Šta je srpski teroar?

Naime, Ambasada Francuske u Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede RS, organizovala je jednodnevni seminar na kome su predstavnici Francuske i Srbije razmenili mišljenja o istraživanjima u vinogradarstvu, sa posebnim osvrtom na agro-ekološki pristup.

Vinogradarstvo se u 21. veku nalazi pred velikim izazovima – klimatske promene, globalizacija tržišta, nužnost poštovanja principa održivog razvoja i agro-ekoloških pristupa koji čuvaju zemljište i integrišu ogransku proizvodnju. Posebna pažnja posvećena je pitanju skupa faktora životne sredine koji utiču na fenotip loze: abiotički faktori, fiziologija loze, sastav grožđa i stil vina, o čemu je govorio Prof. Alen Delor. On je naglasio da teroar ne čine samo sastav zemljišta, konfiguracija terena, orijentacija vinograda, klima i tradicija pravljenja vina na datom području, već i brojni drugi faktori, od socijanih, ekonomskih, pa sve do načina brendiranja.

Teraoar ne čine samo sastav zemljišta, klima, tradicija...

Prof. Etijen Montenj govorio je o nedostatku ekonomije obima u vinogradarstvu, odnosno o zanemarljivom smanjenju troškova po jedinici proizvoda kod povećanja obima proizvodnje. Naime, istraživanja su pokazala da prihod po jedinici zapremine raste sa cenom vina, a ne sa veličinom poseda.

Srpski vinari pokazali su interes za sličnim susretima na kojima bi razmenili iskustva sa svojim francuskim kolegama, posebno u domenu organske proizvodnje. Takođe, rečeno je da bi bilo jako teško formulisati šta bi to bio „srpski teroar“, budući da je zbog slabe kontrole uvoza makedonskog grožđa često nemoguće utvrditi šta se tačno nalazi u boci sa oznakom „Proizvedeno u Srbiji“!