Ako si legalan nisi konkurentan!

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Ako si legalan nisi konkurentan!

Nedavni intervju Marka Stojakovića, glavnog enologa makedonske vinarije Tikveš, u kojem je izneto zapažanje kako je veliki broj srpskih vina napravljen od makedonskog grožđa, izazvao je burne reakcije u (vinskoj) Srbiji. Tim povodom i Veselin Despotović, vlasnik vinarije Despotika osvrnuo se na neke bitne okolnosti u kojima se danas nalazi proizvodnja vina u Srbiji.

- Prema postojećim zakonima, a što mnogi ovde ne znaju, u većini susednih zemalja zabranjen je uvoz grožđa radi proizvodnje vina, jedino u Srbiji nije! Mi smo tu u podređenom položaju, jer ja da izvezem grožđe u Makedoniju ne mogu, a da uvezeš možeš. Pritom, prizvodnja grožđa u Makedoniji subvencionisana je sa 650 evra po hektaru, regularno i legalno. Imamo zvanične podatke Ministarstva poljoprivrede Makedonije gde se kaže da je cena vranca 21 euro cent po kilogramu, smederevke 18 centi, a mi ovde ne možemo da kupimo baš ništa pristojno za te pare, minimum je 40-50 centi. Zato i nije ni čudo što Marko Stojaković  kaže kako je od 15 srpskih vina njih dvanaest od makedonskog grožđa. U Srbiji je harmonizacija zakonodavstva neophodna kako bi se ovdašnji vinari doveli u ravnopravan položaj.

Posebno je bilo zanimljivo čuti da Srbija prema zvaničnim podacima Privredne komore proizvodi godišnje 170.000 tona grožđa, a da se vina proizvede svega 40 miliona litara, što je daleko, daleko manje od proizvodnje grožđa! Gde je razlika, pojedena ili izvezena?

img 2282Gde nestaje srpsko grožđe?

- To nas boli i pravi nam probleme, i onda sivim tržištem idu baloni nekakvog vina po Beogradu i Novom Sadu, ne plaća se porez, gubi država, gube oni koji se legalno bave ovim poslom – kaže Despotović. – Znači, ako si legalan jednostavno nisi konkurentan! Krajnje je vreme da neko sada kaže: Čekajte ljudi! I da pokrene tu stvar. Nadam se da će formiranje grupacije za vinogradarstvo i vinarstvo u Privrednoj komori Srbije imati nekog odjeka na lepšu i bolju budućnost srpskog vinarstva.

U tom smislu interesovalo nas je šta bi sve u dogovoru s državnim institucijama moglo da se uradi kako bi se olakšao život sve uspešnijih srpskih vinarija, ali i na širem planu brendiranja Balkana kao vinskog regiona.

- Konkretno, pokušaćemo da ubacimo vinski turizam u strategiju razvoja turizma, tu gde se dosad nije ni pominjao. Takođe, želimo da izlobiramo veće i bolje pogodnosti u smislu subvencija ili boljeg tretmana vinogradarstva i vinarstva kako bi lakše izašli na tržišta van granica zemlje. Pokrenuta je i inicijativa da se međusobno priznaju nacionale laboratorije, znači ako ja uradim analizu ovde, da se ona priznaje u Bosni, da ne moram ponovo da radim tamo, i obrnuto. Svima bi to odgovaralo, smanjilo troškove, pojednostavilo proceduru. Što se država iz regiona tiče, planiran je i eventualni zajednički nastup na nekom svetskom tržištu, da Balkan  kao regija iskorači u svet, da budemo veći, zanimljiviji, aktraktivniji nekome iz velikog sveta. Šta će od toga biti, videćemo, ali ako ne pokušamo nećemo uspeti, to je sigurno.

nazad na vrh

Srodni tekstovi