Petnaest nijansi Bikickog

Nepunih desetak dana nakon degustacije proizvoda gurua vina od autohtonih sorti Oskara Maurera, takođe u prostoru Wine & Pleasure, tog vinara koji zapravo čuva i odležava Bikicki vina, Đorđe je doneo etikete koje se nalaze ili će se tek naći u desetak vinoteka i možda duplo toliko restorana u Beogradu. Ta specifična vina zapravo se nigde drugde u Srbiji ne mogu ni kupiti, pa je ova jedinstvena prilika da doživimo novitete, kao i četiri etikete koje imali smo priliku da uporedimo u kombinaciji dve uzastopne berbe, privukla nepodeljenu pažnju.

Novi logo slova „B" stilizovanog u obliku leptira koji Bikicki želi da veže uz ime vinarije i vinograda, jednog od najlepših na Fruškoj gori, urezan je uz puno ime vinarije u vrhunske ćup-dekantere firme Riedel koji će biti podeljeni restoranima koji služe Bikicki vina. U tim trbušastim kristalnim sudovima, boje vina postaju još izraženije, pa se i arome učine takvima. Ili stvarno jesu tako izražene?

Od novosti značajna je ona da se Đorđe u potpunosti odvaja od sufiksa u imenu vinarije Bikicki - Prirodna vina. Sad kad su ljudi u velikoj meri spoznali njegov rad i težnje, nema više potrebe da se apostrofira „prirodnost", pa će se od sad etikete jednostavno zvati Bikicki! Degustaciji je prisustvovala iskusna vinogradarka Jelena Burmudžija, kao i novo, pojačanje ekipe u istom sektoru, mlada Ružica Mićić.

I tu je krenulo predstavljanje vina, za početak kao i kod Oskara Maurera, penušavo i mutno Pet-Nat Vik 3, vino od traminca u boci sa metalnim čepom. Vik je Đorđe etiketu nazvao po imenu sina Viktora.

- Ne brinite, rekao je nasmejani Bikicki aludirajući na ono što se nedavno dogodilo sa Pet-Nat vinom na degustaciji kod Oskara, kad je prštalo na sve strane, kupali se ljudi, zidovi, plafoni. - Ovaj penušavac iz 2019 je od pino griđa, a postoje verzije od traminca i sovinjona koje su daleko luđe i eksplozivnije. Ovaj griđo je miran, otvarao sam ga juče posle mućkanja i samo je malo zapenio.

Isto je tako govorio i Maurer, pa se vaš izveštač sada pristojno odmakao i... Vino je poletelo na sve strane! Ali to jeste radost otkrivanja i uživanja u vinu, a verzije sa drugim sortama zvaće se isto ovako, samo će broj na kraju biti drugačiji.

U narednih sat i po vremena bukvalno smo plovili na raznobojnim talasima vina katkad neobičnih ukusa i mirisa tragajući za poznatim sortnim karakteristikama, istovremeno uživajući u svakoj narednoj čaši koja bi nas iznenadila. Od klasičnog traminca iz berbi 2016 i 2017 koji se nama jako dopao (dok Bikicki razmišlja da prestane da proizvodi sortni), do oranž varijante ove sorte Uncensored 2017 koji je posle nedelju dana maceracije poneo titulu najboljeg oranž vina Balkana (BIWC 2019) a nas oduševio mirisnom naznakom tamjana i jako dugom završnicom iz koje na kraju dopire aroma nane.

Sovinjon blan SO 2016 i SO 2017 otkrio nam je dosta važnu činjenicu: koliko god voleli, i nekada bili oduševljeni vinima Bikicki, svaka nova berba sve je bolja! Tako je ovaj SO 2017 pravi vinski melem za svaku priliku iako se u onom starijem sortnost nešto bolje prepoznaje.

Pino Griđo ili Cu 2017, najbolje oranž vino Balkana (BIWC 2018) kao vulkan je voćnih slatko-kiselih mirisa šipka i drenjine koji se savršeno slažu uz tamnije oranž boju vina.

Rose Nadia 2018, novo izdanje pino noara svetlije je od prethodnice Nadia 2017. Zanimljivo je da će i ovaj pino noar u istu bocu kao Pet-Nat, naime, Đorđe je imao dogovor sa francuskom firmom koja je tajanstveno nestala pa je bio prinuđen da kod Italijana kupuje boce. A kako mu za Pet-Nat treba svega 300 buteljki, rešio je da uzme veću količinu i roze pino stavi takođe pod krunski zatvarač. Neko reče da je potez veoma rizičan, ali reč je o malim serijama pa neće biti velike štete. Uostalom, možda eksperiment i uspe, Bikicki, njegov čitav portfolio je uveliko dokaz da poseduje ogromnu hrabrost i vinskom smislu.

I pre nego pređemo na dve berbe crvene varijante pino noara Pinotte, da pomenetmo prelepe zaljubljive štipkave kiseline u vinu Nadia 2018 koje su oduševile sve prisutne. Opet neko dobacuje: Ovaj roze je idealno vino da ponudite ženi koja tek ulazi u svet vina. Prosto ne može da se odbije.

A iako je Pinotte 2015 jedno lepo, elegantno, smireno, i najvećim delom razumljivo ljubičanstveno vino, berba 2016 praktično donosi prve opipljive kiseline koje posebno privlače pažnju, baš kao i struktura vina koja može da se žvače. Neko oseća malo isparljivih kiselina, ali nakon desetak-petnaest minuta dekantiranja, sve je spremno i za najširi ukus publike nudeći blage arome džema od šljiva i crnih bobica.

Bližimo se kraju a tu bi mogao biti i vrhunac predstave. Crna Tamjanika 2016, potpuno nova berba na tržištu, takođe prevazilazi ranija ostvarenja. Gusta, ekstraktivna, prepoznatljiva, sa 14,1 % alkohola, vino je koje treba ponuditi inostranim vinskim znalcima kao potporu priči o velikoj vinskoj tradiciji i istoriji Srbije, ali i ovoj novoj koja upravo uzrasta na Fruškoj gori. I ne samo tu...

No vatromet oduševljenja tek sledi, a to je potpuno novo vino od sorte merlo Lili 2018. Iako će u prodaju tek za dve godine (tvrdi Bikicki) ono je potpuno spremno kao eksplozija voća koja ne prestaje dugo nakon što popijete gutljaj. Ime je dobila prema mama Ljiljani, a ovaj stoprocentni merlo odležao je u novom Segvin Moro bariku zbog čega je voće toliko i došlo do izražaja.

A onda, umesto deserta, bela i crna Makana. Makana 2015, zbog divnih i osetnih kiselina u vrtlogu slasti proglašena najboljim slatkim vinom Srbije i dalje ostavlja taj utisak bez razmišljanja uz divne primese gorčine u ovom tramincu.

Makana Noir 2015 samo nas je na kraju podsetila na raskošne mogućnosti koje dolaze iz vinarije Bikicki, vinarije koja još uvek postoji samo u snovima Đorđa Bikickog a koji se i dalje najiskrenije nada da će naredne godine krenuti u podizanje objekta blizu vinograda iz kojih dolaze ova čudesa. Uostalom, uz osmeh veli, i Oskar će ga uskoro „izbaciti" jer su do tavanice ispunili sav mogući prostor u Hajdukovu gde zajedničkim snagama rade i neguju prikazana vina i verovatno, još mnoga.

- Imali smo sreće jer smo sadili klonove koji daju ultraniske prinose a jako visok kvalitet - kaže Bikicki u pokušaju da objasni zbog čega su ova vina tako mirisna i ukusna - Sve radimo bez filtriranja jer su tako arome daleko izraženije, maksimalno smanjujemo sumpor, idemo na sve kraće maceracije. I zato nam uopšte više ne treba taj naziv Prirodno, jer prirodnije gotovo da ne može biti.

A ako ga pitate da li će slati vina na neka bitna ocenjivanja, čini se da i tu ide korak po korak. Sad će u Beč, na izložbu organskih vina odneti Uncesored koji nas je oduševio, baš kao i SO i Cu sve iz berbe 2017 pa neka se malo ti stranci tamo oduševe. Bolje ocene, Đorđu ne trebaju.