Februar je mesec vinara i ljubavi, a to će se u Negotinu obeležiti i u lokalnom Caffe Club Cinema gde će svake subote po dve vinarije darovati vina na besplatno uživanje.

Stide li se muškarci da piju slatka vina ili ona sa malo zaostalog šećera? Sudeći prema iskustvu Dragane i Dejana, vlasnika vinarije Mikić sa krajnjeg istoka Srbije, ovo je zabluda koja ima sve manje potpore u prodaji.

Savremeni naučni sistemi ulaze sve više u srpske vinograde pa je tako spoj brojnih senzora postavljenih između čokota i softvera predvideo sjajne rezultate berbe 2022 kad su u pitanju vina Negotinske krajine. Barem tako tvrdi Vukašin Pejović, direktor kompanije i tima Atfield Technologies, domaće „pameti“ koja se već koristi i u inostranstvu. A naučne tvrdnje ispitali smo kroz stanje na terenu krajnjeg istoka Srbije.

Negotinska Krajina je već poznata u Srbiji i čitavoj regiji zahvaljujući izuzetnim crvenim vinima, naročito negotinskom kaberne sovinjonu. U tom smislu, možemo je uporediti sa Kalifornijom u kojoj su najzastupljenije crne sorte vinove loze upravo kaberne sovinjon, zinfandel (kratošija) i pino noar.

Jedinstvena degustacija vina Vinarije manastira Bukovo upriličena nam je prilikom nedavne posete. Ono što je trebalo biti lagana reportaža oslikana bojama jeseni i slasti zaostalih grozdova u opijajućem miru monaške svakodnevnice pretvorilo se očas posla u izlive oduševljenja vinima, pa i čudesnim novitetom Merlot 2021 koji nam je podrumar Platon točio. Ali i atmosferom koja vlada ovde u Bukovu iznad Negotina.

Nova vinarija Frunza Aglaja smeštena u sred vinograda na vrhu Bukovskog brda iznad Negotina dočekuje vinske i ostale turiste spremna da ispuni eno-gastronomske snove i fantazije.

U aprilu 1891. godine, pred mnogobrojnim Negotincima i ministrom privrede, novopostavljeni direktor bukovske škole Milutin Savić je u govoru povodom polaganja temelja vinogradarsko-voćarske škole u Bukovu pominjao pustoš koja je zavladala Negotinskom krajinom nakon što je filoksera desetkovala srpske vinograde: „Tamo gde se nekada stotina čabrova kljuka nalazilo, nema više šta da se nabere. Tamo gde je nekada bila najskuplja zemlja u celoj Srbiji vinogradi se prodaju u bescenje.“

Kaberne sovinjon je u znatnoj meri zastupljen u srpskim vinogradima. U 2019. godini se po površinama nalazio na trećem mestu i ima ga u skoro svim vinskim rejonima Srbije. No, u poslednjoj deceniji se kvalitetom i svojstvenim karakterom izdvojio kaberne iz Negotinske krajine.

Negotinska krajina, predeo ogromne vinske istorije, kasnije skrajnut iz gotovo svih značajnijih ekonomskih priča, danas se, prvenstveno zahvaljujući izuzetnom vinskom teroaru i kaberneu, vraća na srpsku vinsku scenu kao sunce sa istoka. A priča, zna se, najbolje, kreće iz kafane i to dobre.

Od svih vinskih predela Srbije, Negotinska krajina ima možda najburniju i najfascinantniju istoriju.
Koliko je poznato vinovu lozu su na teritoriju današnje Srbije doneli Rimljani. A kako na području istočne Srbije imamo i carske palate i više rimskih vojnih utvrđenja, pretpostavlja se da je loza gajena od najranijih perioda boravka Rimljana na ovim prostorima. To potvrđuju i arheološki nalazi amfora za vino i kosira za branje grožđa koji se nisu promenili do danas.