Vinska Srbija na mapi

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share

srpska zastava 400

Kolika je, kako se deli i od čega je sastavljena vinska i vinogradarska Srbija?

Odgovor na ovo, večito golicavo pitanje nalazi se u „Vinogradarskom atlasu”, koji je stoičkim naporom i zaista samopregornim radom na terenu, posle niza godina iznedrio tim autora: Doc.dr. Dragoslav Ivanišević i Prof. dr. Nada Korać sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, te Dipl.ing.-master Darko Jakšić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

autori vinskog atlasaTim „Vinogradarskog atlasa”: Dragoslav Ivanišević, Nada Korać i Darko Jakšić

Knjiga sa podnaslovom „Vinogradarska područja Srbije”, koju je objavio Republički zavod za statistiku možda ne daje apsolutno najsvežije apdejtovane podatke u domenu statističke analize, što je sasvim razumljivo pošto je vinogradarstvo i vinarstvo privredna grana u punom dijalektičkom zamahu. Sve se menja iz dana u dan, a analiza se delom bazira na „Popisu poljoprivrede iz 2012. godine”, ali je zato prikazana rejonizacija, ono oko čega nema pogovora. Istina, još uvek nije definitivno odlučeno šta će biti s imenom rejona Tri Morave, pošto je vinarija Temet ranije „bezecovala” to ime za svoje vino i svoju etiketu, pa je poslednja reč prepuštena domaćem zakonodavstvu. Ali, može se slobodno reći da se sveukupno raspoloživo srpsko vinogradarstvo nalazi u ovom „Atlasu”, raspoređeno „kako knjiga kaže”. 

Da ne bude zabune, sve od srpske loze smešteno je u tri regiona: Centralna Srbija sa podelom na 13 rejona, Vojvodina sa 7, te Kosovo i Metohija, opcionalno podeljena na dva rejona, što nećemo detaljnije obrazlagati jer nije sigurno da je to politički ispravno & korektno, u ovom tenutku.

vinski atlasKonkretno, posle jako lepe i zanimljive uvodne reči koja srpsko vinogradarstvo i vinarstvo predstavlja zalazeći par hiljada godina duboko u istoriju, stiže se do današnjih 77 srpskih vinogorja i više vinogradarskih oaza.

Zanimljiva analitika veli da se pod vinovom lozom nalazi nešto više od 22.000 hektara, od čega četvrtinu čine grožđa stonih sorti. Daleko je više vinograda u Centralnoj Srbiji (77,3%) nego u Vojvodini, koja opet dominira u vinskim sortama. Ukupno se proizvodnjom grožđa bavi 12,7% gazdinstava sa prosečnih četvrt hektara u Centralnoj Srbiji i 0,85ha u Panonskoj ravnici. Kad se to razdeli po rejonima, slika je još upečatljivija: Pocersko-valjevski rejon ima ubedljivo najveći broj gazdinstava, preko 60.000, čak deset puta više nego rejon Negotinska Krajina u kome se vinogradarstvom bavi ipak tri puta više domaćinstava nego u onom prvom. Takođe, pod vinskim sortama je u Krajini skoro deset puta veća površina zemljišta (890ha spram 96,77ha)! 

Najmanje se vinskih sorti gaji u Čačansko-kraljevačkom rejonu (44,24ha), gde se samo 1% gazdinstava bavi uzgojem loze, iako je po broju gazdinstava ovaj rejon čak pet puta veći od Negotinske Krajine. 

Dalja podela rejona na vinogorja, karakteristike, opisi, karte, analitika, pravi su zlatni rudnik za sve koje ova tematika zanima ili se njome bave.

Posebnu zanimljivost čini obiman deo posvećen sortimentu zastupljenom na tlu Srbije. Znate li šta su ljana, kišmiš, viktorija, liza, kunleanj, godominka, beogradska rana ili mikele palijeri? Postoji li sorta Srbija? Znate li koja je sorta dobijena ukrštanjem smederevke sa smešom polena sultanine, sultanije i italije? Koje su preporučene ili dozvoljene sorte i maksimalni prinosi u pojedinim rejonima? 

Sortiment je podeljen u tri kategorije:

1. Važnije autohtone i regionalne sorte
2. Važnije internacionalne sorte vinove loze
3. Važnije domaće stvorene sorte, uz koje stoji preporuka da im treba posvetiti veću pažnju, upoznati proizvođače i potrošače sa njihovim kvalitetom i gajiti ih na većim površinama.

Potom sledi ono najbitnije, usklađeno sa novim zakonima: „preporučene/dozvoljene sorte i drugi podaci po vinogradarskim geografskim proizvodnim područjima”. Čisto, da ne sadite uzalud!

Vinogradarski region Centralna Srbija

1. Pocersko-valjevski rejon
2. Rejon Negotinska Krajina
3. Knjaževački rejon
4. Mlavski rejon
5. Toplički rejon
6. Niški rejon
7. Nišavski rejon
8. Leskovački rejon
9. Vranjanski rejon
10. Čačansko-kraljevački rejon
11. Rejon Tri Morave
12. Beogradski rejon
13. Šumadijski rejon

 

Vinogradarski region Vojvodina

1. Sremski rejon
2. Subotički rejon
3. Rejon Telečka
4. Potiski rejon
5. Banatski rejon
6. Južnobanatski rejon
7. Bački rejon

 

Vinogradarski region Kosovo i Metohija (opcionalno)

1. Severnometohijski rejon
2. Južnometohijski rejon

 

Ovde možete preuzeti PDF verziju „Atlasa” a od nedavno dostupna je i štampana verzija.

vinogradarski rejoni sa objasnjenjem

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama