Ofanziva domaćih sorti

Ova vinarija koja poseduje 78 hektara sopstvenih vinograda i po tome je jedna od najvećih u Sremu, vlasnik je i ogledne parcele koju nazivaju „školica“, a na kojoj se prema našim saznanjima nalazi stotinak sorti i klonova. A da probus nije jedina domaća sorta kojoj će se posvetiti dodatna pažnja otkriva nam vinogradar Ivan Naumović, koji se od 2011. godine brine o zasadima šardonea, pino blana, italijanskog rizlinga, merloa, pino noara i evo sad i probusa.

- Ispraviću vas, mi ovde umesto italijanski rizling volimo da kažemo grašac, jer se ta sorta i ranije tako zvala dok je nisu prekrstili u italijanski rizling zbog Italijana koji su je ovde radili posle rata – kaže Ivan. – Međutim, tu sortu danas ni u Italiji tako ne zovu, naprotiv, kad Italijanu kažeš italijanski rizling, on nema pojma o čemu se govori! Zato je dobro što je naziv grašac sada ušao i u geoporeklo, u elaborat, i sa radošću ćemo ga forsirati u budućnosti.

Ogledna parcela Fruškoforskih vinograda

Ivan tvrdi da na ovim položajima iznad Banoštora, uz merlo, šardone i grašac, posebno dobre rezultate daje sorta sovinjon blan, ali je ova godina za nju bila izuzetno teška jer ju je žestoko napala mušica drozofila suzuki.

A ogledna tabla „školica“ zapravo je „višak“ vinograda i sadnog materijala koji je stigao od italijanskog proizvođača Raušedo, pa se tu danas ispituju potencijali raznih sorti i njihovih klonova. Ivan tvrdi da ovde imaju klonove sovinjona, pino blana i pino noara kakve niko nema u Srbiji, ali i kabernea.

Takođe, u Fruškogorskim vinogradima ozbiljno razmišljaju i o organskom uzgoju vinove loze.

- Isprobavao sam u „školici“ neke organske preparate, što znači da ćemo se upustiti vremenom i u tu priču, ali problem je što su kod nas za sad bile sve dobre godine, bez mnogo kiše, pa verujem da rezultati koje dobijamo nisu potpuno realni. Praktično, čekam jednu relativno lošu godinu kako bih video šta je sve zapravo neophodno da se u takvim uslovima izgura rod u pravom smeru. Radili smo neke analize lišća, ali napominjem da je neophodno uložiti daleko više ljudskog rada da bi se vinarilo na organski način.

Napominje i da su mu za rad i uživanje u vinu merlo i sovinjon omiljene sorte, pogotovo merlo koji je najmanje zahtevan za rad, dok je pino noar kako kaže „divlji“ i naravno, prilično komplikovan i prevrtljiv. Ono što njega najviše raduje jeste priprema i obnova dodatnih 30 hektara, gde će biti mesta kako za nove zasade grašca, tako i za moravu, možda i silu, samo da se ona još malo dokaže u ovoj regiji u narednim godinama.