Vreme je za raskrinkavanje
- Objavljeno u Info
-
Vinski region ovih dana, a posebno srpski mediji bruje o nalazima inspekcije pri Državnom inspektoratu Hrvatske kada je u okviru akcije Evropola i Interpola OPSON 2020 u cilju suzbijanja trgovine falsifikatima piće i hrane, kod pet hrvatskih proizvođača vina u bocama s hrvatskom etiketom i naznakama da se radi o kvalitetnom i vrhunskom vinu sa kontrolisanim geografskim poreklom, otkriveno vino poreklom iz Italije, Severne Makedonije i Čilea.
Da li je baš sad, u trenutku kada se zbog korone vinari bukvalno guše u brigama šta sa berbom koja samo što nije počela i dok su skladišta i tankovi mahom još uvek puni, pravo vreme da se istražuju takvi slučajevi koji, moguće je, datiraju dugi niz godina unazad?
- Svako je vreme dobro za obračunavanje s obmanjujućim označavanjem vina - jasan je u komentaru Saša Špiranec, poznati hrvatski vinski novinar, ocenjivač vina i na najvećim svetskim nadmetanjima poput Decantera.
Pitamo se, da li se zna o kome se radi, jer je teško i pomisliti da će boutique vinar uvoziti vina i rizikovati ne samo egzistenciju već i večnu sramotu, i da se pre radi o većim proizvođačima ili pak trgovcima?
- Maksimalno podržavam da se kontrole vrše i da se svi uključeni u takve radnje kažnjavaju. Protiv sam javnog sramoćenja i nisam za to da se objavljuju podaci o kojim se vinarijama ili trgovcima radi dok prekršajni ili kazneni postupci ne postanu pravosnažni. Kad završe, stvar treba postati javna.
Koji je mogući razlog da je došlo do neželjene radnje i sigurnih posledica, ne samo po okrivljene, već i širu sliku kad je ugled hrvatskog vinarstva u pitanju?
- Inače, nemam problema s time da se mešaju strana i domaća vina u nekom čudnovatom blendu, ali samo ako ne nose oznaku geografskog porijekla. Ako nose, jasno je da se radi o obmanjivanju kupaca. Prakse mešanja jeftinijih vina sa skupljima su stare koliko i vino i nikada ih se nećemo rešiti jer su finansijski benefiti očiti. Naime, neretko je cena kilograma grožđa veća od recimo tri litre gotovog vina iz neke druge regije, pa je računica jasna. Nedavno sam pročitao podatak da Francuska spada među najveće uvoznike španskih vina, a kako španska vina ni svećom ne možete naći u tipičnom francuskom bistrou, nameće se zaključak da značajna količina tog uvoza završi u francuskim vinima. Sličnih slučajeva ima na sve strane i brojni su primeri takvih praksi. Italijanske prestižne regije se pomažu s vinima iz manje poznatih s juga, Austrijanci sa slovenskim i mađarskim vinima, i tako dalje.
S obzirom na to da je autor knjige Vinski putevi, vodič kroz vinarije i vina Hrvatske Saša Špiranec, u neku ruku PR i ambasador hrvatskog vinarstva u neprestanom kontaktu sa najznačajnijim ljudima svetske vinske zajednice, zanimalo nas je kako se on lično oseća povodom ovih događaja.
- Što se Hrvatske tiče, mislim da se nimalo ne razlikuje od ostatka sveta. Oportunistički nastrojeni vinari takve stvari rade i verovatno će i dalje raditi, a drugima to nikada neće pasti na pamet. Na nama je da ove prve raskrinkamo i smanjimo njihov broj na zanemarive veličine.
