Šta pokreće srpsku vinsku scenu?

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Vinar Aleksandar Stojaković uputio je otvoreno pismo redakciji Vino.rs Vinar Aleksandar Stojaković uputio je otvoreno pismo redakciji Vino.rs

Dva nedavno objavljena teksta na našim stranicama inicirala su tehnologa, vinskog konsultanta i vinara, vlasnika vinarije Emporio Aleksandra Stojakovića, predsednika (sa trenutno „zamrznutom“ funkcijom) Udruženja vinara sa geografskim poreklom Beograd, da nam se obrati otvorenim pismom.

Prvi tekst koji je izazvao njegovu pažnju bio je Garažni pokret vinskog otpora, a koji se nastavio na izvštaj sa 14. Beogradskog salona vina, a na kome smo primetili izvesnu prazninu u segmentu izlagača. Jer, pored osipanja velikih vinskih vedeta gde smo na nedostatak Aleksandrovića već navikli, izostanak Vinarije Zvonko Bogdan i njihovog velikog štanda bio je više nego uočljiv. Nedostajala je i Despotika, Bjelica, Beograđani vrlo aktivni u poslednje vreme, veliki deo Šumadinaca, Jeremić sa savršenim sovinjonom, uvek zanimljivi Cilić, nova zvezda Erdevik, pa i ona manja gabaritom Chichateau… A srpskih vinskih bisera garažnog tipa kojima sve više obiluje domaći portfolio nije ni bilo.

Aleksandar Stojakovic 36Samo vinari znaju kakve sve probleme imaju, Aleksandar Stojaković

I verovatno je to razlog, ili jedan od razloga zbog koga se Stojaković osetio prozvanim da napiše:

„Ove godine desile su se određene stvari krucijalne za našu, vinarsku struku, a to je da smo prvi put dobili među vinarima preduzetnika godine. Titula kojom sad može da se pohvali Miroslav Kovačević dodeljena mu je od strane nezavisnog udruženja bez ikakvih političkih potpora i pomoći. To je prema mom mišljenju ogromno priznanje za koje mislim da nije bilo propraćeno unutar struke, a ni u etru i medijskom prostoru Srbije onoliko koliko bi trebalo zbog svog značaja.

Mire KovacevicVinar kao preduzetnik godine, Miroslav Kovačević

Gotovo dvadeset godina ovde se stvara takozvana privatna vinska scena, imamo različite tipove igrača, različite faze razvoja, vertikalu i horizontalu razvoja. Vertikalu čine svi, od najveće do najmanje vinarije. S jedne strane etablirali su se veliki, krupni investitori koji su ušli u igru s kapitalom sa različitih strana, a kolika je gužva na srpskom vinskom nebu još samo očekujem raznorazne „tetke iz Kanade“ da se uključe u igru sa punom torbom. Istovremeno, malo je onih koji imaju i nude kontinuitet, kao što je slučaj s Kovačevićem koji je istrajnošću i vizijom pokazao kako može da se postane i ostane lider na vinskom tržištu kod nas. Njegov tim od troje mladih enologa funkcioniše kao porodica, nije zapošljavao zvučna imena i dospeo je na poslovnu mapu Srbije kakva god da je, a tu treba ipak biti prvi, izboriti se. Zato kažem, za našu struku to je ogroman skok koji je otvorio vrata i ostalima.

Djordje Stojsic chichateau 2Chicateau je najpoznatija srpska garažna vinarija

Inače, među vinarijama imamo diferenciranu grupu velikih, u rasponu od 60.000 do 600.000 litara, ali bih stavio akcenat na takozvanu srednju klasu, a to su vinarije sa proizvodnjom oko 10.000, maksimalno 30.000 litara, jer upravo te vinarije čine „dušu“ srpske vinske scene. One su kvalitetom, energijom i posvećenošću pokrenule taj neki novi vinski talas u Srbiji. A za to su zaslužni i, s jedne strane Wine Jam, koji je prepoznao potrebu tržišta i ponudio mogućnost afirmacije manjim vinarima, te magazin Vino.rs koji prati sva dešavanja na vinskoj sceni s posebnim akcentom na malim i srednjim vinarijama. I upravo tu imamo fatastične priče kao što su Izba Jovanović, Zorča ili Janovi vinogradi, tri vinarije koje nisu samo porodične, već koje su uloženom energijom i entuzijazmom, svako na svoj način, napravile primetan pomak na srpskoj vinskoj sceni. Uz vinarije koje su na najboljem putu, kao što je Milanov podrum, zatim egzotičnu organsku vinariju Plavinci, izvanrednu vinariju Plavinac u Smederevu, o kojoj se veoma malo zna ali koja će veoma brzo pomrsiti konce mnogim ozbiljnijim igračima, pa vinariju Trišić koja osvaja titule u Hrvatskoj, vinariju Pantić koja je oduševila Beč, a tu su i već ozbiljno etablirane Mons Aureus, Conte Vallone, Čokot, Bjelica, Chicateau… Ni jedna od njih ne ide pretenciozno sa velikom produkcijom, već žele apsolutno da daju svoj pečat, ne samo sopstvenoj produkciji već kompletnoj srpskoj vinskoj sceni.  I zato ta „srednja klasa“ zapravo nosi glavnu draž razvoja ovdašnje vinske scene i mislim da budućnost leži upravo u njima.

Vinarija Jeremic 5Vinarija Jeremić jedna je od onih koje su prerasle u ozbiljne takmace velikima

Baš zato je pre nekoliko godina meni lično najdraža vinarija u Srbiji bila Belo Brdo Aleksandra Zeremskog, i bila je to barem naredne dve godine. Naravno da možemo shodno sopstvenom ukusu, momentu, vinu, kvalitativno bilo koga da proglasimo najboljim, ali u tom trenutku, rad i kontinuitet Belog Brda bio je primetan. Janko je iz jedne garažne, uslovno rečeno, vinarije postao veliki. Vinarija Jeremić je od vinarije limitiranih serija prerasla u ozbilju vinariju, Despotika pretenduje da pomrsi konce najvećima na sceni i smatram da su napravili možda najozbiljniji realan evolutivni skok protekle godine. Možda je nepošteno što izdvajam određene vinarije, možda sam se ogrešio o neke koje ne poznajem dovoljno, ali navodim one za koje znam da su evolutivno napredovale, a da su krenule od neke osnovne priče 10.000-20.000 litara, segmenta koji je nešto što nam najviše nedostaje.

Kod Italijana pojam garažna vinarija znači nekoliko stotina hiljada litara, pa praktično tog srednjeg segmenta uopšte nema. A on nama baš fali, jer je to taj sloj koji bi nam omogućio stabilnost na tržištu.

U sklopu priče o garažnim vinarijama, koja me je i potakla da ovo napišem, treba otvoriti i onu o mladim kadrovima, o tehnolozima koji su izašli iz klupe i treba im dati prostora, šansu da nauče posao. Da praveći greške stiču iskustva, jer jedostavno nemaju mogućnost da to rade u velikim sistemima uz starije kolege, kao što smo mi radili. Nemaju novac ni svi da plate i odu u inostranstvo na specijalizaciju, niti da pokrenu sopstvenu proizvodnju, gde će se na sopstvenoj koži učiti i naučiti.

Salon HyattVinskih manifestacija sve je više, ali i sve više izostanaka vinarija

Nije laka ni pozicija vlasnika vinarija. Sve je sjajno i bajno na sajmovima, svi smo mi nasmejani, dođemo, platimo organizatorima, a ništa se tamo ne prodaje jer u suštini sajmovi i ne služe prodaji. Ulažu se sredstva gotovo svakog vikenda, eventi, promocije, opšta pomama pod sintagmom „sve je to u korist srpskog vinarstva“. Malo je preterano sve to čini mi se, dok nam je sa druge strane svima neophodno sigurno tržište. A tu na prvom mestu podrazumevam restorane koji će plaćati robu koju uzmu. Želim da pomenem gospodina Nikolu Dimitrijevića, vlasnika restorana Franš, koji od 2000. godine redovno podržava srpske vinare. Ali ne samo time da uzme naša vina, već nas je sve vreme plaćanjem te robe podržavao, za razliku od mnogih koji su uzimali a nikad platili nisu. Ili su to radili sa velikim zakašnjenjem.

Aleksandar Stojaković: 
Želimo da budemo veći katolici od Pape

Naravno da je jasno kao dan da su vinarijama kapaciteta do 20.000 litara neophodne sigurne platiše, kao i stručni kadrovi s druge strane. Jednom rečju, treba što više mladih kadrova koji neće biti skupi, a biće stalno prisutni tu u garažnim vinarijama, rašće zajedno sa njima, stopiti se, makar i radili na dva-tri mesta odjednom. Ali mora nekako da se gradi neka zajednička priča.

Svi su danas tekstovi o vinarstvu afirmativni u raznim medijima, sve je sjajno i bajno na manifestacijama, ali samo vinari znaju koliko je bila teška ova godina. A to govorim i kao vinar, kao konsultant, ali i kao dobavljač. Ozbiljno je teško raditi u zemlji Srbiji na način na koji se radi i baš zato izdvajam priču o manjim vinarijama koje bi mogle biti najzdraviji segment. I bez velikih ulaganja one bi mogle držati srpsku vinsku scenu.“

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama