Internacionalna konferencija o vrancu

U prisustvu velikog broja predavača, inostranih i domaćih stručnjaka, naučnih eksperata sa polja genetike, ljudi iz crnogorske privrede, ovaj naučni skup koji ima epohalan značaj, ne samo za Plantaže već i dalji razvoj naučne i ekonomske misli u sferi vinarstva i vinskog turizma Crne Gore, otvorili su izvršna direktorka Plantaža Verica Maraš, Potpredsednik Crnogorske akademije nauka i umetnosti, akademik Đorđije Borozan, te generalna direktorka Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Danijela Stolica i generalni direktor Ministarstva nauke Darko Petrušić.

Konferencija na najvišem nivou, izvršna direktorica Plantaža Verica Maraš i direktorica razvoja Vesna Maraš

Na velikom broju panela biće reči o važnosti autohtonih sorti i njihovom značaju, kako za pojam vina uopšte, tako i u daljem razvoju vinske kulture ali i ekonomije i turizma, ne samo Crne Gore već i globalno. Mnoštvo ineresantnih informacija, gotovo zapanjujućih naučnih otkrića, ali i izvrsnih vina kompanije Plantaže, teći će neprekidno tokom dva dana, a zaključci do kojih dovode višegodišnja istraživanja koja su zajedničkim snagama radili stručnjaci iz Španije i Crne Gore, ispitujući loze na ovom delu Mediterana starije i više od od tri veka, uz otkriće brojnih nepoznatih genotipa, izmeniće podosta dosadašnja shvatanja o poreklu nekih od najpoznatijih i najcenjenijih vinskih sorti. Vranac i kratošija su svakako u fokusu pažnje, ali ništa manje priča o divljim kvascima, klonskoj selekciji autohtonih loza i naravno istorijskom razvoju vinarstva zapisanom u genomu, jedan bitan naučni pogled u prošlost zarad prosperitetnije budućnosti. Posebna poslastica biće šetnja kroz autohtone sorte Italije, Španije, Albanije, Francuske, Centralne Evrope, Makedonije, drevnih oblasti gde je vinarstvo i nastalo, Srbije, pa i priča o najistočnijem staništu vranca u rejonu Knjaževca.

Konačno, od prisutnih stručnjaka se očekuje i onaj posebno značajan odgovor, koji su krajnji dometi vranca na svetskom tržištu i je li kratošija ipak ta sorta koju danas svet prepoznaje kao - zinfandel.