Janko presvukao vina

U trenucima kada mnogi domaći vinari, blago rečeno, čupaju kosu zbog odredbi i regulativa pridruživanja EU, zakona koji ih primoravaju da promene višedecenijska imena vinarija i vina, uz ogroman rizik gubitka prepoznatljivosti na tržištu, Dragan Vasić Janko se svojevoljno odlučio na operaciju promene imidža na etiketama. Hrabrost ili ludost?

Ni jedno, ni drugo, veli on.

- Nisam ni pitao, ali sam ubeđen da mi ne bi dozvolili da i dalje stavljam na etiketu grafiku grada Smedereva. Bolje ja da sam to predupredim.

Patina na dosadašnjim etiketama bila je u skladu i u neku ruku veza sa tradicijom teroara, za koji se Janko vezuje. Tim više što u paleti vina ozbiljno računa na smederevku kao sortu. Nove, moderne i donekle minimalistički stilizovane etikete prilično odudaraju od brenda na koji je uveliko navikao konzumente. To može biti problem sudeći i prema našim iskustvima iz online prodaje, gde ljudi zovu i često pitaju: gde možemo da dođemo i vidimo vina, opipamo ih, pazarimo na licu mesta?

Ljudi vole ono na šta su navikli. Hoće li budućim kupcima biti teže da nađu i prepoznaju vinariju Janko na policama?

- Gradimo novi objekat koji je potpuno modernog dizajna i funkcije, pa smo rešili da i po pitnju dizajna krenemo na tu stranu. Generalno, nemamo porodičnu tradiciju u vinarstvu i vinskoj trgovini. Imamo je u vinogradarstvu, ali se vino proizvodilo isključivo za kućne potrebe. Ovo je znači potpuno nova priča i kao što je Novi vinski svet postigao uspeh i izgradio imidž bez tradicije, tako idemo i mi. Verujem da smo dovoljno jaki da to i uradimo. Naravno, promena identiteta može biti mač sa dve oštrice, ali sa prvom serijom etiketa sa klasik linijom sve je prošlo bez posledica, prodaja raste iz meseca u mesec. Krenuli smo i sa novim etiketama za barrique liniju. Po meni, stara je etiketa bila pomalo demode i, uostalom, bila je privremeno rešenje. 

U svakom slučaju, barik etikete su sada modernizovane. Trougao na njima predstavlja smederevsku tvrđavu gledanu iz ptičje perspektive. Ona je u obliku jednakostraničnog trougla, ima 19 kula i grad na vrhu u obliku malih kockica, što je sve lepo predstavljeno grafičkim rešenjem. Značajna su i četiri prozora iznad imena vina koji zaista postoje na tvrđavi, a poklapaju se sa viđenjem budućnosti vina Zavet, kome će uskoro uz kaberne sovinjon, merlo i kaberne fran biti pridodata i četvrta sorta – prokupac. A to je sorta koju je Janko upravo posadio u vinogradu.

Eto, to je ono što se vidi na prvi pogled. Ono što se ne vidi je da su prvi put i isključivo korišćena burad od srpskog hrasta iz okoline Majdanpeka, proizvođača Tomovića. Međutim, prave tajne, vezane uz određenu berbu, kriju se unutar boce. 

Pa da vidimo:

Adut 2011

Traminac je dobio ime dok se na etiketama moglo pisati mnogo toga što sada ne sme. Adut predstavlja spoj klime, zemljišta, smederevskog vinogorja, taj skriveni adut koji je potpisani vinar iskoristio da napravi sjajno vino. Tačnije, moderno i sortno za razliku od traminaca koji se u poslednje vreme često pojavljuju na tržištu. Sa jakim aromama, ali nedovoljnom sortnošću, što je glavna karakteristika ovog vina. Traminac ne sme da miriše na banane i baš je zato Adut namenjen vrhunskim poznavaocima traminca.

Misija Chardonnay 2011

Svaki drugi podrum u Srbiji proizvodi šardone, zato je ovde pokušaj da se napravi nešto različito. Sa tri prolaza kroz vinograd u toku jedne nedelje, tri berbe sa različitim stepenom zrelosti grožđa, različitim kiselinama. Bukvalno se tri vina spajaju u jedno što mu donosi tu različitost od ostalih vina iste sorte i dodatni kvalitet.

Мисија 2011

Barikirani šardone koji je nastao iz tog poslednjeg, trećeg prolaza, najzrelija sirovina. I u klasik varijanti se nalazi 20% ovog barikiranog šardonea. Akcenat je na srpskom drvetu koje daje svoj pečat. Za Janka je Misija barrique 2011 najbolja dosad Misija koja je izašla iz vinarije i ujedno prva iz srpskog hrasta.

Roze Jelena 2012

Ime dobio po supruzi Dragana Vasića. Na tržišti je evidentno da se rozei krste ženskim imenima, a Janko je odabrao ono najdraže, i kako kaže „najlepše srpsko ime". Sortni sastav je pretežno merlo, ima kabernea, ali i smederevke kako bi se smanjio procenat alkohola. Specifičnost aromi daje sorta sanđoveze koja uspeva na 112 čokota u vinogradu i sa 5% učešća prosto oživljava kiseline kojima merlo ne obiluje. Za vino iz berbe 2013. koja će u proleće na tržište, Janko tvrdi da je najbolje do sad, a tajna je možda u tome što je širaz, umesto merloa, noseća sorta.

Sauvignon Blanc 2012

Potpuna novost u paleti! I na Velikom testu najboljih vina Srbije najbolje ocenjeni sovinjon. Što će reći, prvo pa muško! Ali Janko ide još dalje. Upravo je flaširana i varijanta ovog vina koja je fermentisala u bariku, posebnom tehnologijom koju zasad niko ne radi u Srbiji, a doneo ju je tehnolog Mladen Dragojlović sa svojih putovanja širom vinskog sveta. Glavna karakteristika je da se uticaj drveta uopšte ne oseća na onaj negativan način, pa će najverovatnije u boce ubuduće ići kombinacija ova dva sjajna vina, gde će se dodatkom barika dobiti na širini kakvu imaju moderni sovinjoni Novog sveta. 

Smederevka 2012

Čista k'o suza, dobila je šansu da bude stopostono sortno vino, da prvi put ide samostalno, bez tamjanike koje je uvek bilo oko 3%. Činjenica da je najbolja do sad donosi zadovoljstvo, jer je dokazala da ne može da bude veliko, ali može biti dobro vino.

Zapis rajnski rizling 2012 

Vino koje Janko najradije pije zbog specifične svežine. Na toj se svežini uporno istrajava, čak se namerno zapostavlja punoća kako bi iskričavost do maksimuma izbila na nepcu. Rizling mora da sazre i vino sazrevanjem postaje sve bolje, tako da za ono iz 2011. godine mnogi već sad tvrde da skoro nisu pili bolje.

Zapis Crveni 2011

Vino sa najvećom ekspanzijom u prodaji. Merloa ima najviše u vinogradima koji su verodostojno dokazali da se nalaze na najboljem mestu za ovu sortu. Iz berbe u berbu, sve je bolje. Ona 2008. je bila gotovo savršena, donela je jedno od prvih zlata na prestižnom nemačkom Mundus Vini nadmetanju za Srbiju, a sad se 2011. pokazuje kao korak dalje. I bolje vino. Samo što je još u ranoj fazi, trebaće mu još tri godine da sazri radi definitivnog poređenja. Nažalost, tad ga više neće biti na tržištu.

Zavet Stari 2011

Naziv za već dobro poznatu rezervu iz berbe 2008. koja se na tržištu može pronaći u starom ruhu. Nova, crna etiketa sa zlatnim trouglom, označava berbu 2011 i po Jankovom mišljenju najbolje vino ikada napravljeno u ovom podrumu! Pojaviće se u prodaji u drugoj polovini 2014. godine.

Zavet 2011

Biće apsolutni hit kad se krajem februara pusti u prodaju. Najbolji Zavet do sad, proizvedeno je desetak hiljada boca. Vino je potpuno modernog stila, nalik na onaj kojim je rađen Kremen Kamen, što ne čudi jer je ipak u pitanju potpis Mladena Dragojlovića. Vino je rađeno u potpuno novim buradima od srpskog hrasta, bilo je 18 meseci u bariku, a u boci je već pola godine. I biće još dva meseca. Sve je po „propisu”, ali i kad se pojavi na tržištu, biće to još uvek dosta mlado vino koje zaista vredi piti, uživati, ali i čuvati da maturira.