Šta s vinskim turizmom?

U poređenju sa 2019. godinom, pad prihoda od vinskog turizma zabeležen je kod čak 84% vinarija, 10% nije imalo razliku u prihodima, a 6% je imalo povećanje prihoda. Najveći pad zabeležen je u tradicionalno turističkim državama kao što su Španija i Italija, a nešto manje u Francuskoj i Nemačkoj.

Zanimljivo da svega trećina anketiranih veruje da će se prihod od vinskog turizma vratiti u 2021. godini na nivo prošlogodišnjeg, dok više od polovine smatra da će se to dogoditi tek u 2022. godini, dok njih 10% veruje da će to biti eventualno od 2023. godine. Među optimistima prednjače Francuzi.

Recimo i to da čak 80% vinarija veruje da će se trend rasta vinskog turizma koji je prethodnio pandemiji dugoročno nastaviti.

Interesantni su i podaci koji nisu direktno vezani za COVID-19, a tiču se profila vinskih turista. Naime, među posetiocima vinarija 56,8% su obični ljubitelji vina koji ne pretenduju na neko posebno poznavanje vina, dok je svega 14,8% onih za koje se može reči da su upućeni detaljnije u materiju.

Na pitanje o razlozima za bavljenje vinskim turizmom, 55,7% vinarija odgovorilo je da pre svega žele da povećaju prodaju na kućnom pragu, 36,7% na prvo mesto stavljaju zaradu od degustacija i organizovanja tura, dok samo 7,6% njih je zainteresovano i za prihod od iznajmljivanja smeštaja.

I za kraj, čini se važna preporuka u vidu zaključka autora ove studije. A ona glasi da bi vinarije što pre trebalo da ponude gostima i virtuelne ture i degustacije s isporukama vina na kućnu adresu, baš po modelu nedavno pokrenutih prvih online vinskih degustacija u Srbiji.  |