Srpsko vinarstvo posle korona virusa

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Srpsko vinarstvo posle korona virusa

Baš kao i najveći deo njihovih kolega širom sveta i regiona, srpski vinari su se usled širenja korona virusa i zatvaranja restorana, barova i vinoteka našli u ozbiljnom problemu. Prodaja je svima drastično opala, a najviše brine što niko ne zna kakve i kolike će posledice ostati kada se sve ovo završi. I koliko će zapravo ovo nenormalno stanje potrajati?

U ovom trenutku oči vinara i vinogradara uprte su i u vladu Srbije i paket mera koji bi trebalo barem donekle da sanira posledice. Da li će to biti dovoljno i da li su povučeni pravi potezi? To je bilo i naše pitanje za Savez vinara i vinogradara Srbije, gde je baš u ovom delikatnom trenutku došlo do smene na mestu prvog čoveka, kada je umesto Božidara Aleksandrovića, koji se svojevoljno povukao sa mesta predsednika U.O. Saveza,  krajem marta za V.D. predsednika izabran  Marko Malićanin.

MCV 4615
Strah da ćemo biti zatrpani jeftinim uvoznim vinima, V.D. predsednik Saveza vinogradara i vinara Srbije Marko Malićanin

- Kriza čitave ekonomije je nesagledivih razmera, a vinarstvo i vinogradarstvo se posebno našlo na udaru zbog zatvaranja glavnih kanala prodaje. U tom smislu uputili smo analizu stanja u vinskom sektoru i predlog mera najvišim državnim organima Srbije, predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i ministru finansija Siniši Malom. Tražili smo i sastanak sa ministrom Nedimovićem da razgovaramo na temu predloženih mera. Dobio sam uveravanja da su naš predlog dobili svi na čije smo ga adrese poslali i da imamo apsolutnu podršku – kaže Malićanin.

Ali, od „apsolutne podrške“ do „apsolutne realizacije“ put ume da bude neizvestan. U svom obraćanju na osnivanju Saveza vinara i vinogradara ministar Siniša Mali je obećao da će dokument koji sadrži strategiju razvoja srpskog vinarstva biti gotov do kraja 2019. godine. Nešto kasnije, sredinom februara ove godine, premijerka Brnabić je istakla da je strategija u završnoj fazi izrade i da će biti gotova krajem tog meseca. Tada se pominjalo i nekih 300 miliona evra pomoći sektoru vinarstva koji će biti realizovani u narednih 10 godina. Pitamo da li je pandemija i uvođenje vanrednog stanja uticalo na kašnjenje i da li je strategija gotova?

- Jeste, strategija je urađena, ali se s njenom realizacijom kasnilo iz tehničkih razloga. Moram istaći da je država u potpunosti ispunila svoja obećanja po pitanju strategije ali do kašnjenja je došlo zbog niza okolnosti koje se odnose na obezbeđenje zakonskih okvira za isplatu strategije. Dakle i ministarstvo finansija i ministarstvo poljoprivrede su na vreme obezbedili novac i realizovali sve što je obećano ali birokratski problemi su uzrokovali kašnjenje. U poslednjih mesec dana u Savezu se intenzivno bavimo strategijom, a agenciji koja radi taj dokument, dat je rok da nam ga dostavi do 20. aprila. Posle toga uslediće nekoliko dana usaglašavanja i najkasnije do kraja meseca bi trebalo da ode u Vladu. Paralelno sa strategijom ministarstvo poljoprivrede priprema i dva pravilnika za subvencionisanje podizanja zasada vinove loze i za pomoć malim vinarima, koji će biti veoma stimulativni i koji će prvi ići kao podrška strategiji. Uredbom o raspodeli sredstava u poljoprivredi Vlada Republike Srbije je opredelila sredstva u iznosu od 600 miliona dinara za sprovođenje ovih pravilnika, što je najveći iznos koji je u novijoj istoriji izdvojen za razvoj vinarstva i vinogradarstva a to je samo polovina od onogo što bi trebalo da bude isplaćeno vinarima i vinogradarima u 2020.-toj godini. A onda je ova situacija sa virusom Covid 19 uzrokovala zakašnjenje od dva meseca i čitavu ovu neizvesnost. Međutim istakao bih da pored ovih pravilnika, ukoliko država želi da se strategija realizuje, moraju se usvojiti i dodatne mere koje će nam pomoći u njenoj realizaciji. U suprotnom desiće se posle pandemije nesagledivo veliki problemi.

Vlada Srbije
Čekajući mere, na potezu je Vlada Republike Srbije

Kao najveće probleme Malićanin navodi da su poslednje dve berbe u Evropi bile izuzetno dobre, da mnoge od tih zemalja imaju subvencije na izvoz vina, što lako može dovesti do toga da Srbija po završetku pandemije bude preplavljena jeftinim grožđem i jeftinim rinfuznim i buteljiranim vinima ukoliko ne zaštitimo tržište.

- Šta će se dogoditi kada zbog raznih ograničenja nerealizovani ugovori mnogih vinski razvijenih zemalja sa Kinom, Rusijom i ostalima u svetu dovedu do toga da se na tržištu pojave na hiljade miliona litara neprodatog vina, a za šest meseci dolazi nova berba? Bojim se da će nas zatrpati jeftinim vinima, kako onim iz Evrope i sveta, tako i ovim iz regiona. A to nam se ionako već redovano dešava poslednjih 10 godina, s tim što će sada biti znatno gore! Ako to dozvolimo, vratićemo se godinama u nazad i od realizacije strategije vajde nema. Vinogradari neće imati gde da prodaju grožđe, a domaća vina će biti manje konkurentna na vlastitom tržištu – kaže Malićanin.

Posebno tesko
Posebno teško bi moglo da bude domaćim vinogradarima

U analizi koju je Savez dostavio ukazano je na to da je Srbija u poslednjih desetak godina uvozila preko 20 miliona litara vina godišnje, što je preko  50  procenata ukupne domaće potrošnje! Najveće količine dolaze iz Severne Makedonije i Crne Gore, a u novonastaloj situaciji valja očekivati još niže cene grožđa i vina iz tih država. Pojaviće se u  ponudi  ogromne  količine  izuzetno  jeftinih, obescenjenih rinfuznih vina, što će dovesti do toga da naše velike vinarije, koje su i najveći otkupljivači grožđa, neće imati interes da kupuju grožđe od domaćih proizvođača po uobičajenoj ceni, pogotovo što će i te vinarije sasvim sigurno biti opterećene neprodatim zalihama vina.

Istovremeno,  vinarije iz regiona koje zbog pandemije nisu uspele da realizuju planiranu prodaju nudiće svoja flaširana vina uz ogromne rabate kako bi se rešili zaliha. Posledica bi mogla da bude potpuni krah srpskih vinogradara, ali ne samo njih, već i pojedinih vinara koji neće moći da izdrže tržišnu utakmicu sa konkurencijom, prvenstveno onom iz Severne Makedonije i Crne Gore, zemalja koje za razliku od Srbije godinama imaju izrazito pozitivan bilans spoljno-trgovinske razmene kada je reč o trgovini grožđem i vinom. A ne zaboravimo da je predstojeća turistička sezona gotovo izgubljena što će verovatno dovesti do najezde istarskih i dalmatinskih vina na naše tržište (uz ekstremno visoke rabate), što predstavlja direktan udar na naše male vinare.

Da li je realno...
Da li je realno očekivati privremenu zabranu uvoza grožđa i rinfuznog vina?

Da bi se to sprečilo savez je napravio predlog seta privremenih mera koje prvenstveno treba da zaštite srpske vinogradare i vinare a od kojih i država može imati veliku korist. S tim u vezi Savez predlaže privremenu zabranu uvoza grožđa i rinfuznog vina (s izuzetkom onog namenjenog izvozu u treće države, koja se u srpskim vinarijama samo flaširaju), ili uvođenje privremene carinske mere, akcize na rinfuzna vina i grožđe.

Predlaže se i zaštitna taksa (prelevman) na uvoz flaširanog vina i to na sledeći način:

  • Vina čija je uvozna cena do 300 dinara po boci oporezovati sa 150 dinara.
  • Vina čija je uvozna cena od 300 do 600 dinara oporezovati sa 300 dinara.
  • Vina čija je uvozna cena od  600 do 1.500 dinara oporezovati sa 600 dinara.
  • Vina čija je uvozna cena preko 1.500 dinara nije potrebno opteretiti dodatnom zaštitnom taksom jer ona ionako ne zauzimaju veliki deo tržišta i samim tim ne predstavljaju konkurenciju domaćim vinarima.
Zastitne takse...
Zaštitne takse bi znatno poskupele uvozna vina

- U želji da budemo pragmatični predlažemo da se novac koji država uzme od poreza na uvozna vina vrati u razvoj sektora vinarstva i vinogradarstva. Na taj način bi država lakše obezbedila novac iz budžeta za realizaciju strategije razvoja srpskog vinarstva i vinogradarstva . Od tih beneficija bi naši vinari i vinogradari dobijali motiv da rade i razvijaju se, da širimo sopstvenu sirovinsku bazu i čini mi se da bi se konačno stvorili uslovi da ovaj sektor nezaustavljivo krene napred.. Eto, to je  suština onoga kako nama država treba da pomogne, a što je sadržano u predlogu mera – kaže na kraju Malićanin.

U predlogu mera nalazi se i to da se otkup domaćeg grožđa subvencioniše sa 10 dinara po kilogramu, osim za autohtone sorte i grožđe koje je u sistemu geografske zaštite i čiji otkup treba subvencionisati sa 15 dinara po kilogramu. Na ovaj način bi se obezbedio siguran otkup i zadovoljstvo desetina hiljada poljoprivrednih gazdinstava i porodica koje žive od vinogradarstva, te ohrabrilo podizanje novih zasada. Ta mera je u potpunosti saglasna sa strategijom razvoja srpskog vinogradarstva i vinarstva, koja ima za cilj intenzivno podizanje novih vinograda. Ovde valja primetiti da je mera subvencionisanja otkupa grožđa godinama na snazi u mnogim zemljama regiona.

Uvođenjem svih ovih mera, po mišljenju Saveza, štite se prvenstveno srpski vinogradari. Istovremeno, velike vinarije koje bi bile pogođena zabranom uvoza rinfuznog vina dobile bi priliku da zbog zaštitnih taksi na uvozna flaširana vina lakše plasiraju na tržište vina od srpskog grožđa.

Kako će se stvari dalje razvijati, videćemo po svoj prilici brzo. Vremena nema previše, radovi u vinogradu su počeli, i vinari i vinogradari su pomalo nervozni jer niko nema jansu sliku šta ih čeka do kraja godine. Jedno je ipak izvesno – bez ozbiljne pomoći države čitav vinsko-vinogradarski sektor Srbije, koji se uspešno razvijao poslednje decenije, može da krene u sasvim drugom pravcu.

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama