Srpska vina putuju na Zapad

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Srpska vina putuju na Zapad

Dve stvari želim ovde da spojim u jednu – srpska i grčka vina iz perspektive nekoga ko živi na Zapadu, u Londonu.

Probala sam nedavno srpska vina na (objedinjenom) štandu na jubilarnom 50. izdanju Vinitaly. Sve je bilo fino, ali nekako previše internacionalno, bezlično. Pitam se šta treba da se uradi kako bi u Srbiji razumeli da je Zapad žedan novih stvari, a ne srpskih Bordo kupaža koje su i u originalnom francuskom izdanju dosadile i bogu i ljudima!

Znam da je to duga priča koja ima argumenata i za i protiv, često sam učestvovala u takvim raspravama kada je bila reč o makedonskim vinima. I vidim da su ljudi na Balkanu presrećni kad naprave dobar kaberne, dok smo mi, ovde u daljini, presrećni kad nam neko ponudi nešto s egzotičnim imenom, nešto kao prokupac  koji nikad nismo probali. Zato kažem, svaka čast hrabrima koji rade autohtone sorte, poput Vina Budimir.

Inače, sajam je bio dobar. Naročito prezentacija 100 najboljih italijanskih vina Opera Wine. Bilo je glamurozno, došao i Sting da nam peva uživo, onako unplugged, divno...

U London sam se vratila baš na vreme za tasting grčkih vina u organizaciji tamošnje ambasade. Tačnije, bio je to neki super Masterclass koji je vodio Teri Kandilis, najbolji grčki somelijer za 2015. godinu. Pravo je čudo da je ovo već druga grčka degustacija ove godine u Londonu, otkako se prošlog oktobra održao prvi Festival grčkih vina! To govori da je Grčka seriozno pošla u napad na Zapadno tržište. I znate šta? Naišla je na široko otvorena vrata! Pogotovo ako se zna da je Grčka predugo za Zapad bila samo Mikonos, Zorba i nepitka retsina. Kako se to dogodilo da ju je svet odjednom vinski primetio kao vrednu pažnje? Kako su to svi odjednom ljubopitljivi o klimi na Santoriniju ili u brdima u Nemei?

Nas reporterSaradnik Vino.rs na štandu srpskih vinarija na Vinitaly 2016

Činjenica je da je Grčka odlično osetila zapadnjačku žeđ za autentičnim vinima koja pričaju o tradiciji onih koji ih prave, o nebu pod kojem se rađaju. Baš kao što je činjenica i to da ljubitelji vina pamte države po njihovim sortama. Nije slučajno što smo ludo zaljubljeni u italijanski barolo (nebbiolo) ili brunelo (sangiovese), niti što je Austrija napravila marketinški bum sa gruner veltlinerom

Moj je utisak da su se grčki vinari borili i izborili za kvalitet. Uz to, uspeli su i da se ujedine i nastupe zajedno u svetskim okvirima, jer jedna lasta ne čini proleće. Ali glavna stvar je da je Grčka ukapirala da su njeni assirtiko, agiorgitiko i mavrodaphne daleko privlačniji Zapadu nego bezlični, svugde prisutni i često super jeftini internacionalci. To što Englezi, Italijani ili Japanci muku muče  da bi ih izgovorili, razlog je više da Grčka svoja vina ne „merlotizuje” ili „kabernetizuje”. Naprotiv, slađe nam je vino kad polomimo jezik, pa nam se čini da pijemo nešto ekskluzivno što nas odvaja od drugih. Nećete verovati koliko sam puta u Londonu videla kako se ozari lice Engleza koji uspe da izgovori „ksee no' ma vro” (xinomavro) i automatski postane heroj večeri!

kandylisTeri Kandilis, najbolji grčki somelijer za 2015. godinu

Idući svakodnevno na degustacije, dobro znam kada je to pun pogodak, a ova je to bila apsolutno. Moji favoriti su se potvrdili –  elegantni Domaine Skouras Grand Cuvée 2012 i predivni i hrabri Domaine Dalamaras Paliokalias 2011, te Tatsis Estate Roditis Unfiltered 2012, sva s oznakom „organska“. To se, uostalom i traži!

Tog su dana Gaia Estate, Domaine Diamantikos, Alpha Estate i ostalih pedesetak njih pričali sunčane priče hladnim Englezima, koji su oduševljeno komentarisali vina i otvorenih očiju sanjali grčke pejsaže. Budite sigurni da će se toga sećati, pa kupiti i naručiti, a na kraju i ispričati priču prijateljima. A moć je reči beskonačna. 

Eto, to je kako ja zamišljam i srpska i makedonska vina koja osvajaju London.

nazad na vrh

Srodni tekstovi