Globalno prestrojavanje
- Objavljeno u Vesti
-
Mnogo se govori o klimatskim promenama i šta bi one mogle da donesu u narednim decenijama, međutim neki su rezultati već i sada više nego vidljivi.
Bili smo pomalo svi iznenađeni rezultatima ovogodišnjeg Decantera gde su engleska vina osvojila brojne medalje. Jer, čak 90% prijavljenih etiketa dobilo je, „domaćinski”, bar neko priznanje, što prema poznatim i priznatim kriterijumima kvaliteta predstavlja pravi šok i za poznavaoce materije.
Senka sumnje ostala bi na sudijama da se nedavno, na otvaranju svetske izložbe Vinexpo u Bordou, nije oglasio Žerar Baset, nekadašnji somelijer broj jedan u svetu i potpredsednik Decanterovog nadmetanja:
- Engleska je po pitanju vina sada nalik na Novi Zeland 1980. godine. U to vreme oni nisu bili poznati kao proizvođači vina, za razliku od danas – podvukao je Baset, navodeći posebne pomake u segmentu penušavaca, gde je britansko penušavo vino osvojilo regionalni trofej u konkurenciji preko 15 funti.
Žerar Baset, potpredsednik Decanter World Wine Awards
U to vreme ni australijska vina nisu bila ništa više od „solidnog potencijala”, ali dalja preraspodela sunčeve aktivnosti i globalne klimatske promene rađaju neke potpuno drugačije vizije. Tako je ovogodišnjih čak pet internacionalnih trofeja za Australijance na Decanteru ekspresno dovelo do usvajanja petogodišnjeg plana s krajnjim ciljem da 2020. godine Australija postane vinska zemlja No.1 u svetu.
Strategija zvanično obznanjena 1. jula predviđa ulaganje od 35 miliona dolara svake sezone u istraživanja i razvoj vinarstva, edukaciju, izgradnju tržišta i marketing. Sve će se odvijati pod zajedničkim brendom Wine Australia, a svoj doprnos svetskoj prepoznatljivosti australijskih vina već je dao i Novak Đoković kao ambasador Jacob’s Creek.
Naučno-istraživački modeli inače pokazuju da će se najpoznatija vinorodna područja od Čilea do Toskane umanjiti za 20 – 50% do 2050. godine, a da lozu treba saditi na većim visinama, ili na severu Evrope i Amerike, Tasmaniji i u centralnim delovima Novog Zelanda i Čilea. Takođe, nije nemoguće da se božole uskoro bude proizvodio na obalama Baltičkog mora.
Kako će se sve te promene odraziti na vina, vinograde i vinare u Srbiji, malo ko ovde ozbiljno razmišlja, a još manje nešto poduzima & planira. Izgleda da će biti kako će biti. A posle ćemo videti šta dalje...
