Ugroženi vinogradi kraj Sremskih Karlovaca

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Foto: Srđan Đuranović Foto: Srđan Đuranović

Mogu li Sremski Karlovci, grad istorije, kulture i pre svega vinogradarstva i vinarstva konačno i zauvek postati industrijska zona, čini se da niko u Srbiji, pa ni u samim Karlovcima ne zna. Il’ ne mari. Ali realnost je takva da ako se logika i razum građana „mesta moga dragog“ iznenada ne probude sredinom leta 2021. godine, kada novi Prostorni plan opštine Karlovaca bude dat na uvid i kao takav prođe, upućeni vele, vinogradarstvo i vinarstvo, te celokupna kulturna baština građena hiljadama godina otići će pre ili kasnije u vazduh. Bilo kroz dim ciglane, skladišta mazuta i nafte, raznih otrovnih i drugih materija.

Upozorenje šta se sprema stiglo je iz Udruženja građana Karlovački vinogradi osnovanog pre dve ili tri godine kada je postalo jasno da se na obali kod Karlovaca nešto loše dešava. Mic po mic prljava industrija oduzimala je metar po metar obale, a gladna sirovine za cigle, blokove, crepove, postojeća ciglana IGM Stražilovo se sada namerila na novih 70 hektara koji će direktno pojesti, ugroziti, ili indirektno stopirati razvojne prioritete izglasane u vrhu vlasti a vezano za razvoj vinogradarstva i vinarstva. I to bez ikakve koristi za Karlovce, naprotiv. Tu mogućnost omogućiće joj novi Prostorni plan opštine, ukoliko bude usvojen ovih dana.

Tri mikro lokaliteta u Karlovcima, Matej, Remetica i Karaš koji se pominju u arhivama Budimpešte i Beča od 17. veka i u brojnim vinskim putopisima i danas su neki od najvrednijih vinograda, pogotovo onih opredeljenih za organski uzgoj o kome se toliko priča. Ali tu su i razni ekološki proizvođači, ratari, vikendaši pa i oni stalno nastanjeni.

Karlovacki vinogradi ciglana result
Trampe li to Sremski Karlovci istoriju, kulturu a pre svega vinogradarstvo i vinski turizam za budućnost na bazi cigle i mazuta?  Foto: Srđan Đuranović

 U svom zahtevu za dodelu novih 700.000 kvadratnih metara „brda“ ciglana je jasna i poziva se da je tu najbolja glina za pečenje opeka. Vinari su takođe jasni, ta je glina najbolja za njihovo grožđe. Da sve bude još gore, čestom promenom prostornih planova tokom godina otkidaju se tendenciozno i delovi Nacionalnog parka Fruška gora koji se proteže sve do obala Dunava, kažu upućeni.

Ali nije samo glina u pitanju. Na jasno definisanih 106 parcela na koje bi se novi Plan primenio posede imaju vinari Oskar Maurer, Bojan Baša kao i vinarija Veritas sada Ćuković koja iz Londona sa Decantera redovno donosi srebrne medalje. Direktno je ugrožen i Borko Živanović, osim vina čuven i po uzgoju pčela, proizvodnji meda, Muzeju pčelarstva čiji su najbolji pašnjaci za pčele upravo tu. Mnogi se bave ratarskim kulturama, rade organski šipak, lekovito bilje. Poznat je čovek koji drži koze i čuva svoj pašnjak a u katastru mu je zemlja klasifikovana kao vinograd prve klase iako loze nema. Ali je u 19. veku kad je rađena klasifikacija tu bio vinograd prve klase. Vinogradarsko područje na koje se ciglana namerila zahvata oko 160 ili 170 hektara. Danas je samo dvadesetak procenata Mateja pod lozom dok je pre Drugog svetskog rata to bilo oko 80 procenata.

- Neverovatan je i geološki diverzitet – kaže vinar Bojan Baša. - U jednom vinogradu imam izuzetna krečnjačka zemljišta, desetinu metara dalje bogatu glinu a odmah sa druge strane brda je šljunak kao na Roni. Kakvo bogatstvo!

basa 3 result
Ciglana prebrisala arheološke nalaze iz rimskog doba, i ne samo to - vinar Bojan Baša   Foto: Ivana Čutura

Na prvi pogled vinograda predviđenih za nestajanje i nema mnogo, možda ukupno oko šest hektara podignutih tokom poslednje decenije, ali svi pomenuti vinari bukvalno svaku zaparloženu parcelu koja se pojavi na prodaju kupuju i pripremaju za buduću lozu.

Osim njih koji su direktno u problemu jer bageri ciglane merkaju da tu zagrizu glinu, postoji i drugi krug zabrinutih. Te ljude u proširenoj zoni, u opštini Sremski Karlovci uopšte ne vide kao ugrožene. Ako „pakleni plan“ prođe, vinogradi vinarije Kiš nalaziće se na 300 ili 400 metara od budućih kopova, Kosović će se nalaziti na 50 metara. Predrag Crnković vlasnik vinarije Kiš, gradi veliki objekat na Mateju sa kapacitetima za spavanje, restoran. I Baša je kupio parcelu kako bi u naredne dve ili tri godine uradio isto. Miodrag Bjelica planira izgradnju ozbiljne vinarije na Banstolu, a govorka se da će uz sadnju velikih površina pod vinogradima učiniti isto i Milan Beko. Ima još mnogo priča iz oblasti eko-turizma u Matejskoj dolini ili na obroncima i svi su oni u suštini direktno ili indirektno ugroženi. A uz zagađenje i svu drugu, biće prisutna i vizuelna devastacija. Turisti koji dođu, a i ovako ih dođe 300.000 godišnje u Karlovce, moći će da uživaju u pogledu na kopove koji odvratno izgledaju.

- Mi nismo direktno ugroženi jer su naši vinogradi u vazdušnoj liniji udaljeni preko dva kilometra od zone. Sa jedne strane ubeđen sam da od priče sa prepuštanjem zemljišta ciglani i nastavka širenja industrijske zone neće biti ništa jer čujem da neki poznati vinari planiraju na tom području izgradnju vinarija. Sa druge, ako je odlučeno, tako kako je odlučeno, ne verujem da smo u Karlovcima u stanju da nešto bitnije promenimo – kaže Đorđe Mrđanin iz jedne od najvećih vinarija u Sremskim Karlovcima čiji je Probus 2018 doneo jedno dvostruko i još dva zlata sa balkanskog nadmetanja BIWC.

braća mrđanin
Braća Mrđanin, Đorđe i Aleksandar   Foto: Vinarija Mrđanin Promo

Ono što posebno brine članove udruženja  Karlovački vinogradi je to što ciglana kao gorivo koristi petrol-koks. Strahovito prljav energent koji kao nusproizvod sagorevanja izbacuje gas radon kancerogen po više osnova. Pominju da je ciglana ugradila filtere ali ih selektivno koristi, jednom ili dva puta godišnje postoje inspekcijske kontrole, manje-više neuspešne iz mnogih razloga. Crna masna tvar izjutra na voću, lišću, odeći, govori da nije sve kao što se prikazuje.

U čitavoj ovoj priči nonsens je to da opština Sremski Karlovci od ciglane nema ništa osim štete. Idejna devastacija ovog dragulja Vojvodine kreće negde 2003. godine kada je ciglana bila državna firma u problemu, urušena pred privatizaciju. Kupuje je Nexe grupa iz Hrvatske kao nastavak sporne privatizacije Našicecementa te kupivši i Polet Bečej pravi lanac ciglana u Srbiji. Od tog trenutka ciglana u Karlovcima posluje u sklopu Polet Bečej a sve što se fakturiše u ciglani, sav prihod, porez, doprinosi, sve ide bečejskoj opštini.

Problemi se zahuktavaju posle 2010. godine što nova vlast 2012. godine oberučke dočekuje imajući alibi za sve što se dešava. Na mestu nekadašnje vojne baze i pristana za punjenje gorivom brodića grade se naftni terminali. Nakon izgradnje drugog Naftachem terminala dolazi mađarski Mol a sada je u najavi proširenje i gradnja još jednog terminala koji bi navodno otkupio OMV. Upozoravaju nas da za takav projekat moraju da se urade analiza uticaja na životnu sredinu i bezbednosne studije. I rade se, međutim nadležni organi uzimaju u obzir i prihvataju svaki pojedinačni slučaj dok niko ne računa na lančanu reakciju i potencijalni domino efekat na granici rezervata zaštićene prirode i Nacionalnog parka.

vinogradi 3
Foto: Bojan Baša

Nacionalna strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva stavlja u fokus sadnju novih vinograda. Prostorni plan Srbije kao krovni, onaj Vojvodine i svi ostali subordinirani Prostornom planu opštine Sremski Karlovci vide ovaj grad kao voćarsko-vinogadarsku oazu koja će se razvijati na bazi eko i vinskog turizma. U ovom trenutku izgleda da to ne vide samo opštinari ali i građani Sremskih Karlovaca iako se u šorovima poslednjih dana uveliko šuška o toj nekoj ciglani. Nju građani zbilja ne vide iako je svega dvadesetak minuta pešice udaljena, jer kako i doći do nje, ali kad zbog preuređenja plana počnu padati inače visoke cene kvadrata u Karlovcima, vid će se izoštriti.

Svega nekoliko dana nas deli, dok pišemo ovaj tekst, od novog Prostornog plana datog na uvid. Ciglana je u početku kupila par parcela za velike pare kažu. Po 50.000 evra za hektar, a kad čovek vidi tolike pare na stolu za hektar ili dva polakomi se. Ali je mnogo njih na Mateju kojima na pamet ne pada da prodaju i zato ciglana ne može samo da kupuje. Kako bi došla do gline, do koje mogu doći i na nekom drugom mestu, neophodno je promeniti namenu čitavog brda kako bi se zona iz voćarsko-vinogradarske i vikend zone pretvorila u zonu eksploataciju gline ili rude.

Za početak Karlovčani, razmislite o tome.  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama