Svu raznovrsnost gastronomije, bogatu istoriju, divne ljude optimističkog duha, a pre svega velike vinske potencijale otkrilo je sredinom avgusta grupi novinara Media Fam putovanje ovom „cestom“ u organizaciji USAID.

Salon žilavke 2021, najznačajniji događaj u Trebinju, ne samo za autohtonu hercegovačku vinsku sortu žilavka već i čitav jedan pokret isticanja Vinske ceste Hercegovine, odigrao se 17. avgusta po peti put u ekskluzivnom restoranu i vidikovcu Vinska galerija Vukoje.

Ovogodišnji Salon žilavke koji se tradicionalno održava u Trebinju, zakazan za utorak 17. avgust u Vinskoj galeriji Vukoje, širi se na gotovo čitavo područje Hercegovine kao višednevna manifestacija promovišući tamošnje vinarije, vinske puteve i turizam.

Na uzavreloj vinskoj sceni Hercegovine vinarija Carska vina Grgo Vasilj iz Međugorja predstavlja orginalnu priču koja zaslužuje posebnu pažnju.

Na vinskoj sceni zapadne Hercegovine sve veći značaj u segmentu crvenih vina ima sorta trnjak, koja je decenijama životarila u senci svuda prisutne blatine. A ponajviše zasluga za ponovno oživljavanje te lokalne autohtone sorte pripada vinariji Vinogradi Nuić iz Ljubuškog.

Nedavno otvoreni Smokva Wine Club u Ljubuškom nastavlja s edukativnim degustacijama koje privlače pažnju. Tako je nakon predstavljanja blatine, kao najzastupljenije crvene sorte u zapadnoj Hercegovini, na red došla i priča o trnjaku, novom adutu na vinskoj sceni ne samo Hercegovine, već i regiona.

Početkom maja je u Smokva Wine Clubu u Ljubuškom održana prva u nizu edukativnih vinskih radionica. Tema je bila hercegovačka vinska sorta blatina, njene karakteristike, mogućnosti i potencijal.