Vina vinarije Vinograd Hopovo iz ugla profesionalaca

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Vina vinarije Vinograd Hopovo iz ugla profesionalaca

Vina fruškogorske vinarije Vinograd Hopovo uživaju poslednjih godina povećanu pažnju dela ovdašnje vinske javnosti. U želji da čuje šta o njima misle i pojedinci koji profesionalno deluju na vinskoj sceni Srbije, vinar i vinogradar Dragan T. Zarić prosledio je na više adresa šest svojih vina i zamolio da mu se dostave utisci o tome šta je napravio.

- Vodila me je radoznalost, želja da čujem mišljenja različitih ljudi i ništa više od toga - odgovara lakonski Zarić na naše pitanje zašto se odlučio za ovakvu vrstu provere.

Vinarija viinograd Hopovo vina 7
Očekivao različite reakcije, Dragan T. Zarić

Generalno, mišljenja koja je pribavio uglavnom su pohvalna i najčešće ukazuju na originalnost svakog vina. U pitanju su tri vina iz berbe 2012. godine, pino noar Podne, merlo Jutro i kaberne sovinjon Noći Svetog Trifuna, te tamjanika Joakim i Ana, pino noar Podne i Bermet, sva tri iz 2017. godine.

Vinarija viinograd Hopovo vina 2

Podne 2012

Ovaj pino noar izazvao je donekle različite reakcije. Vinski novinar Petar Samardžija okarakterisao ga je kao „pravog reprezenta svežih i sočnih crvenih vina“ u kojima se ne oseća preterani uticaj drveta.

Vinski bloger Tomislav Ivanović pronašao je u njemu neprijatne arome koje „ukazuju na loše mikrobiološke procese koji ne nestaju ni posle dekantiranja“, čak je spomenuo i „neprijatan trag životinjskih nota“, dok u ustima procenjuje da vino „deluje još mladoliko“.

Somelijer Igor Luković takođe je otkrio „nešto animalno, sočno, ali grubih, sitnih tanina“ i zaključio kako je vino „meko, jednostavno i neskladno u ustima“.

Ne drugoj strani, vlasnik beogradske vinoteke Pampour Bar Đuro Tošić smatra da je u pitanju „veoma dobro vino, kompleksno, dobre taninske strukture i dobrog balansa kiselina“.

Za Vladana Stanojlovića Kiku, osnivača Wine Jam manifestacija, ovo je „najteže razumljivo Zarićevo vino“, što se videlo i u ovoj maloj anketi. Ključ za razumevanje ovog vina je po njemu strpljenje, te konstatuje: „Na nosu poluzatvoreno ali nagoveštava bogatu kompleksnost koja se primetno razvija stajanjem u čaši. Na nepcima pokazuje bogat voćni karakter uz obilje tercijarnih nota, ali i izvestan nemir i nesklad. Međutim, znam da treba čekati i čekam. Ukus se menja u nekoliko sati i prosto me izluđuje. Kompleksnost je ovde bolje nazvati komplikovanošću“.

Nenad Andrić, autor bloga Vinovnik, zaključuje da je vino „kombinacija racionalnog korišćenja hrasta i blagorodnog dozrevanja u boci“, te da je u pitanju „zdravo, voćno i moćno (vino), perfektno izbalansirano i spremno kao zapeta puška za konzumaciju“ i da bi „obradovalo popriličan broj onih eksperata u svetu koji tvrde da se pino noar nikada ne dekantira“.

Somelijer Nikola Biorčević ocenio je vino sa 88 poena i definisao ga kao „fantastičnim za sortu sa finom harmoničnošću“.

Konačno, Vukašin Vukosavljević i Konstantin Kosta Stanišić, autori emisija „Dnevnik vina“ na YouTube kanalu složni su da je u pitanju odlično vino bogato mirisima čokolade, šumskog voća, crne ribizle, vanile...

Vinarija viinograd Hopovo vina 9

Jutro 2012

Za Tomislava Ivanovića i ovo vino u kojem dominira merlo je „još uvek mladoliko“. U aromama je pronašao „vanilu, cimet, nanu, dok je na nepcima sočna, gusta voćna impresija“, ekstraktivno vino kojem kiseline daju svežinu.

Nasuprot tome, Đuro Tošić kaže da je vino „pri kraju vremena kada ga treba konzumirati“ i pronalazi u njemu „ukuse pečenog i kuvanog voća, džem od šljiva, kolač od trešanja i mleveni biber sa dodirom vanile“.

Za Vinovnika to je „favorit među Zarićevim etiketama, izuzetno izbalansirano vino visokih dometa koje još nije doseglo zenit pa je topla preporuka da se s konzumacijom sačeka još par godina“.

Vladan Stanojlović Kika veruje da je to „možda i najspremnije od crvenih vina iz 2012. godine“, da pokazuje bogat i zreo miris, u ustima „puno, zrelo, voćno, mirno i elegantno kompleksno, gde se sve stapa u jasnu celinu“, te da je ovo od svih Zarićevih crvenih vina ono „koje bi pomirilo sve ukuse“.

Za Biorčevića je to „veliko vino duge završnice“ kojem je dao 92 poena, najviše među ponuđenim etiketama.

Igor Luković, međutim, smatra da je „prazno na sredini jezika, relativno kratko traje, kao da je naglo sazrelo grožđe, nedovoljno fenolno zrelo, te je zato suvo, grubo i oštro, a miris nije do kraja čist“.

Petar Samardžija prepoznaje „mekoću i toplinu“ merloa, karakteristične sortne arome, te konstatuje da tanini nisu „tako robusni, grubi i rapavi u mladosti kao kod kabernea, pa im je zato potrebno manje vremena za omekšivanje i poliranje“.

Za Vukašina i Kostu zajednički utisak je nešto „biberasto i ljutkasto“ u ukusu.

Vinarija viinograd Hopovo vina 8

Noć Svetog Trifuna 2012

Kupaža kaberne sovinjona (82%), merloa i kaberne frana ostavila je snažan utisak na Samardžiju koji je napisao da vino „oduševljava svim bitnim karakteristikama, finim harmoničnim i zaokruženim ukusima, ukroćenom snagom i kompleksnošću aroma, od voćnih do tercijalnih začinskih”.

Za Stanojlovića je to jedan od „trenutno najistaknutijih kaberena u Srbiji“ koji poseduje „snažnu i zrelu voćnost uz dobru svežinu za ovo godište“. U zaključku napominje da je „ekstraktivnost jača, ali vino je više elegantno nego robusno, tanini vrlo sazreli, sočni i prijatni, ne štipaju i ne suše, što je kod nas čest slučaj s ovom sortom“.

Slično misli i Đuro Tošić: „Vino je veoma dobro do odlično, veoma dobre kompleksnosti, balansa tanina sa kompleksnom aromom, sočno“.

I dvojac iz „Dnevnika vina“ takođe ističe vino kao jako dobro, a za Konstantina Kostu Stanišića to je i najbolje od šest Zarićevih vina koja su ovom prilikom bila na (pr)ocenjivanju.

Andrić takođe misli da se radi o odličnom vinu koje „deluje neteroarski u pozitivnom smislu pošto je po senzibilitetu vrlo blizak terenima na kojima dominiraju vrhunske crne sorte“.

Biorčević ga je ocenio sa 87 poena uz napomenu da će sledeće godine biti idealno za konzumiranje.

Da vino nije (još) dostiglo maksimum slaže se i Tomislav Ivanović koji ga je ocenio kao „elegantno, mekano, na nosu kompleksno, slojevito, uz crno voće, nanu, svež duvan, cvetne tonove, dok je na nepcima, uravnoteženo, potentno, sa dosta očuvanih voćnih aroma višnje, kedrovine, zelenog bibera i crne čokolade“.

Donekle drugačije mišljenje ima Luković koji je zaključio: „Na nosu prašina i neki ton koji podseća na bretanomices (isparljivi fenoli). Ispod toga ukuvano, pekmezasto crno voće, kupina. Sočno u ustima, sa grubim, igličastim taninima na polovini jezika. Srednje dugo, toplo u završnici (visok alkohol), oštro“. 

Vinarija viinograd Hopovo vina 5

Joakim i Ana 2017

Ova se tamjanika našla u julu među preporukama Vino.rs, a naišla je i na veoma dobar prijem i ovom prilikom.

Petar Samardžija oduševljeno konstatuje da je dugo tragao za ovakvim vinom i da ja sada „konačno pronašao belo srpsko vino za vinske prijatelje iz Srbije i inostranstva“.

Najpoznatiji srpski enolog Vladan Nikolić konstatuje da je Zarić napravio tamjaniku potpuno različitu od ostalih na tržištu: „Na mirisu intenzivan miris ruže, podseća na slatko od ruža. Iako je to prvi utisak, nakon toga osećaju se mirisi zrele kajsije koja stajanjem vina u čaši postaje sve dominantnija. Pored ovih dominantnih mirisa osećaju se i mirisi manga, ananasa, što vino čini slojevitim u pogledu mirisa. Na ukusu je srednje puno s intenzivnim cvetnim aromama praćenim aromama meda i ruže. Izbalansirano, dobrih kiselina sa blagom gorčinom (meni ne smeta) koja je uslovljena verovatno maceracijom na povišenim temperaturama ili presovanjem“.

Vukašin i Kosta takođe ističu da ovo „nije klasična tamjanika“, konstatuju „primetnu ljutinu“ i zaključuju da je zanimljivo vino.

I Ivanović nalazi da je u pitanju „stilski drugačija tamjanika od većine onih na tržištu“, obrazlažući to time da vino poseduje „zrele, pune, razvijene arome (koje) daju impresiju težine i ozbiljnosti, bez svežine i lepršavosti koju naše tamjanike imaju“.

Obrazlažući zaključak da je ovo „konkretno i jasno vino, da nema komplikovanosti, samo čista ekspresija i užitak za sve koji vole ovakav stil“, Stanojlović ga doživljava kao „puno i jasno na nosu, cvetno i voćno, sveže. U ustima je punog ukusa, dobrog tela, glatke teksture, vrlo pitko, dobre svežine“.

Tošić misli da je vino „jednostavnog aromatskog profila“, da je „dobro, ali nedostaje intenzitet i kompleksnost da bi bilo veoma dobro ili odlično“.

Za Lukovića vino ima „prepoznatljiv, čist i intenzivan muskatni miris, karakter zrele tamjanike. Alkohol (je) dobro uklopljen, na jeziku čvrsto, tvrdo, pomalo fenolno, umerene kiseline. Postojanog ukusa, karakterno, dobro vino.“

Za Andrića vino je „svedeno i cvetno, pokretljivo i mladoliko. Apsolutno dominira kruška, srednjeg je tela i zaokruženih kiselina s prijatnom gorčinom u efektnoj završnici.“

Nikola Biorčević je vinu dao 90 poena.

Vinarija viinograd Hopovo vina 2

Podne 2017

Petar Samardžija za vino kaže: „Zarićev crni pino iz 2017. godine na najlepši način potvrđuje da ova aristokratska i čudljiva sorta ni u Fruškoj gori nije zaboravila svoju mitsku domovinu Burgundiju. Pripada stilu elegantnih i delikatnih crnih vina, kategoriji iz koje dolazi većina svetskih klasika i najskupljih francuskih vina. Tanini su mu ukroćeni, a kiseline još mekšaju i daju do znanja da vinu tek predstoje godine zrenja i napredovanja. Svežina zavodljiva. Stil moderan i drugačiji. Štivo koje traži edukovanijeg čitača da bi bilo do kraja razumljivo. Rečju, vino sa stilom, jedinstveno u našoj ponudi i kao takvo primereno svakom i najizbirljivijem stolu”.

Reči hvale ima i Vladan Stanojlović Kika: „Nos malo nemiran ali bogat voćem, malo herbalnosti. Na ukusu izuzetno voćan i svež, dobrog intenziteta, tanini još nisu u punoj zrelosti ali su pitomi. Završnica duža, voćno herbalna. Pitko i sočno vino koje se lepo otvara aeracijom ali i nagoveštava još bolji kvalitet, kompleksnost i zrelost za par godina. Jako dobar crni pino“.

Vukašin Vukosavljević detektuje u njemu mirise šumskog voća, boronice i kupina, te konstatuje kratku i brzu završnicu koja ostavlja suvi ukus na kraju. „Mislim da je previše oštar i da mu fali malo nežnosti, što će doći za koju godinu“, zaključuje.

I Konstantin Kosta Stanišić veruje da vinu „treba još malo vremena i da će tada biti top“.

Andrić smatra da vino ima izuzetan potencijal i da predstavlja „uspeo eksperiment preseljenja Burgundije u Srem“, ističući raskošne arome u kojima dominiraju višnja i šljiva.

Akcenat na dozrevanju u boci stavlja i Biorčević koji veruje da je u pitanju vino s potencijalom i da ga treba čuvati još tri godine, da ima „izražene kiseline i blagu gorčinu“, te „disharmoničnost na ukusu, štrče alkoholi“, zbog čega mu je dao (svega) 83 poena.

Za Tomislava Ivanovića primetna je na nosu „topla impresija, voćna zrela sočnost uz tonove cimeta, slatkih začina, vanile i svežeg duvana“, uz napomenu da vino „na nosu deluje zrelije nego na nepcima“, ali ima lepe „ispolirane tanine i divnu svilenkastu strukturu.“

Tošić smatra da je vino „dobro, s dobrim balansom voćnog karaktera i kiselosti“, te da je „alkohol možda prejak za strukturu i da nedostatak kompleksnosti i završnica (utiču) da bi vino bilo ključno dobro“.

Konačno, Luković u opisu stavlja: „Zreo, džemast i pomalo oksidativan miris. Šljiva, trešnja, slatkasti ali diskeretni tonovi drveta. Sočno, očuvane svežine, dobrih kiselina. Tanini mladi, suvkasti, ali bolji nego u Podne 2012. Završnica voćna, malina, dosta svežine, malo začina. Pristojno“.

Vinarija viinograd Hopovo vina 6

Bermet 2017

Ovo Zarićevo aromatizovano slatko vino iz berbe 2016 našlo se na drugom mestu u kategoriji Najboljih poluslatkih ili slatkih vina Srbije u tradicionalnom izboru Vino.rs za 2019. godinu.

Petar Samardžija ga je ovom prilikom opisao kao „remek delo među vinima“ i proglasio „kraljem bermeta“. Između ostalog napisao je: „Zarić se nekako dokopao izvornih dokumenata o tome kako je čuveni kaluđer Damaskin nekada spremao bermete u Krušedolu i još nekim manastirima Fruške gore. Na osnovu njih i poštujući do kraja svoje principe o lozi i vinu kreirao je bermet koji je remek delo među vinima. Doživljavam ga kao njegov vlastiti ručni rad. Razlikuje se od svih ostalih. Dobio ga je koristeći sve najbolje od grožđa, a sve aromatične dodatke macerirao je u konjaku iz 2014. godine. Za doslađivanje je koristio ugušćenu širu i med, a njegov bermet sadrži 39 sastojaka. Vino krase plemenite arome u kojima se prepoznaje samo pelin. Svi ostali sastojci su tako čudesno homogenizovani da nijedan od njih ne štrči, piće je bez ijednog brida, zaokruženo, podatno i pitko. Na kraju se oseti samo prijatna i blaga gorčina, diskretna i topla, koja mu daje željenu aperitivnost”.

Za Vinovnika Andrića ovo je „autentični slatkiš“, bermet koji „na neki način zaista pravi razliku“ i koji na nepcima donosi „potpuni spektakl i pravu rapsodiju ukusa“.

Tošić se slaže da je u pitanju „nesvakidašnji bermet“ sa kompleksnom aromatikom, ali konstatuje i da mu „nedostaje intenzitet i koncentracija ukusa, kao i trajanje“.

I za Stanojlovića je u pitanju „upadljivo drugačiji bermet od ostalih koje sam probao, puniji i intenzivniji“. Zaključuje da je „lekovito bilje tako uklopljeno i izražajno da imate utisak kako pijete nešto vrlo korisno za zdravlje“.

Tomislavu Ivanoviću se sviđa što „aromatski ne liči na švedsko božićno kuvano vino u kojem dominiraju cimet i karanfilić“, ali je jedan od njegovih zaključaka i taj da „kiseline štrče, a da topla, alkoholna impresija u ustima greje grlo“.

Konačno, Vukašin i Kosta ističu paralelu s pelinkovcem i višak alkohola, dok Biorčević uz 85 poena stavlja napomenu da je „drugačiji od ostalih bermeta, dosta herbalniji“.

Vinarija viinograd Hopovo vina 01

Na kraju, interesovalo nas je koliko je sam vinar zadovoljan onim kako su anketirani ocenili njegova vina, da li će mu to nešto koristiti?

- Iskreno, pretpostavljao sam da će biti različitih reakcija i mišljenja, ali mislim da je to dobro - kaže Dragn T. Zarić.  |

Foto: Boban Vidović

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama